Петар II Петровић Његош

Ево из Шћепана Малог. Сам их тумачи.


Свак је рођен да по једном умре,
Част и брука живе довијека.

Ал Млечићи – црн вам образ био –
Што у вражјем колу поиграсте?

Мусафа ми и мога курана
У поповој глави има соли.

Али ко је воду од вијека
Принудио да уз брдо тече?

Бог још силе на свијет не даде
Коју сила виша не сатрије.

Може бити свашта на свијету,
Зарећи се ни од шта не треба.

Ко се хвали , тај сам себе квари.

Под крунама има страшњивацах,
У прњама има витезовах.

И демону сломисте рогове.

Гора с гором састат се не може,
Али човјек може са човјеком.

Много огња под малијем лонцем,
Ал' ће прснут ал' пролит млијеко.

Слану шаку радо људи лижу,
А на празну не обраћу главе.

Збуњене су пчеле без матице.

Управ човјек онда и погине,
Чест, поштење када му се узме.

Зло чинити, ко се од зла брани
Ту злочинства није никаквога.

И ухвати Турке за вилице.
 

Back
Top