Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Filipović prepričava još jednu, javnosti potpuno nepoznatu operaciju srpske službe bezbednosti koja je tokom bombardovanja Srbije 1999. planirala ubistvo svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša.
- Početak NATO agresije na Jugoslaviju zatekao me je na funkciji specijalnog savetnika načelnika Službe državne bezbednosti za izvođenje tajnih operacija u inostranstvu - kaže Filipović. - Procena je bila da bi se Soroševim uklanjanjem destabilizovala najjača globalistička mreža na Balkanu, a time značajno umanjila i moć političkog i propagandnog uticaja alijanse u ovom delu sveta. U vreme kada se intenzivno odvijala NATO agresija, čiji je Soroš bio inicijator, opravdanost radikalnog nastupa prema njemu nije dovođena u pitanje.
Kao atentatora na Soroša, srpski bezbednjaci su odredili Mungosa, iskusnog pripadnika rezervnog sastava specijalnih jedinica. On je savršeno poznavao jezik i kulturu zemlje u čiji je turistički centar Soroš planirao da ode na odmor.
- Mungos je granicu prešao ilegalno i čim je stigao do prvog naseljenog mesta, prijavio se vlastima kao "vojni dezerter" - seća se Filipović. - Taj status mu je legalizovao dalje kretanje, a dobio je i formular sa listom adresa "nevladinih humanitarnih organizacija" kojima je mogao da se obrati za pomoć. Turistička sezona je već počela, počeli su da pristižu i sezonski radnici, pa je i njegov dolazak prošao nezapaženo. Iznajmio je stan sa pogledom na objekat gde je trebalo da odsedne Soroš, kao i jednu garažu koja je trebalo da mu posluži za sklanjanje i evakuaciju posle izvršene akcije. Da bi izbegao svaku sumnju, za iznajmljivanje stana platio je dve godine unapred, jer je navodno imao nameru da započne neki privatni posao. Soroš je trebalo da stigne tek za mesec dana, pa je Mungos iskoristio priliku da se zbliži sa lokalnim stanovništvom, pa čak i sa jednim od Soroševih domaćina.
Međutim, i pored brižljivo planirane operacije, Soroš je dolazak u mondenski turistički centar odložio najpre za mesec dana, a kasnije i za dva. U međuvremenu, završeno je i NATO bombardovanje Jugoslavije, pa je tadašnji načelnik RDB-a Rade Marković naredio da se obustave sve akcije koje bi u novim uslovima bile politički kontraproduktivne. Mungos je, međutim, insistirao da se akcija obavi do kraja, na šta je Marković odgovorio da Služba ne može stajati iza "privatnog rata sa Amerikancima".
- Sa Mungosom sam se ubrzo i sam našao - piše Filipović. - Rekao mi je da će sam finansirati akciju i da će posao uraditi do kraja. Podržao sam ga. Međutim, ubrzo je uspešno završena jedna od ranije započetih akcija, što je u Evropi izazvalo veliku pometnju. Kao potencijalni izvršioci, između ostalih, osumnjičeni su i Srbi, što je doprinelo pravoj hajci i pojačanom kontrolom jugoslovenskih državljana. Timovi angažovani na drugim akcijama morali su ubrzano da se evakuišu. Iako me je Mungos ubeđivao da se i dalje oseća bezbedno, naredio sam mu da se vrati. Kada se danas toga setim, mislim da sam pogrešio - zaključuje Filipović.
- Početak NATO agresije na Jugoslaviju zatekao me je na funkciji specijalnog savetnika načelnika Službe državne bezbednosti za izvođenje tajnih operacija u inostranstvu - kaže Filipović. - Procena je bila da bi se Soroševim uklanjanjem destabilizovala najjača globalistička mreža na Balkanu, a time značajno umanjila i moć političkog i propagandnog uticaja alijanse u ovom delu sveta. U vreme kada se intenzivno odvijala NATO agresija, čiji je Soroš bio inicijator, opravdanost radikalnog nastupa prema njemu nije dovođena u pitanje.
Kao atentatora na Soroša, srpski bezbednjaci su odredili Mungosa, iskusnog pripadnika rezervnog sastava specijalnih jedinica. On je savršeno poznavao jezik i kulturu zemlje u čiji je turistički centar Soroš planirao da ode na odmor.
- Mungos je granicu prešao ilegalno i čim je stigao do prvog naseljenog mesta, prijavio se vlastima kao "vojni dezerter" - seća se Filipović. - Taj status mu je legalizovao dalje kretanje, a dobio je i formular sa listom adresa "nevladinih humanitarnih organizacija" kojima je mogao da se obrati za pomoć. Turistička sezona je već počela, počeli su da pristižu i sezonski radnici, pa je i njegov dolazak prošao nezapaženo. Iznajmio je stan sa pogledom na objekat gde je trebalo da odsedne Soroš, kao i jednu garažu koja je trebalo da mu posluži za sklanjanje i evakuaciju posle izvršene akcije. Da bi izbegao svaku sumnju, za iznajmljivanje stana platio je dve godine unapred, jer je navodno imao nameru da započne neki privatni posao. Soroš je trebalo da stigne tek za mesec dana, pa je Mungos iskoristio priliku da se zbliži sa lokalnim stanovništvom, pa čak i sa jednim od Soroševih domaćina.
Međutim, i pored brižljivo planirane operacije, Soroš je dolazak u mondenski turistički centar odložio najpre za mesec dana, a kasnije i za dva. U međuvremenu, završeno je i NATO bombardovanje Jugoslavije, pa je tadašnji načelnik RDB-a Rade Marković naredio da se obustave sve akcije koje bi u novim uslovima bile politički kontraproduktivne. Mungos je, međutim, insistirao da se akcija obavi do kraja, na šta je Marković odgovorio da Služba ne može stajati iza "privatnog rata sa Amerikancima".
- Sa Mungosom sam se ubrzo i sam našao - piše Filipović. - Rekao mi je da će sam finansirati akciju i da će posao uraditi do kraja. Podržao sam ga. Međutim, ubrzo je uspešno završena jedna od ranije započetih akcija, što je u Evropi izazvalo veliku pometnju. Kao potencijalni izvršioci, između ostalih, osumnjičeni su i Srbi, što je doprinelo pravoj hajci i pojačanom kontrolom jugoslovenskih državljana. Timovi angažovani na drugim akcijama morali su ubrzano da se evakuišu. Iako me je Mungos ubeđivao da se i dalje oseća bezbedno, naredio sam mu da se vrati. Kada se danas toga setim, mislim da sam pogrešio - zaključuje Filipović.
