Džon Kits
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Džon Kits

  1. #1
    Nov član
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Džon Kits

    citao sam neke knjige u kojima se spominje Dzon Kits, a onda sam na netu procitao da je on jedan od najvecih pisaca ikada rodjenih, i da je poziveo malo duze, da bi bio poznatiji i od sekspira... a onda se ispostavilo da niko od ljudi iz okruzenja nikada nije cuo za doticnog....
    ako moze nesto o njemu, neka preporuka sta da procitam od njegovih dela i tako to...




    dopada mi se ovaj smile



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    10.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    860
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Dzon Kits

    Kits je poznati engleski romantičarski pesnik, živeo je početkom 19. veka, možeš da izguglaš malo, ima svašta o njemu da se nađe

  3. #3
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Dzon Kits

    Oda jeseni

    Doba magle,doba bericeta stedra,
    drugo zrelog sunca omiljena ti
    da skupa blazenstvom ispunite nedra
    lozi oko slamnog krova sto se svi:
    da jabuke pognu mahovinom grane
    obrasle,da socnost u plodu se stice
    da krupnjaju tikve,lesnik letorast
    da zajezgra slatko, i da stalno nice
    pozno cvece,da bi pcele uzurbano
    pomislile da ce vecno trajat dane
    toplo leto sto im puni saca slast
    I ko te ne vide u obilju tvom
    Ponekad pronaci moze tebe svet
    gde nehajno sedis na guvnu zitnome
    dok ti vejalica vije vlasi splet
    il na nepoznjetoj brazdi,srpa vita
    stedec upleteno cvece sa svih strana
    gde mirisom bulki opijena spis
    katakad gde pabircis,poljem ponosita
    prelazeci potok klasjem ovencana
    il gde uz muljacu jabuka stisana
    satima nad samotokom bdis.
    Gde su sad proleca pesme zanesene?
    Al ti svoj sklad imas;ne misli na njih
    Dok neznu smrt dana oblaci rumene
    a strnista odsjaj ruzicast i tih
    tada tugovanka komaraca laka
    nad vrbama lebdi cas jace cas tise
    po tom kako vetric zivne ili mre;
    i krupna vec jagnjad bleje s brezuljaka;
    cvrce iz zivica popci sto se skrise
    crvendac iz vrta zvizduce sve vise
    cvrkutavo jato lasta nebom gre.

    (Dž. Kits)

  4. #4
    Aktivan član Hladna_kao_Sunce (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kisa
    Poruke
    1.437
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Džon Kits

    LA BELLE DAME SANS MERCI

    Što te muči o moj pažu,
    Da tu samac tražiš spas?
    Šaš tek šušti, al' svih ptica
    Zanijemio glas.

    Što te muči o moj pažu?
    Toneš sav u nujne sne?
    Vjeveričin silos pun je,
    A jesen već mre.

    Tvoje čelo bijel je ljiljan,
    Boli kap k'o biser čist
    Blista, obraz blijedi vene
    Kao ružin list.

    Gospu ja u polju sretoh:
    Kao vila lijepa sva,
    Kose duge, noške lake,
    Oko joj se sja.

    Glavu vijencem joj ukrasih,
    Grivne spletoh njoj u čast.
    Pogleda me, ja oćutjeh
    Svu ljubavnu slast.

    Podigoh je na svog konja,
    Za sve bijah slijep taj dan;
    Pjevaše mi pjesmu divnu,
    Kao vilin san.

    Korijenja mi slatkog, meda
    Divljeg da i mine sjaj:
    Govori baš čudnim glasom:
    "Ja te ljubim znaj"

    Vilinskom me domu vodi.
    Plače danju i po noći.
    S tri poljupca morao sam
    Da joj stisnem oči.

    Sve sam kralj i knez i ratnik
    -A svak blijed k'o sablast, sjen-
    Viču:"La belle dame sans merci!
    Zauvijek si njen!"

    Tu je mene uspavala;
    Sanjah to, što neće proć.
    Na obronku brijega hladna
    Proveo sam noć.

    Zato ovdje jadan lutam,
    U samoći tražim spas.
    Šaš tek šušti, al' svih ptica
    Zanijemio glas.
    Filozof - to je onaj koji sanja o manjem broju stvari nego sto ih ima na nebu i zemlji.

  5. #5
    Iskusan rosel (avatar)
    Učlanjen
    01.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.585
    Reputaciona moć
    503

    Podrazumevano Re: Džon Kits

    ODA GRČKOJ URNI

    Ti večno nevina, nevesto spokoja!
    Odojče tišine i sporih časova,
    navire poj lepši od naših stihova:
    kakva bajka cvetna oko tvojeg boka
    ovi u dolini Arkadije zlatne
    bogove i smrtne ljude u isti mah?
    Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne
    device te ko su? Beg, bitka žestoka?
    Kakve su to frule? Kakav zanos plah?

    Pesme što čujemo drage su, al draže
    još su nečuvene i stoga nek zaječi,
    frule, ne za uvo već što može blaže,
    svirka duhu našem sa pesmom bez reči.
    Pod stablima nećeš, o mladiću lepi,
    stati s pesmom, kao što nikad i nisi,
    niti stabla mogu ikada da mru:
    smeli ljubavniče, blizu svrhe ti si,
    a ne ljubiš dragu, no zato ne strepi,
    volećeš večito večno mladu nju.

    Srećne, srećne grane! Nikad lišće vedro
    neće vam proleću reći zbogom žalno:
    o sviraču srećni, nesmoren i štedro,
    sviraćeš na fruli nove pesme stalno:
    večna ljubav, večna, srce nek prevlasti,
    uvek strasno i za uživanje orno!
    Večno zadihana, večno mlada žud,
    slobodna od iga svake ljudske strasti
    kad nam srce klone gorko i umorno
    a orosi čelo grozničava stud.

    Ko su ti ljudi što u hram idu trajno?
    Kojem žrtveniku, žrecu tajanstveni,
    vodiš tu junicu što muče očajno,
    svilenih bokova cvećem okićenih?
    Gradić pokraj reke il na žalu što je
    il na bregu s mirnim zamkom u samoći,
    tog smernog jutra što napušten bi?
    O gradiću, večno uličice tvoje
    biće tihe... niko nikad neće doći
    da nam kaže zašto pust ostade ti.

    Grčko remek-delo! Sa jasnim držanjem
    devica i ljudi koji mramor diče,
    s ugaženom travom i sa šumskim granjem:
    mučiš misli naše, ćutljivi obliče,
    kao večnost. Hladna pastoralo, traješ, -
    kao svedok večni slušajuć tuđ vaj –
    da čoveku kažeš prijateljski da je
    lepota istina, istina lepota,
    i to je na zemlji sve, čoveče, znaj.


    - - - - - - - - - -

    Сладак је сусрет

    Сладак је сусрет уговорен оком,
    слатке су речи што сусрете прате.
    Ако је „адиеуџ“ старије од „збогом“
    треба времена стара да се врате.

    Добродошло је длану ма шта топло
    и капара је миг обрва дуг
    да срешћемо се морима ил копном
    где бразда није навикла на плуг
    ...Zavedi mi um i imas moje telo, zavedi mi dusu i imas me zauvek..

Slične teme

  1. Džon Meklejn - heroj Škotske
    Autor SSSR_ u forumu Politika
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 03.03.2009., 11:14
  2. Džon Fante - Upitaj prah
    Autor nevesela u forumu Književnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 26.04.2004., 16:24
  3. Džon Majkl Kuci
    Autor Milena_9 u forumu Književnost
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 05.03.2004., 23:33

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •