Kvazi dilema

G

gost133745

Aktivan član
Poruka
1.330
Mozda se to moze svesti na ono porodica ili posao, ali to je suvise suvo i tako iznoseno pitanje.

Stvar je vrlo konkretna i akteri su sasvim opipljive osobe i njihova buducnost.

Moj problem/dilema je sledeca: moj muz radi od 8-17h, a ja sam trenutno uglavnom kod kuce, a sin jos uvek nije krenuo u nursery

Posto sam radila freelance i odjednom dosla u strasnu finansijsku krizu ja sam nasla posao, tj. full time permanent employment. Pokusavam da izboksujem telecommuting tj da radim od kuce jer je to sasvim realno moguce, ali nisam sigurna da ce oni pristati... meni to odgovara iz mnogo razloga...
1. nisam sklona multitaskingu, tj. uvek napravim njesra, uopste imam tako dobru koncentraciju da nisam u stanju da vidim nista drugo, ne cujem, ne vidim, totalno sam iskljucena
2. ljudi ce verovatno misliti da sam freak ako krene da histerisem sto me prekidaju u poslu ili ce misliti da sam cula kada su mi nesto rekli... a ja pojma nemam!
3. ljudi me strasno smaraju na duzi rok tj. kada sam duze medju ljudima pocnu mnogo da me guse jer sam ja "ukljucena" tj. ja ih razumem, cujem i vidim (kada ne radim), onda krenem da ih analiziram... i ako su kojim slucajem stisnute frustrirane face ja cu biti strasno umorna, ispice sav zivot iz mene
4. nikad mi inspiracija ne dolazi kada sedim za kompjuterom, nego kada sam negde u pokretu, te ce moja produktivnost biti znatno manja
5. vrlo sam efikasna tj. brzo radim i ne zelim da me zbog toga zatrpavaju sa poslom za iste pare... ja cu raditi samo onoliko koliko me placaju, a ostatak vremena planiram da radim svoje freelance projekte za koje cu jelte imati vise vremena posto ce mi i dete ici u nursery

anyway,sve to moze da nestane, tj. oni mogu da ne dozvole da ja radim od kuce, tj. da treba prakticno ceo dan da budem odsutna od kuce, tj. moje dete, moje malo blago ce ceo dan biti sam sa strancima, nigde njegove mame ili tate

to je jako surov zivot i zaista to ne bih mogla da mu uradim, moja ideja je da on samo 4-5sati dnevno radnim danima provede odvojen od mene, sve preko toga mi je neprihvatljivo... pa da mi ponude nesnosno visoku platu, nesto ravno SF prici.. npr. milion eura.. ja to ne bih htela.

Jesam li ja luda? Kako vi resavate te probleme? Jesam li ja zabludela serijska mama?
 
A što sebe opterećuješ strahovima i džabe trošiš energiju? Zašto ne bi prvo probala da središ da radiš od kuće i u to krenula sa uverenjem da će sve biti kako treba? Pa ako te otkače videćeš šta dalje.
 
Је л’ ти то озбиљно?
Општепозната ствар је да је на послу добро зезање!
Изађеш мало из куће, попијеш кафу, проћаскаш с колегиницама, ту и тамо нешто урадиш. Осим ако није нека фабрика.
Па и кад има највише посла, увек се неко нашали, и сви се смејете.

Детету ће бити супер у вртићу, ништа не брини. Можда и боље него с тобом.
Мој син је кренуо са непуне две године, мало је плакао, па после нисам могла да га доведем кући. Хоће дете с децом. И то је нормално.

Ја бих полудела да радим код куће. Ем морам да завршим посао, ем се од мене све очекује јер сам, забога код куће, ем не видим одраслу особу у околини. :cry:
 
Imas neki problem sa ljudima?
Jer, sve moguce probleme koje si navela imaju veze sa tvojim odnosom prema ljudima a ne sa time sto ces da ostavis dete samo.

Ne znam, ne zvuci dobro, iskreno. Porazgovaraj sa nekim, nije ti ovo bas najzdraviji stav prema okruzenju.
 
Etotako, sto godina na forumu a ništa nisi naučila ... sad ja treba da te podsećam kako ne treba da se javljaš i pišeš ako nisi savršena u svakom aspektu svog života (a i tuđem viđenju istog).

Šteta što svi nemamo poslove na kojima se obožavamo sa kolegama, gde su šefovi fenomenalni i svi su super prijatelji, gde svi možemo da se zezamo i smejemo po ceo dan, ipak neko negde mora i da radi.

