Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Помаже Бог, свима,
људима свих вера а нарочито мојим браћи и сестрама православним верницима. Ипак ова тема је и за вернике свих других вера јер се не бави толико разликама међу верама већ животним проблемима које сваки верник (било које вере) има у свом животу, у својој породици, на радном месту, на факултету и свуда.
Ову тему сам могао назвати и "Религиозност, економија, политика, брак, деца и монаштво" јер она све то и још много више обухвата. Сваки верник живи у свету као и атеисти, и има исте проблеме у животу. Како да се запосли, како да довољно зарађује а да при томе не наруши своја веровања, шта да ради ако на послу примети корупцију, лоповлук, ако се супротстави прети му шиканирање од стране надређених или колега (што се у свету зове "мобинг") или му прети отказ, а ако се прави да ништа не види он саучествује у греху и тиме прља своју душу, уноси немир у свој душу и удаљава се од Бога.
Овде можемо и дускутовати о питању "Брак или монаштво". У монаштву је лакше што се тиче економије (домаћинствовања) јер стан, храна и друге потребе у манастиру су углавном обезбеђени и други брину о томе (одређени монах или игуман који је економ) али ко хоће у монаштво мора да се одрекне будућег брака (жене и деце) или ако је већ био у браку жена и деца (али тек када их изведе на пут, када постану пунолетна и обезбеде се) му могу долазити у манастир само у госте и то не често. Са друге стране ко се одлучи за брак (а питање је и како се одлучити између брака и монаштва) тај мора да брине како да довољно заради а на Србију и свет долази све већа економска криза. А још ко има децу треба да довољно заради и за њих, да их нахрани, обуче, школује, итд.
Шта се дешава ако је ваш шеф или газда на послу антирелигиозан или чак мрзи вернике, или ако је друге вере? Наравно је да на послу нећемо проповедати своју веру, што је забрањено, али колеге кад тада (поготово ако дуго радите на једном месту) из ваших међусобних необавезних прича сазнају којој вери припадате, каква су ваша верска опредељења и то све преносе шефу (увек постоји неки шефов или газдин доушник, шпијун, улизица) , а шеф преноси директору, а директор газди и све се зна, па онда почињу приче како сте ви неки верски фанатик, како сте залуђени, као сте мало луди, како сте превише поштени и угрожавате њихове мутне радње јер можете да их некоме оцинкарите (пријавите, иако ви то нећете али они се плаше) па почну провокације од стране шефа и колега, итд. Како наћи посао и радну средину где ће тога бити у најмањој мери? Ја где год сам радио имао сам проблема због свога поштења и жеље да поштено радим, да не преварим никога, да не лажем ни колеге ни шефа, ни газду, да не преварим потрошача, странку, муштерију, због чега су ми многе колеге завиделе, биле злобне, оговарале ме и измишљале лажи о мени, сваљивали и пребацивали сопствене грешке на послу на мене, итд. што је све било мука за моју душу која се таложила месецима или годинама и на крају или мени дају отказ или им га ја дам сам и тражим други посао а кад га нађем опет исто или слично ме чека. Живим и радио сам у Београду како ми и пише у нику, мада сам мало радио и у Аустрији где је било сличних проблема. Како пронаћи добру, поштену и колегијалну радну средину данас у Србији или у некој другој земљи где ви живите?
Ето, то су нека моја питања која ме муче, а свако овде може износити своје животне проблеме и недоумице које као верник среће у свом животу па ћемо заједнички један другоме давати идеје, предлоге и савете, и заједнички доприносити решавању тих проблема.
људима свих вера а нарочито мојим браћи и сестрама православним верницима. Ипак ова тема је и за вернике свих других вера јер се не бави толико разликама међу верама већ животним проблемима које сваки верник (било које вере) има у свом животу, у својој породици, на радном месту, на факултету и свуда.
Ову тему сам могао назвати и "Религиозност, економија, политика, брак, деца и монаштво" јер она све то и још много више обухвата. Сваки верник живи у свету као и атеисти, и има исте проблеме у животу. Како да се запосли, како да довољно зарађује а да при томе не наруши своја веровања, шта да ради ако на послу примети корупцију, лоповлук, ако се супротстави прети му шиканирање од стране надређених или колега (што се у свету зове "мобинг") или му прети отказ, а ако се прави да ништа не види он саучествује у греху и тиме прља своју душу, уноси немир у свој душу и удаљава се од Бога.
Овде можемо и дускутовати о питању "Брак или монаштво". У монаштву је лакше што се тиче економије (домаћинствовања) јер стан, храна и друге потребе у манастиру су углавном обезбеђени и други брину о томе (одређени монах или игуман који је економ) али ко хоће у монаштво мора да се одрекне будућег брака (жене и деце) или ако је већ био у браку жена и деца (али тек када их изведе на пут, када постану пунолетна и обезбеде се) му могу долазити у манастир само у госте и то не често. Са друге стране ко се одлучи за брак (а питање је и како се одлучити између брака и монаштва) тај мора да брине како да довољно заради а на Србију и свет долази све већа економска криза. А још ко има децу треба да довољно заради и за њих, да их нахрани, обуче, школује, итд.
Шта се дешава ако је ваш шеф или газда на послу антирелигиозан или чак мрзи вернике, или ако је друге вере? Наравно је да на послу нећемо проповедати своју веру, што је забрањено, али колеге кад тада (поготово ако дуго радите на једном месту) из ваших међусобних необавезних прича сазнају којој вери припадате, каква су ваша верска опредељења и то све преносе шефу (увек постоји неки шефов или газдин доушник, шпијун, улизица) , а шеф преноси директору, а директор газди и све се зна, па онда почињу приче како сте ви неки верски фанатик, како сте залуђени, као сте мало луди, како сте превише поштени и угрожавате њихове мутне радње јер можете да их некоме оцинкарите (пријавите, иако ви то нећете али они се плаше) па почну провокације од стране шефа и колега, итд. Како наћи посао и радну средину где ће тога бити у најмањој мери? Ја где год сам радио имао сам проблема због свога поштења и жеље да поштено радим, да не преварим никога, да не лажем ни колеге ни шефа, ни газду, да не преварим потрошача, странку, муштерију, због чега су ми многе колеге завиделе, биле злобне, оговарале ме и измишљале лажи о мени, сваљивали и пребацивали сопствене грешке на послу на мене, итд. што је све било мука за моју душу која се таложила месецима или годинама и на крају или мени дају отказ или им га ја дам сам и тражим други посао а кад га нађем опет исто или слично ме чека. Живим и радио сам у Београду како ми и пише у нику, мада сам мало радио и у Аустрији где је било сличних проблема. Како пронаћи добру, поштену и колегијалну радну средину данас у Србији или у некој другој земљи где ви живите?
Ето, то су нека моја питања која ме муче, а свако овде може износити своје животне проблеме и недоумице које као верник среће у свом животу па ћемо заједнички један другоме давати идеје, предлоге и савете, и заједнички доприносити решавању тих проблема.
,i niko te nece zbog toga osudjivati.Cak smo svi u kancelariji vernici,i pripadnici SPC.Niko nikoga ne gusi,i svi imaju slobodu i pravo na misljenje,i izrazavanje tog misljenja.
dalmatinka?
