Јел' могу ја?
Забрањен је због монаха, а не због Богородице. То су нека накнадна романтичарска објашњења, док је ствар веома проста - реч је о правилу које су установили монаси приликом оснивања Свете Горе и које је после аминовано од државних власти.
И све то нема везе са мишљењем или ставом о жени, нити о женама самим, већ је ствар врло проста: није због жена, него због монаха.
Нису жене кажњене, то је тек касније тако испало, да се ради о неком "ускраћивању". Света Гора није основана као светиња, већ као скуп манастира у најзабаченијем и најизолованијем крају Грчке, где су монаси бежали у најнеприступачније крајеве због вођења веома специфичног начина живота. Тек је касније Света Гора постала светиња.
И није реч о забрани као таквој, већ више о строгом правилу, које се више претворило у забрану у новијем добу, када су се као заинтересовани посетиоци монашке државе појавиле и жене које нису претерано религиозне и немају баш неки близак однос са Православном црквом. Ово иначе није једино такво место на свету, постоје поједина индијска и будистичка светилишта са сличним правилима, али и обрнутим. Место није "светиња" због старих икона, фрески, књига или архитектуре, већ због тога што тамо живи 2.000 људи преданих молитви и веома специфичном начину живота. Наводно постоји и пар женских манастира са сличним правилом за мушке посетиоце, али за њих не знам.
Него, ово за искушење... Није поента да се човек одупре искушењу, већ да у њега ни не дође. Барем је тако у православљу. Звучи чудно, али то је заиста поента, и људи по манастирима, и остали који се свакодневно моле, понављају речи "Не доведи нас у искушење", а не "Дај нам снаге да се одупремо искушењу". Свако има неку слабост, а највећа мушка је то визуелно доживљавање жене, нарочито по манастирима, где се живи у целибату, и где многи не одлазе зато што су "јаки" (а таквих има много), већ отишавши тамо воде константну борбу у себи. У сваком случају, њихов посед, њихова воља, њихова правила.