Religijski pogled na dusu:
Čovek se, prema učenju Svetog pisma, sastoji iz tela i duše , koja oživljava telo, nadahnjuje ga. Zato dušu u Bibliji često nazivaju dahom života, duhom života ili duhom. Duša ne potiče od tela, već predstavlja posebnu snagu, koja ima svoj izvor u Bogu. Dušu imaju i životinje. Dušu životinja stvorio je Bog iz onih početaka koji su bili u samoj tvari, mada su predstavljali nešto različito od nje . Dušu čoveka Bog je stvorio načinom koji je nazvan udahnućem Božijim . Za razliku od životinja, duša čovekova imala je posebne osobine, jer je jedino čovek bio stvoren po liku i prilici Božijoj. Posebne osobine ljudske duše su jedinstvo, duhovnost, besmrtnost, sposobnoost razuma, slobode i dar govora.
Filozofski pogled na dusu:
Kod prvih grčkih filozofa nije bilo jasnog razlikovanja pojmova duše (psihe) i duha (nus). Platon je smatrao dušu za jedno bez delova i, prema tome, nepropadljivo. Pošto je još u antičko doba bilo očigledno da se organske materije razlažu, Platon je smatrao da nematerijalnost duše predstavlja fundamentalni uslov za njenu besmrtnost.
Ni Platon ni Aristotel nisu mislili da samo ljudska bića posjeduju dušu[4]. Aristotel je razlikovao:
razumsku dušu, koju poseduje samo čovek,
čulnu dušu, koju poseduju i životinje i koja je osnova čulne osetljivosti, i
vegetativnu dušu, koju imaju i biljke i koja je osnova nagona za hranom i uzrok rasta i razmnožavanja.
Ipak, za razliku od Platona, Aristotel je odbacivao seobu duše iz jedne vrste u drugu, poslije smrti. Takođe je bio skeptičan prema mogućnosti da duša opstane i funkcioniše bez tijela. Grčki atomisti Demokrit i Epikur su dušu zamišljali kao supstanciju složenu iz najfinijih atoma, te prema tome propadljivu (propadanje je isto što i razlaganje).
I na kraju..ako nema duse..sta se leci u klinikama za dusevne bolesti ?
Nikako da zaboravish... auuu...
