Single Mom?

Ima li ovde zena koje su rodile dete i odgajaju ga same, od pocetka bez muza i pomoci roditelja. Interesuje me da li je to izvodljivo, i koliko je tesko, posto sam u varijanti da razmisljm o tako necemu, a bojim se tom detetu ne bude shit od zivota.

Pa svakom detetu treba podjednako i otac i majka i nije mi jasno zasto bi svoje dete lisila tako vazne osobe u njegovom buducem zivotu - oca?!
Pa cak i oni parovi koji su razvedeni jer je vec jedna strana bila ovakva i onakva i svakakva, to dete i dalje vidja svog oca. Zasto ne zelis da tvoje dete ima tatu?

Jesi li ti u drugom stanju, a buduci tata nece da postane tata? Ili ti neces ni da mu saopstis za svoje stanje? Ili se pripremas za vestacku oplodnju?
Ako je varijanta br. 1 onda nemas bas puno izbora. Da li je dobro ili ne dete ce ziveti bez oca, bedak!
Ako je varijanta br.2, stvarno ne razumem da neko moze tako razmisljati, a ako je varijanta br. 3, tek to ne razumem, zasto se zene odlucuju za nesto tako?! Vestacka oplodnja i kao super mi je nemam muza, ja sam free, a dete??? Ma ko ga shisha, ja sam free.
Ma koji god da je razlog, nije dobro za dete da nema jednog roditelja. Ako nije jasno zasto nije dobro, da ne bih ja ovde duzila, pravac u centar za socijalni rad, pa cete cuti sta oni imaju da vam kazu na tu temu.

Bez obzira na to sto je zaista lose da dete raste bez oca,ja te u potpunosti razumem i podrzavam.Ti zelis dete i ne znam zasto bi lisila sebe najlepse stvari na svetu...Deca su nesto najvrednije i mislim da je prazan zivot ljudi koji ih nemaju.Jeste da ce tom detetu biti losije nego ostalima koji imaju oceve,ali tolika deca odrastose i bez oba roditelj,pa su ziva i zdrava.Razmisli dobro,a ja ti zelim sve najbolje!

mayche:

Bez obzira na to sto je zaista lose da dete raste bez oca,ja te u potpunosti razumem i podrzavam.Ti zelis dete i ne znam zasto bi lisila sebe najlepse stvari na svetu...Deca su nesto najvrednije i mislim da je prazan zivot ljudi koji ih nemaju.Jeste da ce tom detetu biti losije nego ostalima koji imaju oceve,ali tolika deca odrastose i bez oba roditelj,pa su ziva i zdrava.Razmisli dobro,a ja ti zelim sve najbolje!

Kliknite za proširenje...

Da,nema deteta koje je zauvek ostalo dete i nije poraslo ali je pitanje kako i pod kojim uslovima.
Rodjenje deteta jeste najlepsa stvar na svetu ali je jos lepse kada se sa nekim podeli.
Zasto dete lisiti prisustva drugog roditelja koji ce mu kad tad sigurno nedostajati.Majka ma koliko bila sposobna i jaka ne moze biti i otac istovremeno.Malo je mozda bolja situacija ako se rodi zensko dete posto su obicno mame i kcerke kroz zivot bolje razumeju pa ce ona prihvatiti taj vas izbor,kao mama je tako htela,ali sa decacima je nesto teze...
deca u jednom periodu odrastanja imaju potrebu da se identifikuju sa roditeljem istog pola pa je u ovom slucaju to prilicno nezgodno,a razne zamene tipa ujak,deda,komsija nisu i ne mogu biti adekvatne.
zena koja se odluci na ovaj korak mora biti spremna da se jednog dana suoci sa osudom sopstvenog deteta sto je verovatno veoma bolno...
Nije jednostavno odgajati dete ni u dvoje a u solo varijanti...ne smem ni da pomislim.

