Ilirsko ime
Prikazujem rezultate 1 do 18 od 18

Tema: Ilirsko ime

  1. #1
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.078
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Ilirsko ime

    Ovo će sigurno privući Bogarta i ostale zainsteresovane.

    Hajdemo malo o tom imenu, pošto je nedavno raspravljano na sasvim drugoj temi.



  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.955
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Bidermann, Hermann Ignaz, „Zur Ethnographie von Dalmatien", Österreichisch-ungarische
    Revue, NF, 6. Bd., 1888/89

    na srpski preveo Perić, Josip Vergil (O etnografiji Dalmacije, 1893)


    Do sada se još nije temeljito izučavao sastav dalmatinskog stanovništva po porijeklu i narodnosti. Sve do polovine ovoga vijeka govorilo se, da se stanovništvo dalmatinsko dijeli u dva dijela, Slovene i Talijane. Bilo je već ustanovljeno, da Talijani žive na ostrovima i u primorskim gradovima, a Sloveni u unutrašnjosti zemlje. Pitanje pak, kakvi su to Sloveni, izbjegnuto je tim, što se reklo, da svi govore ilirskim jezikom. A da li je to jezik hrvatski, srpski ili drugo kakvo naročito dalmatinsko narječje, o tome se nije raspravljalo, dok Pavle Jos. Šafarik, Vuk Karadžić, Božidar Petranović i drugi sa narodnosnog gledišta ne proglasiše sve Slovene dalmatinske za Srbe, i tijem ne naigjoše na otpor hrvatskih književnika.

    Svagja je bila gotova. Da se uklone štetne pošljedice te svagje i da se pomogne raznim grupama južnijeh Slovena, da putem književne uzajamnosti do narodnog jedinstva dospiju, organizovao je Ljudevit Gaj kontra-akciju, koja je poznata pod imenom "Ilirstvo". Time je on samo sistemisao ono, što je već od vajkada u Dalmaciji bilo u običaju megju tamošnjim Slovenima, a radi izbjegavanja narodnih razmirica. I svoju devizu, "Ilirstvo", otud je pozajmio. Pa pošto je predistorija svega ovoga malo poznata, a pokušaj zabašurivanja, o kome se govori, od velike je važnosti za našu temu, to ću ja ovdje najprije po gdješta saopćiti o starijim fazama razvitka „ilirizma" u Dalmaciji.

    Nema sumnje, da se izjednačivanjem slovenskih dijalekata, koji se od starina u Dalmaciji govore, sa "ilirskim jezikom", htjelo obići i pitanje o porijeklu tijeh Slovena. Njih su smatrali kao prasjedioce tamo, a o njihovom porijeklu da se ne zna ništa pobliže. O doseljenju Srba i Hrvata u one krajeve, koje se zbilo u doba poznato istoriji, nije se htjelo spominjati, radi milog mira. Uz to jošte smatrao se velikom odvažnošću i sam pokušaj, da se potomci jednijeh i drugijeh pronagju i razluče, čak se mislilo da je ta i nemoguće, pa su jedne i druge strpali u prazni pojam Ilirâ. S druge strane ovijem se htjelo da naglasi i to, da megju Slovenima dalmatinskim ima potomaka i onijeh slovenskijeh plemena, koja su tu živjela do doseljenja Srba i Hrvata u Dalmaciju.
    Iliri su pojam koji služi da obělěži (a) Srbe izvan Srbije i (b) Srbe katolike (c) srpski jezik (viděti pod prazni pojam Vlasi).

  3. #3
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Илири су и појам који служи да обележи православне Србе у Србији и Аустрији (+Угарска):



    "Царске привилегије" српској нацији (под илирским именом), којима се због ратних заслуга гарантује статус нације (православним) Србима у Аустрији, право на слободу вере и употребу календара, и право на националну територију у рангу војводине, са правом да се војвода бира из редова Срба. (Верзија из 1715. и превод на српски из 1743. године).

    Све аустријске државне институције са илирским префиксом у 18. веку су се односиле на православне Србе.

