Осјечка веза у српском правосуђу

drbob

Iskusan
Poruka
6.294
"Брачни пар Синиша и Невенка Важић из Осјека, држављани Хрватске, стално запослени као представници највиших судских власти у Србији, данас потпуно господаре овом институцијом. Каква је веза између супруге бившег министра правде Стојковића и Виде Петровић-Шкеро? Кога је „заступала” Наташа Кандић и шта са тим има Вида Петровић-Шкеро? "

Srbijo kuda sve ovo vodi?
 
Српско правосуђе је на најнижим грана у историји ове несрећне земље.
Несрећа је почела избором Зорана Стојковића за министра правде. Бивши судија Окружног суда у Београду, који се прославио доношењем осуђујућих пресуда у политичким процесима средином осамдесетих, натерао је премијера Коштуницу да за председника Врховног суда Србије, мимо воље судија овог суда, постави Виду Петровић-Шкеро. Вида Петровић ШкероСупруга доскорашњег министра правде и госпођа Вида су Јеврејке, и сходно тој чињеници веома блиске.
Суноврат правосуђа под Стојковићевом командом био је незаустављив. Разни белосветски пробисвети ''реформисали'' су српско правосуђе, тако што су покупили све архивске предмете и ставили под потпуни надзор трговинске судове у земљи.
Посебно је нападнуто београдско правосуђе. Министар Стојковић за председника Окружног суда у Београду именује судију Синишу Важића, а за окружног тужиоца Марију Шушњевић из Шапца, сестру од тетке Виде Петровић-Шкеро.
Окружно јавно тужилаштво у Београду и Окружни суд у Београду су најзначајније правосудне институције у земљи, којима се осигурава власт.
Окружно јавно тужилаштво у Београду има у свом саставу одељење за борбу против организованог криминала, одељење за суђење за ратне злочине и војно одељење. Оно поступа пред кривичним већима Окружног суда у Београду, које такође има три специјална одељења, као и тужилаштво.
Због тешких злоупотреба положаја, госпођа Марија Шушњевић је добила другу функцију, а заправо је унапређена у заменика Јавног тужиоца Србије и на њено место је министар Стојковић довео свог пријатеља из Јагодине, Милована Божовића.
Пре два месеца г. Божовић је отишао у пензију, али и нови министар штетно утиче на београдске тужиоце. Тако за в.д окружног јавног тужиоца у Београду именује Загорку Доловац, која је заменица окружног тужиоца у Новом Саду!
Правда у Београду је скупа и недостижна. Осим у случајевима када се суди оптуженима за ратни злочин.
Синиша Важић Да ништа није случајно, потврђује и избор Синише Важића за председника Окружног суда у Београду.
Господин Важић је са својом супругом Невенком дошао из Осијека, након почетка ратних сукоба. Његова и Невенкина родбина остали су да живе у Осијеку. Синиша је био судија Окружног, а Невенка судија Опћинског суда у Осијеку.
Одмах по доласку у Београд, Синиша је изабран за судију Првог општинског суда, а Невенка за судију Четвртог општинског суда у Београду.
Напредовање општинских судија је споро, јер су под ''надлежношћу„ Окружног суда у Београду (поред пет општинских судова) и судови у Младеновцу, Лазаревцу, Обреновцу и Сопоту.
Брачни пар Важић није имао никаквих потешкоћа. Прво је за судију Окружног суда у Београду изабран Синиша и распоређен за председника другостепеног кривичног већа. Три године касније и Невенку бирају за судију овог суда и она председава првостепеним кривичним већем. Након што се прошетала кроз овај суд, после две године ''стажирања”, Невенку бирају за судију Врховног суда Србије! Она је заменик председника ИВ кривичног већа у Врховном суду Србије, а судије овог већа имају статус специјалних судија за суђење у предметима организованог криминала. Ове судије имају бенефицирани стаж, двоструко веће плате и друге привилегије.

Доскорашњи министар правде Зоран Стојковић је одмах по ступању на дужност поставио Синишу Важића за в. д. председника Окружног суда у Београду, а потом га је и Народна скупштина Србије именовала за председника, са четворогодишњим мандатом.

Брачни пар Важић је, одмах по доласку у Београд, стекао необично поверење тадашње власти. Министар правде Србије, у то време, Драгољуб Јанковић брачном пару Важић обезбедио је трособан стан, мада немају деце.