Što se deteta tiče, nisi luda, normalno je da se tako osećaš s obzirom da si sve vreme sa njim.
To što će tebi teško pasti vreme koje ne provodiš sa detetom, ne znači da njemu ne treba društvo druge dece, pogotovo u tom uzrastu. Vrlo brzo oni uče i otkrivaju svet, u nekom trenutku žele da vide i van nas... Probaj, ako ne bude išlo, naći ćeš neki drugi posao.
 
Marina.bgd:
Је л’ ти то озбиљно?
Општепозната ствар је да је на послу добро зезање!
Изађеш мало из куће, попијеш кафу, проћаскаш с колегиницама, ту и тамо нешто урадиш. Осим ако није нека фабрика.
Па и кад има највише посла, увек се неко нашали, и сви се смејете.

Детету ће бити супер у вртићу, ништа не брини. Можда и боље него с тобом.
Мој син је кренуо са непуне две године, мало је плакао, па после нисам могла да га доведем кући. Хоће дете с децом. И то је нормално.

Ја бих полудела да радим код куће. Ем морам да завршим посао, ем се од мене све очекује јер сам, забога код куће, ем не видим одраслу особу у околини. :cry:
Kliknite za proširenje...
Moze bas super da bude, ako se nadjem u odgovarajucem okruzenju... ne mora da znaci da bi bilo to lose... ali cinjenica ostaje da je za moj posao bitna inspiracija, a nju nemam dok sedim u mestu, moram biti u pokretu, to je neki moj fazon.

A slazem se da dete treba da ide u zabaviste, ali je deset sati dnevno suvise! On ima samo 19 meseci i to bi prakticno znacilo da bih dnevno provodila sa njim samo sat i po! Tim tempom ja bih postala samo mama na papiru, a moje dete nesrecno... jer njemu trebaju roditelji vise od sat i po dnevno.
 
Feelgooood:
Etotako, sto godina na forumu a ništa nisi naučila ... sad ja treba da te podsećam kako ne treba da se javljaš i pišeš ako nisi savršena u svakom aspektu svog života (a i tuđem viđenju istog).

Šteta što svi nemamo poslove na kojima se obožavamo sa kolegama, gde su šefovi fenomenalni i svi su super prijatelji, gde svi možemo da se zezamo i smejemo po ceo dan, ipak neko negde mora i da radi.

Što se deteta tiče, nisi luda, normalno je da se tako osećaš s obzirom da si sve vreme sa njim.
To što će tebi teško pasti vreme koje ne provodiš sa detetom, ne znači da njemu ne treba društvo druge dece, pogotovo u tom uzrastu. Vrlo brzo oni uče i otkrivaju svet, u nekom trenutku žele da vide i van nas... Probaj, ako ne bude išlo, naći ćeš neki drugi posao.
Kliknite za proširenje...

potpuno si u pravu, on je vec uveliko usao u fazu kada su mu jako potrebni vrsnjaci... prosle nedelje sam provalila da je on u depresiji zbog nedostatka drustva i ja sam se momentalno aktivirala po tom pitanju i vidim da je sada mnogo srecniji
MNOGO, mnogo voli decu moj sin!

ali i dalje mislim da je suvise mali da bude potpuno otudjen od roditelja, a to bi tacno tako ispalo... to mi je suvise strasno!
budem 9 sati na poslu (8h radis, a 1h je pauza za rucak), pola sata pre posla moras da ga ostavis u zabavistu i da ga pokupis pola sata posle posla.. to je 10h!
on spava 12h!, legne oko osam uvece... u prevodu, ne bi to bilo srecno i zdravo dete (mislim psihicki)
 
etotako2.0:
Moze bas super da bude, ako se nadjem u odgovarajucem okruzenju... ne mora da znaci da bi bilo to lose... ali cinjenica ostaje da je za moj posao bitna inspiracija, a nju nemam dok sedim u mestu, moram biti u pokretu, to je neki moj fazon.

A slazem se da dete treba da ide u zabaviste, ali je deset sati dnevno suvise! On ima samo 19 meseci i to bi prakticno znacilo da bih dnevno provodila sa njim samo sat i po! Tim tempom ja bih postala samo mama na papiru, a moje dete nesrecno... jer njemu trebaju roditelji vise od sat i po dnevno.
Kliknite za proširenje...
А да ли ти знаш какво је окружење.
Ја сам имала срећу да увек радим са супер људима. Мада, морам признати да прихватам људе такве какви су, не тражим им мане, увек сам насмејана и волим да се шалим. Па нису ми то пријатељи, треба се трудити да се тих осам сати проведе што боље.
И не може то преко ноћи, потребно је време. У почетку је заиста страшно, али кад се боље упознају људи, стекне рутина, све је лакше.
А што се детета тиче, мораћеш једном да га оставиш и веруј ми, никад није прави тренутак. Моје искуство говори да је много лакше детету да се навикне на тај ритам са 19 месеци него са, рецимо, 4 године. После су то паклене муке и за дете и за родитеље.
 