    Погрешан је став да су се Срби "населили" на територију Војводине као некакве "избеглице" концем 17. века. Територија Војводине, Славоније, Хрватске и делови централне Угарске су већ били од давнина насељени Србима, а статус "нације" су добили због ратних заслуга Срба из Рашке, Зете и Албаније, на челу са патријархом Црнојевићем ("Чарнојевићем") са Цетиња, који су се населили у Угарској, као војска (а не као "избеглице") на позив цара Леополда... и то не на територију Војводине, већ на делом на територију Славоније, а делом у централној и северној Мађарској. Првобитна Војводина, и то треба нагласити, требала је да настане на територије Мале Влашке у Славонији, а не на територији Баната, Срема и Бачке, где се тек касније концентрисала српска нација у Аустрији и потоњој Аустро-Угарској.
    Poslednji put ažurirao/la Bogart : 07.11.2008. u 00:46

  4. #4
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.078
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Bogart Pogledaj poruku
    Илири су и појам који служи да обележи православне Србе у Србији и Аустрији (+Угарска):



    "Царске привилегије" српској нацији (под илирским именом), којима се због ратних заслуга гарантује статус нације (православним) Србима у Аустрији, право на слободу вере и употребу календара, и право на националну територију у рангу војводине, са правом да се војвода бира из редова Срба. (Верзија из 1715. и превод на српски из 1743. године).

    Све аустријске државне институције са илирским префиксом у 18. веку су се односиле на православне Србе.

    Погрешан је став да су се Срби "населили" на територију Војводине као некакве "избеглице" концем 17. века. Територија Војводине, Славоније, Хрватске и делови централне Угарске су већ били од давнина насељени Србима, а статус "нације" су добили због ратних заслуга Срба из Рашке, Зете и Албаније, на челу са патријархом Црнојевићем ("Чарнојевићем") са Цетиња, који су се населили у Угарској, као војска (а не као "избеглице") на позив цара Леополда... и то не на територију Војводине, већ на делом на територију Славоније, а делом у централној и северној Мађарској. Првобитна Војводина, и то треба нагласити, требала је да настане на територије Мале Влашке у Славонији, а не на територији Баната, Срема и Бачке, где се тек касније концентрисала српска нација у Аустрији и потоњој Аустро-Угарској.
    Ako se dobro sećam, početak pravne istorije Srba u Ugarskoj je 1412. godina, kada su dobili prve privilegije i priznati kao narod? 600 godina su razvijali to sve do simboličke 600.-godišnjice, kada je Ugarski Sabor ukinuo sve što je doneto u zadnjih šest vekova što se tiče srpskog naroda u Ugarskoj. .

  5. #5
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Ako se dobro sećam, početak pravne istorije Srba u Ugarskoj je 1412. godina, kada su dobili prve privilegije i priznati kao narod? 600 godina su razvijali to sve do simboličke 600.-godišnjice, kada je Ugarski Sabor ukinuo sve što je doneto u zadnjih šest vekova što se tiče srpskog naroda u Ugarskoj. .
    Да, али говорим о употреби илирског имена у смислу националног означавања.

    Јернеј Копитар (прва половина 19. века) Илирима сматра јужнословенске штокавце, и за њих каже да су Срби (за кајкавце говори да су Словенци, док етничке Хрвате ограничава само на чакавце).

    Евидентно је да су илирско име у смислу самоидентификације најчешће користили јужнословенски католици српског језика (односно "хрватско-српског дијасустава", свеједно), национално недефинисани, али који су се касније искристалисали као Хрвати у време хрватског националног буђења. Евидентно је да су га користили и Хрвати. Постојао је и Илирски покрет у Хрватској итд. Само ту треба напоменути да у том контексту илирско име није синоним за Хрвате, већ за све Југословене. Код православних Срба илирских самореференци нема много (Бранковић, Рајић, Текелија), јер на српском користе своје народно име - Срби. Међутим, недовољно се потенцира (а ја стварно не знам зашто) да су једини Илири у смислу националности у Аустрији били управо Срби, српска нација.

    @Славен: Шта знаш о примени Царских привилегија код тзв. "Влаха" у Хрватској, пошто од њиховог проглашавања ублажава притисак на све православце, а познати су и контакти Црнојевића са црквеним поглаварима из тих крајева. "Привилигије" се односе само на Србе (православни Русини, рецимо, морали су да пређу на унију), и не знам колико и то може бити аргумент против прича о некаквим силним "романофоним Власима"...