Ja sam razvedena i jedino sto cu vam reci u vezi odrastanja deteta bez oca je upravo recenica mog deteta: "Mama, a zasto smo mi tako sami?"
Iako je se to desilo pre koju godinu jos uvek ne mogu to da zaboravim! Gleda me onim krupnim a tuznim okicama i pita nesto na sta ja imam odgovor ali znam da to nece u tim godinama razumeti ma koliko se ja trudila da uprostim stvar. I sta onda reci detetu?
Situacija je izgledala ovako: Za vikend moje dete je bilo kod oca koji se inace ponovo ozenio. U nedelju ja idem po njega i kad smo se vratili kuci, tacnije kad smo bili ispred stana dok sam ja otkljucavala vrata, pita me "A jel nas neko ceka kuci?" Ja kazem Ne, nema nikog, a zasto pitas i tada sam cula tu zaista tesko svarljivu recenicu.
Moje dete je trazilo da i mi imamo kuci nekog muskarca koji ce da nas cuva.....
Toliko o odrastanju deteta bez oca...

Nisam trudna, spremam se vestacku oplodnju, imalo bi dete muskog uzora jer imam vezu, ali ne zivimo zajedno (on ne moze da ima dace). Intersuje me kolko je fizicki moguce stici sve oko deteta i raditi, a pri tome ne mogu da racunam na pomoc mojih roditelja, jer ih nemam. Bojim se da nemam pojma sta sve oko deteta treba, a matora sam pa ne mogu jos dugo da cekam da sredim sve pa onda da radjam.

e pa ja sam rodila dete u braku.Biološkog oca ima . Al bilo bi bolje da nema.Od razvoda nas obe maltretira, intezivno se poziva na svoje očinstvo, a nije mu palo na pamet da plati alimentaciju , niti se sa mnom dogovori za bilo šta. Njoj preti da ako ne bude dobra on će kazniti mamu.
Ne bih se više udala u životu. Kad bi rađala drugo dete izabrala bih muškarca ali mu ne bih rekla da je dete njegovo. Pa ako se pojavi neko ko je OK prema meni i detetu, ko nas bude voleo i čuvao , taj mu je otac.
Nažalost ovakvih priča ima sve više, pa nek se muškarci zamisle šta to biti otac ustvari znači,samo prava ili i obaveze.

Kada pricam sa udatim drugaricama cini mi se i da u normalnim brakovima od oca nema bas puno vajde, bar dok je dete malo.

Ima i mnogo drugačijih primera. Moj muž je bio uz mene i našu decu bukvalno od porođaja pa na dalje.Išli su sami na more jer ja nesmem na sunce. Ujutru on ustaje ranije i razvozi uh u školu i vrtić a ja ostajem duže da spavam. Onda kad se vrati, donese mi doručak, pa zajedno pijemo kafu pre nego što krenemo svako na svoj posao.
Dok nisam imala decu mislila sam da bih mogla da ih gajim bez muškarca a sada shvatam da bi to bio pakao od života za mene, a da svejedno ne bih uspela da im pružim sve što sada imaju, jer bez ovakvog muža ne bih mogla da uspem u privatnom sopstvenom poslu ,ne bih imala ni vremena ni para ni za sebe ni za njih.
Naravno, kad se neko pati sa nekom budalom, bolje je da se ne pati...

Anonymous:

Nisam trudna, spremam se vestacku oplodnju, imalo bi dete muskog uzora jer imam vezu, ali ne zivimo zajedno (on ne moze da ima dace). Intersuje me kolko je fizicki moguce stici sve oko deteta i raditi, a pri tome ne mogu da racunam na pomoc mojih roditelja, jer ih nemam. Bojim se da nemam pojma sta sve oko deteta treba, a matora sam pa ne mogu jos dugo da cekam da sredim sve pa onda da radjam.

Kliknite za proširenje...