etotako2.0:
potpuno si u pravu, on je vec uveliko usao u fazu kada su mu jako potrebni vrsnjaci... prosle nedelje sam provalila da je on u depresiji zbog nedostatka drustva i ja sam se momentalno aktivirala po tom pitanju i vidim da je sada mnogo srecniji
MNOGO, mnogo voli decu moj sin!

ali i dalje mislim da je suvise mali da bude potpuno otudjen od roditelja, a to bi tacno tako ispalo... to mi je suvise strasno!
budem 9 sati na poslu (8h radis, a 1h je pauza za rucak), pola sata pre posla moras da ga ostavis u zabavistu i da ga pokupis pola sata posle posla.. to je 10h!
on spava 12h!, legne oko osam uvece... u prevodu, ne bi to bilo srecno i zdravo dete (mislim psihicki)
Kliknite za proširenje...

suvishe je 10 sati zaista
probaj kako funkcionishe rad od kuce
 
UnBesoDeDesayuno:
Imas neki problem sa ljudima?
Jer, sve moguce probleme koje si navela imaju veze sa tvojim odnosom prema ljudima a ne sa time sto ces da ostavis dete samo.

Ne znam, ne zvuci dobro, iskreno. Porazgovaraj sa nekim, nije ti ovo bas najzdraviji stav prema okruzenju.
Kliknite za proširenje...
ono sto sam pisala o ljudima, bilo je usput, nisam se zadrzavala da elaboriram, niti sam zainteresovana da pricam o tome... to nije nesto sto mene muci

nemam ja problem sa ljudima, nego dovodim u pitanje svoj stav prema detetu, tj. zanima me zaista sta ljudi imaju da kazu na tu temu, a ne na temu moje komunikacije sa drugim ljudima... nikakav razgovor sa bilo kim ne moze da promeni cinjenicu da me neki ljudi iscrpljuju i generalno ne prijaju, ne vidim to kao problem, nego samo kao dokaz da ja za razliku od nekih (tamo) imam svoje stavove, ukuse... i licnost na kraju te se ne mogu prilagoditi svakoj situaciji na duzi rok, a bez posledica
 
Po meni 10 sati je previse da bude u vrticu,6-7 cisto dovoljno i potrebno i za njega i za tebe...Ovako ce ti ostajati da ga okupas i stavis u krevet ...a gdje je sve ostalo...
a kako mislis raditi kod kuce ako kazes da ti je za inspiraciju potrebno kretanje(na kraju i neznam s'cim se bavis)...malo mi cudan tvoj stav u vezi radnog mijesta...
 
ggolub:
A što sebe opterećuješ strahovima i džabe trošiš energiju? Zašto ne bi prvo probala da središ da radiš od kuće i u to krenula sa uverenjem da će sve biti kako treba? Pa ako te otkače videćeš šta dalje.
Kliknite za proširenje...
Naravno da cu prvo to da pokusam, a ne znam sto se opterecujem unapred. Zaista mislim da bi trebalo to da prodje jer ne mogu da zamislim zasto bih ja na takvom radnom mestu morala da sedim u office-u. Mislim, rezultati mog rada su direktno vidljivi... jedino sto oni ne mogu da znaju koliko meni vremena stvarno treba za to, ali to isto ne mogu ni kada radim u office-u
 
etotako2.0:
Naravno da cu prvo to da pokusam, a ne znam sto se opterecujem unapred. Zaista mislim da bi trebalo to da prodje jer ne mogu da zamislim zasto bih ja na takvom radnom mestu morala da sedim u office-u. Mislim, rezultati mog rada su direktno vidljivi... jedino sto oni ne mogu da znaju koliko meni vremena stvarno treba za to, ali to isto ne mogu ni kada radim u office-u
Kliknite za proširenje...
Јави шта си урадила! :ok:
 
etotako2.0:
Mozda se to moze svesti na ono porodica ili posao, ali to je suvise suvo i tako iznoseno pitanje.

Stvar je vrlo konkretna i akteri su sasvim opipljive osobe i njihova buducnost.