  6. #6
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.078
    Reputaciona moć
    403

    Post Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Bogart Pogledaj poruku
    Евидентно је да су илирско име у смислу самоидентификације најчешће користили јужнословенски католици српског језика (односно "хрватско-српског дијасустава", свеједно), национално недефинисани, али који су се касније искристалисали као Хрвати у време хрватског националног буђења. Евидентно је да су га користили и Хрвати. Постојао је и Илирски покрет у Хрватској итд. Само ту треба напоменути да у том контексту илирско име није синоним за Хрвате, већ за све Југословене. Код православних Срба илирских самореференци нема много (Бранковић, Рајић, Текелија), јер на српском користе своје народно име - Срби. Међутим, недовољно се потенцира (а ја стварно не знам зашто) да су једини Илири у смислу националности у Аустрији били управо Срби, српска нација.
    Ja znam dosta primera sa primorja, da su Srbi nosili ilirsko ime. Siguran sam da će te ovo interesovati:

    Npr. Petar Petrović-Njegoš (Cetinjski, Sveti) je pisao kako je on pripadnik "iliro-srpskog naroda".

    Onda 1751. godine je bio Crnogorski zbog knezova i glavara koji su napisali zajedničko pismo mletačkom upravniku Kotora, na italijanskom jeziku. U vrhu stoji da je prevedeno "dall' Illirico osia Serviano", odnosno "sa ilirskog ili srpskog".

    Postoji masa sličnih primera...

    Citat Original postavio Bogart Pogledaj poruku
    @Славен: Шта знаш о примени Царских привилегија код тзв. "Влаха" у Хрватској, пошто од њиховог проглашавања ублажава притисак на све православце, а познати су и контакти Црнојевића са црквеним поглаварима из тих крајева. "Привилигије" се односе само на Србе (православни Русини, рецимо, морали су да пређу на унију), и не знам колико и то може бити аргумент против прича о некаквим силним "романофоним Власима"...
    Nisam baš siguran šta me konkretno pitaš? :???:

  7. #7
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Nisam baš siguran šta me konkretno pitaš? :???:
    Питам да ли су се и у коликој мери Привилегије примењивале на Србе за које данас тврде да су у то време били "Власи" и да су српску националну свест развили тек 150 година касније. Јер ако јесу, то је још један прилог шупљини тих теза.

  8. #8
    Početnik
    Učlanjen
    08.11.2008.
    Lokacija
    Novi Sad
    Poruke
    23
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Ima u Zeti prezimena sa ilirskom osnovom.

  9. #9
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.078
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Bogart Pogledaj poruku
    Питам да ли су се и у коликој мери Привилегије примењивале на Србе за које данас тврде да су у то време били "Власи" и да су српску националну свест развили тек 150 година касније. Јер ако јесу, то је још један прилог шупљини тих теза.
    Pa sve privilegije su se odnosile i na Hrvatsku i Slavoniju - zar nisi primetio da su imenovane i te zemlje?

    Predstavnika Srba iz Hrvatske i Slavonije ima i u Sremskim Karlovcima, i oni aktivno učestvuju u izborima za nove mitropolite, a otvaranje Patrijaršije 1848. godine - koja bi imala ovlast i nad tim teritorijama - su žestoko pozdravili. Jedino je bilo raznih tehničkih problema, pa i onih u razdaljini, i da li mogu samo biti posmatrači na crkveno-narodnim saborima, ili konkretno i da imaju pravo glasa, ali to je sasvim druga priča.

    Najzapadniji Srbi, Slovenije i Hrvatske, imali su zasebne privilegije samo za sebe 1400.-ih i 1500.-ih, koje nisu imale veze sa Slavonijom i Hrvatskom.

    Naravno...Dalmacija je sasvim drugi svet...i potpuno druga priča za sebe od svega drugog..
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 08.11.2008. u 17:18

  10. #10
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.078
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Naravno...dovoljno je prelistati Karla von Czoernig-a ( http://de.wikipedia.org/wiki/Karl_Freiherr_von_Czoernig-Czernhausen )...i završiti sa ovom pričom.

    Autoritet za etnografiju Austro-Ugarske je lepo opisao šta su "tzv. Vlasi" i preneo sve povelje Srba u originalu (kao i svih ostalih naroda Monarhije). Njegove gigantske knjige se mogu i skinuti sa interneta...

  11. #11
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Pa sve privilegije su se odnosile i na Hrvatsku i Slavoniju - zar nisi primetio da su imenovane i te zemlje?
    Нисмо се разумели.

    У дискусијама са појединим саговорницима из екс-СФРЈ земаља, често се потеже аргумент да Срби у појединим крајевима нису били Срби, него Власи, Морлаци, православни ови или они, само не Срби, и као некакав пример се наводе Влашки статути и сл. Ако су се на те "Несрбе" односиле поменуте српске националне привилегије, значи да те приче падају у воду и на овом примеру.