Ne znam sta znaci to matora sam ali ukoliko stvarno mislis da je pet do dvanaest sto se radjanja tice onda samo napred.Bolje je da rodis dete nego da ostanes sama do kraja zivota.Bicu direktna pa se unapred izvinjavam ali zasto vi ne bi ziveli zajedno!?Iz opisane situacije ne mogu da izvucem zakljucak.
Sto se obaveza oko deteta tice o tome bi mogla nasiroko ali je u principu najvaznije kako pristupis novonastaloj situaciji.Tek rodjena beba zahteva punu paznju,tokom 24 sata i u prvo vreme to ume da bude pomalo naporno.Ja sam se stvarno iscimala jer moja beba nije htela da sisa(pila je moje mleko ali iz flasice...sistem Avent pumpica!)pa sam morala da se nocu budim pre nje(A bebe se u prvim mesecima hrane na tri sata!!)da joj spremim obrok i da nakon toga pripremim flasice za sledecu klopu.
Pri tom sam imala neverovatnu pomoc supruga koji je sve radio oko bebe,a to radi i sada.Bez obzira na sve to su slatke muke jer iz dana u dan vidis rezultate svog truda.Mislim da ti nece biti lako jer vidim da si zaista sama u toj prici ali ako si zaista cvrsto odlucila i zelis dete onda su sve price izlisne.

Samohrana sam majka i imam klinku koja ima mnogo vise od ostale dece iu materijalnom i u emotivnom smislu.Mislim da detetu ne moze da hvali ono sta ne poznaje.Sto se tice obaveze ona je velika ali ako dobro zaradjujes nista nije problem.Ako si u godinama moj ti je savet da to sto pre zavrsis.Ja sam mladja i vrlo ambiciozna te sam se odlucila na ovaj korak zbog dalje karijere.Veruj mi ne kajem se ni malo.Tek kad budes rodila shvatices sta znaci kad je nesto stvarno samo tvoje.Podrska.

evo, ja sam odrasla bez oca, i mogu da vam kazem da nije najgore sto moze nekome da se desi- naprotiv. nikada mi nije falio, iz prostog razloga sto ga se ni ne secam; moji su se razveli dok sam bila jako mala, tako da smo rano izgubili kontakt. kao klinka sam ponekad mozda i pozelela da ga vidim, cisto da znam kako izgleda i da li licim na njega, medjutim sto sam bila starija sve sam manje razmisljala o tome. do pre par godina sam zivela sa mamom, babom i dedom, a sada smo se nas dve odselile i zivimo same, ali zato nam stalno u goste dolaze prijatelji i familija, obe smo jako drustvene, tako da nemam osecaj da smo usamljene ili same. jedino sto bih volela to je da sam imala brata ili sestru!
u svakom slucaju, moje misljenje je da jedan roditelj moze da ima sasvim dovoljno ljubavi za oba!
sto se konkretno tvog slucaja tice, sigurno je da moras voditi racuna i o nekim prakticnim stvarima, sagledati finanasijske aspekte itd. ali ni u kom slucaju ne treba zbog toga da dovodis u pitanje svoju zelju za detetom! dakle, samo napred!

Ja sam prava ,,samohrana mama'' i, mada je detence rodjeno u braku, od rodjenja kroz sve zdravstvene nevolje koje je imalo sam prosla s njim sama, bez oca. Jeste to nesto sto se ne moze uporediti ni sa jednom drugom radoscu u zivotu, ali jeste i veoma tesko u ovakvim okolnostima. Ni jednoj devojci ne bih savetovala abortus, ma kakva da joj je situacija, ali sto se vas tice, mislim da je takva hipoteticna situacija o kojoj govorite mnogo slozenija. Prakticno bi sve izgledalo ovako kako vam kazem - mnogo lepo i mnogo tesko u isto vreme, ali sustinski tu postoji drasticna razlika. Vi razmisljate o tome da svesno i namerno iscenirate jedan zivot na neoprirodan nacin i da to tako doneseno na svet detence podizete pod uslovima koje ni jedna majka ne bi izabrala za svoje dete da je ikako mogla da bira. Razmislite o tome. Nisam fanatik, ali mislim da je zivot ipak Boziji dar, pa kad se vec igramo Boga, trebalo bi da imamo strasno mnogo obzira. Kad nas nasa deca okrive sto smo ih doneli na ovaj svet, uvek mozemo da kazemo da su nam ona tu Bozijom voljom, a mi smo krivi samo utoliko sto nismo odradili ono sto je do nas. Ali vase dete bi doslo vise vasom voljom ( uz Bozije posredovanje, ipak), a sve okolnosti koje ste zamislili za njegov razvoj su samo vas izbor. Mislim da bi bar ta vasa veza trebalo da za ovako veliku stvar promeni status.