Moj problem/dilema je sledeca: moj muz radi od 8-17h, a ja sam trenutno uglavnom kod kuce, a sin jos uvek nije krenuo u nursery

Posto sam radila freelance i odjednom dosla u strasnu finansijsku krizu ja sam nasla posao, tj. full time permanent employment. Pokusavam da izboksujem telecommuting tj da radim od kuce jer je to sasvim realno moguce, ali nisam sigurna da ce oni pristati... meni to odgovara iz mnogo razloga...
1. nisam sklona multitaskingu, tj. uvek napravim njesra, uopste imam tako dobru koncentraciju da nisam u stanju da vidim nista drugo, ne cujem, ne vidim, totalno sam iskljucena
2. ljudi ce verovatno misliti da sam freak ako krene da histerisem sto me prekidaju u poslu ili ce misliti da sam cula kada su mi nesto rekli... a ja pojma nemam!
3. ljudi me strasno smaraju na duzi rok tj. kada sam duze medju ljudima pocnu mnogo da me guse jer sam ja "ukljucena" tj. ja ih razumem, cujem i vidim (kada ne radim), onda krenem da ih analiziram... i ako su kojim slucajem stisnute frustrirane face ja cu biti strasno umorna, ispice sav zivot iz mene
4. nikad mi inspiracija ne dolazi kada sedim za kompjuterom, nego kada sam negde u pokretu, te ce moja produktivnost biti znatno manja
5. vrlo sam efikasna tj. brzo radim i ne zelim da me zbog toga zatrpavaju sa poslom za iste pare... ja cu raditi samo onoliko koliko me placaju, a ostatak vremena planiram da radim svoje freelance projekte za koje cu jelte imati vise vremena posto ce mi i dete ici u nursery

anyway,sve to moze da nestane, tj. oni mogu da ne dozvole da ja radim od kuce, tj. da treba prakticno ceo dan da budem odsutna od kuce, tj. moje dete, moje malo blago ce ceo dan biti sam sa strancima, nigde njegove mame ili tate

to je jako surov zivot i zaista to ne bih mogla da mu uradim, moja ideja je da on samo 4-5sati dnevno radnim danima provede odvojen od mene, sve preko toga mi je neprihvatljivo... pa da mi ponude nesnosno visoku platu, nesto ravno SF prici.. npr. milion eura.. ja to ne bih htela.

Jesam li ja luda? Kako vi resavate te probleme? Jesam li ja zabludela serijska mama?
Kliknite za proširenje...


Jesi, dušo "luda si k'o struja"! (ovo je kompliment) :lol: Ali to je normalno stanje kod kreativnih ljudi... (ne znam šta si po struci, ali nije samo bavljenje umetnošću kreativno!)
Nemoj se unapred nervirati, ne znaš kako će ispasti. Ako ispadne kako ne želiš. pa, možeš raditi neko vreme, da se malo iščupaš iz krize, i u međuvremenu tražiti načina da radiš neki posao koji tebi više odgovara.
Bebi neće biti ništa, pa, prema tome, trpi malo zabrinutost, i bori se za zadovoljavajući status.
Mi ovde, uglavnom, moramo da radimo ( i srećni smo kad imamo posao), i naša deca su razdvojena od nas oko 9 sati dnevno, pa su ipak normalna, i ne gube bliskost sa nama - mnogo je važniji kvalitet vremena koje provedeš sa detetom - sama fizička prisutnost nije ništa...

Dakle, ne dešava ti se ništa neobično, samo se navikavaš na realnost, koja je upravo počela!
Jaka si, znaš šta hoćeš, emotivna si, dobra mama...kreativna... naći ćeš ti već rešenje - niko ne zna kad može da iskrsne šansa...samo se vežbaj u veštini strpljivosti - ali to ide sa godinama.

Sve najbolje ti želim! :):bye:
 
..ako je uslov da odlazish svakodnevno na 10 sati od kuce, odbij ponudu..
..ja sam tako..sreca pa sam mogla.. :rumenko:
..ne zato shto moja deca ne bi prezivela polazak u vrtic :roll:
vec zato shto bih ja odlepila da ih ne vidim 10 sati dnevno... :(
..tj da ih vidjam 2 sata dnevno.. :(
..da porastu bez mene, a ja da povremeno hvatam korak sa tim gde su .. :(

....jb.t..ako sam dobro zapamtila tvoj sin ima 19 meseci...do sada je bio sa tobom 24/7..
..nisu bez razloga mudri ljudi stavili granicu za polazak u vrtic na tri dodine (give or take few months)..
..kako se bude blizio treci rodjendan videcesh kako izgleda zrela potreba za drushtvom druge dece,
kao i doraslost odvajanju, sposobnost da razume celu tu prichu i da joj se raduje..
..chinice ti se da je za pet dana od bekana postao shvrca... :)

..ako ne zelish full time petljanje sa drugim ljudima, trazi ono shta ti odgovara..
..rad od kuce ili part time..
..do tri cele godine bila sam 100% mama, svaki dan tog vremena mi se vratio kroz stabilnost, zrelost
i samoposhtovanje moje dece..