Колико су Важићи променили станова, у суду нико не располаже подацима, мада десетине судија овог суда, и са по тридесет година радног стажа немају трајно решено стамбено питање.

Брачни пар Важић очито уме да се снађе. Госпођа Невенка и Синиша месечно зараде преко шест хиљада евра!

Окружним судом у Београду, чији председник је овлашћен да надгледа и контролише рад свих општинских судова на територији града Београда, руководи, у ствари, судија Невенка Важић.

Госпођа Невенка одлучује о свим питањима, и Синиша је у њеном животу само присутни грађанин. Председник Окружног суда у Београду, по налогу своје жене, себе је одредио и за председника другостепеног кривичног већа и за руководиоца одељења за суђење за ратне злочине! Његов посао - председника Окружног суда у Београду, по Невенкиној одлуци, обављају заменици Бисерка Живановић и Боривоје Живковић! Обоје су пре три године изабрани за судије окружног суда и били су судије у Четвртом општинском суду у Београду!

Одмах по избору, председник Синиша Важић испред свог кабинета поставља двоје стражара. Он не прима странке, ни судије не могу да дођу код њега на разговор, осим ако их он не позове. Законску обавезу да председник суда прима странке, г. Важић преноси на своје заменике Бисерку Живановић и Боривоја Живковића!

Пре Важићевог постављења, грађани су, без икаквих проблема и најава, могли да се пожале председницима овог суда - Драгиши Николићу, Братимиру Точанцу, Богоју Марјановићу и Веселину Баћевићу.

Основни задатак господина Важића је да судије његовог суда „не измакну контроли''. У ствари је све под његовом контролом. Насиље над судијама овог суда и грађанима који траже правду је незабележено у историји овог суда.

Дугогодишње судије овог суда, ради решавања њихових радно-правних статуса и питања, прима Боривоје Живковић, ретардирани човек, без лекарског уверења. Упућени тврде да овај човек неконтролисаног, полуидиотског понашања, има одличне везе код госпође Невенке. Живковић је истовремено и руководилац другостепеног одељења за радне спорове.

Пресуде које Живковић одобри да изађу из суда, могуће је све одреда поништити, ако нове власти овог полуидота пошаљу на лекарски преглед, којим би се утврдила његова радна неспособност. Хиљаде радника олако губе спорове, јер је болесни Живковић умислио да је свака власт од Бога и Господара, и за њега су послодавци увек у праву.

Његове теорије, и судску праксу коју је успоставио, мораће брзо да обори веће које одлучује по захтевима грађана за рехабилитацију.

Али, ако не прима странке, судије и адвокате, то не значи да господин Важић седи скрштених руку. Он се често слика у згради Специјалног суда у Устаничкој улици, чија су одељења и судије под његовом надлежношћу. Често дође у зграду, да још на улазу дочека Наташу Кандић која се појављује у предметима оптужених за ратне злочине, као заступник жртава. По закону, госпођа Кандић не би могла да буде пуномоћник оштећених, јер није адвокат, али њу господин Важић дочекује као значајну личност.

Брачни пар Важић су и држављани Републике Хрватске!

Отуда се и смењивање судије у већу за ратни злочин Гордане Божиловић-Петровић, која је пресудила у предмету оптужених ”Шкорпиона„, може посматрати из другог угла.

Наиме, након објављивања пресуде Наташа Кандић је била незадовољна висином казне, па је Невенка наредила мужу да судију Гордану Божиловић-Петровић одмах разреши. Синиша је понизно обећао да се такве ''грешке'' судија у пресуђивању неће поновити.

Прошле недеље је веће за ратне злочине, којим је председавала судија која иначе суди у другостепеном кривичном већу чији је председник Синиша Важић, ослободила једног Албанца оптужби за ратни злочин. И њега је ”заступала„ Наташа Кандић!

Колики је утицај госпође Наташе Кандић сведочи и податак да је у јануару 2006. године Врховни суд Србије укинуо притвор петорици Албанаца из Бујановца, који су пресудом Окружног суда у Врању били осуђени на вишегодишњи затвор због убиства инспектора БИА. Они су одмах по пуштању из притвора побегли на Косово, а један од оптужених је прошлог месеца убијен у Македонији, такође у окршају са полицијом.