-Ima li ovde zena koje su rodile dete i odgajaju ga same.
-Pa svakom detetu treba podjednako i otac i majka.
-Jesi li ti u drugom stanju, a buduci tata nece da postane tata?
-Nisam trudna, spremam se vestacku oplodnju.
-e pa ja sam rodila dete u braku.Biološkog oca ima.Al bilo bi bolje da nema.
-Ja sam prava "samohrana mama" i, mada je detence rodjeno u braku.
Libitum zhene koja ima dete a nezna ili zna ko je otac u principu kao da se to nezna,je takav da se ona ponasha svima malo nepostojeche.
Niko dokaz nema da postoje zhene trudne rodile a da je stigla da se razvede kad nam tog zakona koji bi dozvolio.
Zato vi prochitajte ovo pa vidite zashto administrator dozvoljava da se moje poruke brishu,on zna da che biti mrtav ali za sada je zadovoljan jer je plachen da okrene glavu.
Imam 200 poruka za 10 dana,i gde su sada.
Ti jadniche nechesh iz kuche izachi chim regulishem te tvoje na ulici.

I, kako se odbraniti od smorova?

Njemu stvarno nema pomoci!!!

Obozavam decu oduvek. I imam sjajan kontakt sa klincima - znate ono kad deca nekom prilaze i posebno ga vole bez nekog vidljivog razloga.
Bez obzira na to (ili mozda bas zato?), nikad nisam razmisljala o varijanti da rodim dete kome cu svesno u samom startu uskratiti sve ono sto mu po svim drustvenim i prirodnim normama pripada. Smatram da to sto ja nisam (do sad) pronasla odgovarajucu osobu za zajednicki zivot i stvaranje porodice, jeste moj problem i da nemam pravo da radjam dete kako bih taj svoj "propust" ublzila. Malo je tu doslo do zamene teza... I meni deluje sebicno da svoju zelju za majcinstvom stavim ispred detetove potrebe za sto bezbednijim i mirnijim zivotom. A ako bih sama rodila dete, taman i da sam najsavrsenija majka na svetu (sto je, naravno, nemoguce) sta bi sa tim detetom bilo ako bi se meni nesto desilo? Sto smo stariji, taj rizik je veci... Konacno, njih niko nista ne pita, a nikako ne mogu da izbrisem iz secanja tuzne oci jedne devojcice sa kojom sam zajedno odrasla i koja nije imala oca...
Naravno da ne osudjujem zene koje se odluce na taj korak, ali zbog gore navedenog, nekako mi to ne izgleda posteno...

ne mislim da su to sebicni razlozi.. neko ko je spreman da se upusti u celu ovu pricu (vestacka oplodnja, samohrana majka), apsolutno samo sigurna, ne moze biti sebican...
svi smo mi razliciti.. i kao takvi razlicito kapiramo stvari.. iz razlicitih smo sredina (porodica) potekli.. ali..
moj skromni savet..
ako imas hrabrosti, volje i dovoljno ljubavi.. rodi bebu.. posle je sve nekako lakse i sladje (ne kazem da je jednostavno)..

Cesto se pokajem sto nisam bila dovoljno pametna kad sam saznala da sam trudna. Trebala sam da odradim takvu kombinaciju dete bez oca, ali sam ovako napravila probleme i sebi, a nazalost i detetu.

Naravno najlepse i najzdravije je gajiti dete u mama-tata atmosferi, ali cesto je to nemoguce. Ja znam ljude kojima bi mnogo lakse bilo da nije bilo oca. Jedna sam od tih koja bi bolje u zivotu prosla da nisam imala oca ili da su se bar razveli.
Zivot je cudo...

Sto se obaveza tice... nista se ne brini. Mi zene umemo savrseno da se organizujemo same. Probleme obicno stvara muskarac u toj organizaciji, pa se nametne. Sama mozes sve, uopste nije problem.
Ja sam imala tu srecu da prvih 8 meseci detetovog zivota kao da nisam ni imala bebu u kuci. Naspavala se, nauzivala. Bas mi bilo lepo Ali kako se ono kaze "mala deca-mali problem, velika- veliki".
U svakom slucaju bice svega pomalo i srece, i ljutnje...