  12. #12
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Npr. Petar Petrović-Njegoš (Cetinjski, Sveti) je pisao kako je on pripadnik "iliro-srpskog naroda".

    To me podseti na ovu mapu :



  13. #13
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Занимљива мапа, Азатот. Подсетила ме је на исечак ове:



    где је од Хрватске крајине до Србије, а преко Босне и Херцеговине, народ који живи на том подручју назван Serbi Illirici.
    Poslednji put ažurirao/la Bogart : 10.11.2008. u 11:06

  14. #14
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Затим још две илирске самореференце на српском. Прва је од патријарха Арсенија III Црнојевића (патријарх од: 1674-1706):



    где у наслову пише: Арсеније Црнојевић, Божијом милошћу архиепископ Пећски, и свих Срба и Бугара и свег Илирика патријарх.

    Друга од патријарха Арсенија IV Јовановића (1725-1748):



    где се патријарх назива "архиепископом Пећским и свих Срба, Бугара, западнога Приморја, Далмације, Босне, Подунавља и свег Илирика патријархом", а зограф Христифор Жефаровић "илирико-расијанским зографом".

    Ако се нађе времена, могло би се нешто написати и о Илирској дворској канцеларији у Бечу, Илирском магистрату у Темишвару, илирским школама, илирским војним одредима и илирском језику. То се недовољно често спомиње, и просто је невероватно да ће данас већина Срба са средњошколским образовањем илирско име повезати са Албанцима, евентуално са Хрватима, а никад и никако са собом самима. Хајде за остатак Србије још и некако, али за саму Војводину је то већ велики пропуст у знању о националној историји.

    А иначе, сви извори везани за Србе у Аустрији за време Сеобе и година након ње, налазе се и данас у Бечком архиву, у одељку под именом ILLYRIO-SERBICA.
    Poslednji put ažurirao/la Bogart : 10.11.2008. u 11:31

  15. #15
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Илирски национални конгрес 1790.

    Овај конгрес је одржан у Темишвару 16. августа 1790, и у нашој литератури је познат под именом "Српски Сабор", јер је он то и био, иако му је званичан назив био "илирски". Следи цитат из Милан Туторов, Банатска рапсодија:

    Са именом Илирски национални конгрес, Сабор је сазван и отпочео рад 16. августа 1790. године у свечаној дворани зграде темишварског Српског магистрата, а састав стотине његових депутираца са правом гласа био је подељен на четири једнака дела - двадесет пет депутираца из редова свештенства, двадесет пет представника граничарских официра, двадесет пет из редова грађанства и двадесет пет представника српског племства из Тамишке, Торонталске, Арадске, Бачке и Толнајске жупаније.
    Захтеви Илирског (српског) националног конгреса били су да се Тамишки Банат додели Србима као српска аутономна област, да се гарантује право Србима на школовање на матерњем језику, да се обезбеде стипендије за школовање православне омладине, право на оснивање богословије у Сремским Карловцима и оснивање српске штампарије, и други политички захтеви, од оних да се забрани мешање Католичке цркве у послове Православне тамо где су православци у мањини, до оних о заступљености српских чланова у магистратима градова. На "Илирском националном конгресу" изабран је и чувени Стефан Стратимировић за карловачког митрополита.

    О самом Сабору и употреби илирског имена, Ћоровић каже (В. Ћоровић, Историја српског народа):

    Генерал Шмид-фелд, понудио је Србима, у име цара, да изаберу "предјел земље за териториум ваш", као посебно подручје. Срби су одговорили, верујући тврдо да ће се то остварити, да бирају Банат. Интересантно је приметити, да под утицајем учених кругова и дворске канцеларије, и у српском службеном стилу беше почео да за Србе осваја назив илирског имена. Тако је и за овај сабор говорено, са српске стране, да је "илирически народни" и да "илирически народ" изјављује своју верност цару.

  16. #16
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Можда би могао, кад се тема развије, да се направи некакав сажетак употребе илирског имена, хронолошки уређен. Мало је тешко по свему овоме тражити, јер је већина ових институција са префиксом "илирски" једноставно превођена са "српски". Од државних институција у Бечу, имамо:

    Илирску дворску комисију (1745-1747),
    Илирску дворску депутацију (1747-1777),
    Илирску дворску канцеларију (1791-1792).

    Све се односе на питања Срба, и нису опште-југословенске, тј. не укључују Хрвате и Словенце.

