guest 135511
Buduća legenda
- Poruka
- 39.924
ovako, ljudi, ovo je vrlo delikatna i teshka za razumom prihvaitit i pojmiti kao istinitu, stvar...
mislim da sam trudna. da se razumem, nevina sam josh uvek. tako da ne bih da idem kod ginekologa, oni bi obavestili lokalne novine i radio i tv stanice, pa bi uskoro cela srbija znala. a ja ne volim publicitet. tako sam odlucila da se obratim ginekolozima na lj i s institutu..
evo, u chemu je stvar.. nocas usnih chudan san..
bilo je tu malo nekom seks atmosfere, ali nishta konkretno nije se desilo..
chak se i ne secam ko je sporedna uloga u mom oplodjenju bio (ja sam glavna, da se razumemo).. uglavnom, ja sam tada u snu spavala, znachi videla sam sebe u snu kako spavam na krevetu..i probudim se ja! u snu, naravno.. i pochnem da plachem...
pitam ja nju (marija, to sam ja) shto plachesh, ona meni: pa trudna sam sa 18 godina,
shta ce da kazhe profesor matematike kada izadjem da radim zadatak na tabli
hoce li da kaze da limes oblosti i velichine mog stomaka tezhi beskonachnosti...? ne, ne.
i tako, stavim ja ruku na stomak, ono unutra neshto kuca. kao na mala vratanca, kuc, kuc!
ja se prepadnem jer nosim bebicu u svom stomaku i pochnem da placem.
a stomak vec onako pocheo da se puci i obli, kao mala sobica za bebu...
medjutim, odem ja u shkolu, kada ono tamo moje drugarice - svaka trudna...
ali za njih razumem, one nisu nevine, ja medjutim, jesam.. i vartim se ja kuci i pochnem da plachem..mama kazhe mariji: crni sine, shto sebi to dozvoli...ja kazhem: mama, nisam ja nishta, majke mi..
i eto, probudim se ja i osecam se chudno.. brzo zaboravim san, reko'
ja sam to utripovala...ali osecam se trudno...osecam neko kuckanje u stomaku, kao da neko dole baca kockice...i sada ja razmishljam: bezgreshno zachece..niko nece verovati u to...jer mene realno niko nije krensuo, ja sam to utripovala u snu, ali osecam da je moj mozak proizveo sve neophodno za nastanak fetusa i to se desilo...uskoro su objavili istrazhivanje da zheni nije potreban mushkarac da rodi..
i sada, kako da kazhem svom dechku..?
ljubavi, ja sam trudna, ali ne brini, nisam se kresala ni sa kim..sveti duh mi poslao dete..?
morash da me razumesh, i jozef, otac isusov je razumeo mariju..
e meni sad drug kazhe da iako sam ja marija, on nije jozef..
ali to ne menja chinjenicu da su mi grudi porasle i da jedem 20 x dnevnu jaku zachinjenu hranu...mislim da sam trudna.
mislim da sam trudna. da se razumem, nevina sam josh uvek. tako da ne bih da idem kod ginekologa, oni bi obavestili lokalne novine i radio i tv stanice, pa bi uskoro cela srbija znala. a ja ne volim publicitet. tako sam odlucila da se obratim ginekolozima na lj i s institutu..
evo, u chemu je stvar.. nocas usnih chudan san..
bilo je tu malo nekom seks atmosfere, ali nishta konkretno nije se desilo..
chak se i ne secam ko je sporedna uloga u mom oplodjenju bio (ja sam glavna, da se razumemo).. uglavnom, ja sam tada u snu spavala, znachi videla sam sebe u snu kako spavam na krevetu..i probudim se ja! u snu, naravno.. i pochnem da plachem...
pitam ja nju (marija, to sam ja) shto plachesh, ona meni: pa trudna sam sa 18 godina,
shta ce da kazhe profesor matematike kada izadjem da radim zadatak na tabli
hoce li da kaze da limes oblosti i velichine mog stomaka tezhi beskonachnosti...? ne, ne.
i tako, stavim ja ruku na stomak, ono unutra neshto kuca. kao na mala vratanca, kuc, kuc!
ja se prepadnem jer nosim bebicu u svom stomaku i pochnem da placem.
a stomak vec onako pocheo da se puci i obli, kao mala sobica za bebu...
medjutim, odem ja u shkolu, kada ono tamo moje drugarice - svaka trudna...
ali za njih razumem, one nisu nevine, ja medjutim, jesam.. i vartim se ja kuci i pochnem da plachem..mama kazhe mariji: crni sine, shto sebi to dozvoli...ja kazhem: mama, nisam ja nishta, majke mi..
i eto, probudim se ja i osecam se chudno.. brzo zaboravim san, reko'
ja sam to utripovala...ali osecam se trudno...osecam neko kuckanje u stomaku, kao da neko dole baca kockice...i sada ja razmishljam: bezgreshno zachece..niko nece verovati u to...jer mene realno niko nije krensuo, ja sam to utripovala u snu, ali osecam da je moj mozak proizveo sve neophodno za nastanak fetusa i to se desilo...uskoro su objavili istrazhivanje da zheni nije potreban mushkarac da rodi..
i sada, kako da kazhem svom dechku..?
ljubavi, ja sam trudna, ali ne brini, nisam se kresala ni sa kim..sveti duh mi poslao dete..?
morash da me razumesh, i jozef, otac isusov je razumeo mariju..
e meni sad drug kazhe da iako sam ja marija, on nije jozef..
ali to ne menja chinjenicu da su mi grudi porasle i da jedem 20 x dnevnu jaku zachinjenu hranu...mislim da sam trudna.
Poslednja izmena:
.