..samo chitam neke ovde...
..malo kafica, malo procaskash, proshetash nove cipele, suknju, carape..
..smrz... a tvoj dvogodishnjak ne zna da gleda na sat.. :(
 
Jao, najlepse bi bilo kada bi se svakom otvorila prilika za rad kod kuce. Mislim da ti je to super kombinacija.. Tako bi mogla i da posaljes dete u vrtic na nekih par sati, cisto da se izigra sa vrsnjacima, a opet bi imala vremena za njega. Ali 10 sati odsustvovati od kuce, tj. biti na poslu jeste previse... I ja i suprug radimo, na srecu, radno vreme nam je isto iako nismo u istim firmama. Radimo od 07-15 h, a dete je za to vreme u vrticu. Na to dodaj jos 1h putovanja, tako da nismo kod kuce 9 sati. Opet kada dodjem sa posla imam vremena da se poigram sa Stefanom. Doduse on sad ide u krevet ranije, posto rano i ustaje, tako da je do 8:30 vec u krevetu... Ne svakim danom, ali uglavnom uz sve to spremam i rucak, ali to sve moram pre nego sto on zaspi, zbog trenutne situacije u kuci. Kada sam na godisnjem, ili na bolovanju, naravno on ne ide u vrtic, ali se tacno vidi koliko mu to fali... Sada kada odem na trudnicko bolovanje odlucila sam da ga vodim u vrtic na par sati, da se izigra sa drugarima. Sve u svemu jeste sve to tesko, ali neko tako mora, a ako ti vec imas izbora, bolje se odluci da vise vremena proivodis sa tvojim sinom. Neke stvari koje ce uraditi se dese samo jednom. Propustices mnogo ako ne budes sa njim, a posle se to ne moze nadoknaditi..
 
Uopšte nije super kombinacija, a to je posao budućnosti, tj. bar 50% nas će tako raditi u nekoj bližoj ili daljoj... ja radim kod kuće preko godinu dana i da je to neki posao od više sati dnevno pod obavezom dupe bi mi se zalepilo za stolicu, izašle bi mi bubuljice i počela bih da se češem na nervnoj bazi. Lepota zaposlenja i jeste u tome da se izađe iz kuće i promeni atmosfera, doživi nešto novo, pa makar to bila promena frizure koleginice... :roll:
E sad što ovo odgovara meni, kao studentu, ili nekoj ženi sa malom bebom, OK, samo dok se od toga ne pravi karijera.
Moja "šefica" se porodila oko Nove Godine, mislim da ovo niko ne radi što voli.
 
Micko ne brini - biće njemu ok i bez tebe, veeeliki je on dečko već, znaće i sam da se snađe. Mislim da sam ti već negde napisala, imam stav o tome da deca mnogo više trebaju nama nego mi njima... Oni su mali ljudi - biće ti teško ali prevazići ćete krizu. U ostalnom, neće biti sam nego sa drugarima, dobiće i on svoj samostalan, socijalan život,,,

Drago mi je što ćeš raditi i izaći iz kuće.
 
etotako2.0:
Posto sam radila freelance i odjednom dosla u strasnu finansijsku krizu ja sam nasla posao, tj. full time permanent employment. Pokusavam da izboksujem telecommuting tj da radim od kuce jer je to sasvim realno moguce, ali nisam sigurna da ce oni pristati... meni to odgovara iz mnogo razloga...
Kliknite za proširenje...
nisi luda uopste. ja sam krenula na posao od pola devet do pola pet. ako tu dodam i guzvu u saobracaju, bila sam odsutna od kuce deset sati.
a kako je realno postojala mogucnost da radim od kuce, sela sam i porazgovarala sa direktorom. sada sam pola radnog vremena na poslu, ostatak dovrsim od kuce. svi smo srecni i zadovoljni.
jeste, super je izaci iz kuce, videti se sa ljudima, proluftirati malo mozak, ali...
zelim da budem uz decu sto vise. da se druzimo i da im pomazem kada im je pomoc potrebna. sa deset sati odsutnosti jedva da sam ih i vidjala. a i kad dodjem kuci nisam bas bila vesela, odmorna i orna za ostale aktivnosti.
pokusaj da se dogovoris za radno vreme. pristani i na manju platu ako treba.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top