Да лакрдија буде већа, Врховни суд Србије је овим оптуженим, након пуштања из притвора, потврдио казне. Истрага која је уследила потврдила је да је Наташа Кандић платила председници Врховног суда Србије Види Петровић-Шкеро милион евра за ову услугу.

Њена сестра Марија Шушњевић била је задужена са овим предметом у Јавном тужилаштву Србије. Предмет је држала скоро три месеца, и пред само истицање рока за одлучивање по жалби у притворским предметима вратила га председнику судског већа Слободану Газиводи, који је у то време био заменик Виде Петровић-Шкеро.

Након бурних реакција посланика Народне скупштине Србије, председница Врховног суда Србије огласила се саопштењем да се ”случај испитује''. Сменила је свог заменика Слободана Газиводу, који и даље председава петочланим већем.

Родбина Невенке и Синише Важић живи у Осијеку, у којем су они и завршили правни факултет, као истурено одељење Загребачког свеучилишта.

Да ли су брачни пар Важић агенти хрватских обавештајних служби? Таблоид ће у наредним бројевима представити њихове личне, породичне, имовне и професионалне прилике.

Али, и без познавања ових података, судије, адвокати, тужиоци и грађани знају да је овај брачни пар нанео велико зло нашем правосуђу и свима који траже правду.
 
"Брачни пар Синиша и Невенка Важић из Осјека, држављани Хрватске, стално запослени као представници највиших судских власти у Србији, данас потпуно господаре овом институцијом. Каква је веза између супруге бившег министра правде Стојковића и Виде Петровић-Шкеро? Кога је „заступала” Наташа Кандић и шта са тим има Вида Петровић-Шкеро? "

Srbijo kuda sve ovo vodi?
Pogledajte sa kog sajta je prepisao tekst:
http://www.google.com/search?q="Бра...t&rls=FlockInc.:en-US:official&client=firefox
Jednog lažljivog i krajnje neprofesionalno dizajniranog sajta.
 
Mislim da problem srpskog pravosuđa nije nečije poreklo, već to što sudstvo nikada nije bilo, a nije ni sada autonomno od politike, što se na mesto predsednika najviših sudskih instanci dovode ljudi (žene) nesposobni da upotrebe padeže i osmisle suvislu rečenicu, a o presudama da ne govorimo, odnosno u tome što umesto sudija političari donose presude. Izuzetak je možda Specijalni sud.

Ne znam da li je neko od vas imao prilike da sluša bilo koje izlaganje g-dje Petrović-Škero. Ako jeste, jasno mu je o čemu govorim.
 
Mislim da problem srpskog pravosuđa nije nečije poreklo, već to što sudstvo nikada nije bilo, a nije ni sada autonomno od politike, što se na mesto predsednika najviših sudskih instanci dovode ljudi (žene) nesposobni da upotrebe padeže i osmisle suvislu rečenicu, a o presudama da ne govorimo, odnosno u tome što umesto sudija političari donose presude. Izuzetak je možda Specijalni sud.

Ne znam da li je neko od vas imao prilike da sluša bilo koje izlaganje g-dje Petrović-Škero. Ako jeste, jasno mu je o čemu govorim.

veci dio napisanoga vrijedi i za RH :ok:
 
"Брачни пар Синиша и Невенка Важић из Осјека, држављани Хрватске, стално запослени као представници највиших судских власти у Србији, данас потпуно господаре овом институцијом. Каква је веза између супруге бившег министра правде Стојковића и Виде Петровић-Шкеро? Кога је „заступала” Наташа Кандић и шта са тим има Вида Петровић-Шкеро? "

Srbijo kuda sve ovo vodi?

Шта би са овим успехом владе?
 
Delirium tremens
Pogledajte sa kog sajta je prepisao tekst:
http://www.google.com/search?q=%22%D...client=firefox
Jednog lažljivog i krajnje neprofesionalno dizajniranog sajta.
Сајт Петра Милатовића-Острошког који живи у (колко се сећам) Немачкој, само је пренео текст из "Таблоида" Милована Бркића.

Одавно већ није тајна да су Хрвати доласком ДОС-а преузели сву власт у Србији и на чело државе поставили србомрсца Бориса Францетића. Интересанто је да Хрватима у окупацији и уништењу Србије са нескривеним задовољством (или мржњом) помажу "српске избеглице из Хрватске", због којих је та иста Србија годинама крварила и гинула.

Синиша и Невенка Важић само потврђују већ виђено.
 

Back
Top