    О Илирској дворској канцеларији, Ћоровић пише (В. Ћоровић, Историја српског народа):

    Темишварски сабор није донео оно чему су се Срби надали. Развој догађаја у Француској, после револуције, и устанак у Белгији против Аустрије нагнали су бечку владу да не изазива Мађаре до краја. Србима је дато више слободе у културним питањима и за њих је 1791. год. основана посебна "Илирска дворска канцеларија", али је главно питање, оно о посебној територији, остављено, да не би довело до отвореног сукоба с Мађарима. Учинило се то с тога, што су Мађари, из страха од српских захтева и хрватског става, попустили у својој опозицији и што су за свог палетина изабрали оног истог надвојводу Александра, кога су Срби желели имати за свог надвојводу. Кад се то постигло Беч је у попуштању пошао даље, па је после смрти цара Леополда напустио Хрвате, а и према Србима се показао нелојалан. Већ у лето 1792. била је укинута Илирска канцеларија, а Банат припојен Мађарској. Срби су, као толико пута пре и после тога имали у споровима између Беча и Пеште да послуже као оруђе Двора, навлачећи на крају крајева, по самој природи ствари, незадовољство на обадве стране.
    Нешто мало о Илирској дворској депутацији (литература иста):

    Од тог времена почиње с аустриске стране систематски и интензиван рад, да се сузбије међу Србима руски утицај и духовни и политички. Царица је поверила грофу Фрањи Колеру као претседнику Илирске Дворске Депутације, да свестрано реформише цео живот Срба у њеној држави. Његово је дело Регуламенат од 27. септембра 1770. год., којим су знатно биле ограничене српске привилегије, а појачан надзор и утицај државе. Српски грађански сталеж веома је осуђивао архијереје што се нису енергично супротставили том акту и што уопште не заузму одлучнији став против бечких настојања. Сама хијерархија, одавно недовољно сложна, одупирала се ипак колико је могла. Кад су из Беча 1774. год. предложили, да се за Србе озваничи један катахизис с католичким елементима српске архијереји су га одбили, а поверили су хвалисавом и не много истинољубивом историчару Јовану Рајићу да он изради други.
    Треба нагласити да су Илирска дворска депутација и Илирска дворска канцеларија биле две највише српске институције на државном нивоу.

  17. #17
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Даље, од војних одреда:

    Илирски пешачки пук у Банату 1764.
    Влашко-илирски пук 1776.

    Љубивоје Церовић, Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена:

    У времену развојачења Потиске и Поморишке границе, део "милитара" се населио у Банат, од Велике Кикинде до Банатске Клисуре. Од њих је 1764. године формиран Илирски пешачки пук, који је укинут 1776. године, када је основан Влашко-илирски пук, који се пружао од Караша до Ђердапа. Западно од њега, према Панчеву, формиран је Немачки банатски пук.

  18. #18
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Ilirsko ime

    Марија Терезија 1779. издаје чувену "Деклараторију", односно закон везан за уређење многих српска питања, опет насловљен "илирској нацији", под пуним називом Rescriptum Declaratorium Illyricae Nationis (Ј. Радонић, М. Костић, "Српске привилегије од 1690. до 1792"):

    Марија Терезија, по божјој милост римска царица, угарска и ческа краљица...Пошто се нама према Нашој највишој служби свидело да оне послове које је недавно укинула Српска дворска депутација у делима вере и привилегија српског народа отправљала, милостиво поверимо придворним властима надлежних земаља и Војне границе, које су све остале послове овог народа и досада свагда отправљале: - па колико због тога што је овим настала промена у отправљању дела, које је било прописано проглашеним регуламентом од год. 1777, толико и због тога што су несједињени грчкога закона(православни) најпонизније замолили да бисмо, по Нашој царској и краљевској милости, одступили од неких тачака реченога Регуламента, милостиво смо наредили: да како речени Регуламент тако и онај од год. 1770 покупе од оних власти по Војничкој граници којима су достављени били ради проглашења и ради властитог упутства, уз додатак да се и они комади имају покупити што су их поједини људи за своју властиту потребу покуповали; па сви да се врате у руке Нашег Дворског ратног савета - а Регуламент да се на овај начин измени, тако измењен да се прогласи и да се сви они којих се тиче обвежу на тачно његово извршавање, и то:

    1. Ми ћемо наш српски народ, докле год остане у верности и у дужној покорности према Нама, најмилостивије штитити, држати у уживању привилегија, што су од Нас и од Наших предака најмилостивије подељене и потврђене, а по смислу и по разумевању овога Нашег најмилостивнијега Рескрипта, као и по смислу онога Рескрипта који је преко Наших горе споменутих дворских власти дне 6 и односно 30. априла ове године издат на православног митрополита и који је уједно достављен ради управе Нашим пограничним Генерал-командама, а преко ових достављен је дијецезалним владикама православних становника у Војној граници.

    2. Као што ће православни српски народ: у Карловачкој, Банској, Вараждинској, у Славонској и у Банатској Војној границу у делима која се тичу вере, савести, закона и уопште душе, зависити од свога митрополита и од својих владика, тако ће исто српски народ, скупа са својим свештенством у Војној граници, зависити најпре од Наше у свакој Граници постављене Генералкоманде, а онда од Нашег Дворског ратног савета; било каква жалба упућена непосредно нама, мимо споменуте власти неће се уважити.

    3. Архиепископ и митрополит за свога живота само је у црквеним делима врховни старешина, али никако није у грађанским пословима глава српског народа; митрополита нека бира народ у унапредак, али остаје Нашој цр. и кр. власти да тај избор потврђујемо, да га у Народном сабору проглашујемо и да предајемо достојанство и власт новоизабраном митрополиту преко Нашег ц. кр. повереника, када Нам се митрополит претходно закуне, по својој дужности, на верност, на оданост и покорност.

    58. Како би лакше било и српском свештенству и народу набављати потребне књиге, дали смо стога овде подићи посебну стампарију за српски и остале источне језике, из које ће убудуће оне књиге које су досада из туђих земаља скупо набављане - исте каквоће али па мању цену моћу добивати.

    60. Као досада тако и убудуће без Наше претходне дозволе није слободно православним држати општи или партикуларни Сабор. И када се замоли допуштење за држање Сабора, треба уједно Нама назначити за то потребне трошкове. Исто тако, није слободно ни од стране митрополита, ни од свештеника, нити од стране православних одашиљати изасланства или депутација к Нашем двору, док се пре не именују особе, док се не пријави због чега депутација хоће да дође, док се не искаже одакле ће се за то намаћи трошак без оптерећивања војништва и пореских обвезника и док се за то не добије Наша најмилостивнија дозвола, па и онда забрањује се најозбиљније и митрополиту, и владикама, и свима православнима сабирање прилога било каквим видом.

    64. Држање старога календара, кога су се православни пред до године 1769. држали, најмилостивније потврђујемо и надаље. Али у оним местима гдје православни помешано станују с римокатолицима морају православни осим недеље, која се и онако с обе стране заједнички светкују, веће римокатоличке празнике, а поименце: празник рођења Христова или Божић и празник Телова(Брашанчево) скупа с римокатолицима светковати, или да не би било саблазни, морају своје дућане и радионице бар затворене држати целога дана и не радити никаквих работних послова. Остале римокатоличке празнике не морају православни светковати, али су дужни од 8 до 10 часова до подне, када се служи римокатоличка миса, све дућане и радионице позатварати и не радити ни занатлијског посла код кога се лупа, нити другога кога којим би се могло дати до повода јавној сметњи или немиру.

    65. Православни смеју соме оне празнике светковати који су синодално потврђени 1774. године и који су назначени у прилогу под словом Е). На све остале празнике што су разрешени од овога и од пређашњега Синода треба да сваки иде са својим пословима и да те дане не светкује.
    Осим тога ипак допуштамо, што православни у каквој тешкој невољи, особите светитеље изабраше за заштитнике и заветоваше се да ће их светковати, и што тај завет пренесе и на своје потомство. Такве, дакле, заветне празнике могу они по они по стародавном обичају по цео дан светковати, како поједине породице тако и целе месне општине, па чак и читави окрузи, и нико их не сме гонити да на те дане раде.

    Али убудуће није слободно ниједној општини ни себе ни своје потомке оваквим заветима обвезивати док претходно, преко владике, не пријаве митрополиту узрок и посебност завета и док на то не добију дозволе, потврде и благослова; а то митрополит нека не даје тако лако, него ако би баш имао важна узрока да уважи такву молбу ове или оне општине, има то нама јавити преко дотичне дворске власти.

    Како су многим светитељима чије је светковање Синод разрешио цркве подигнуте и посвећене, то нека је слободно светковати у тим местима и те празнике, или црквене заштитнике.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •