Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Невладине организације формирају пројекат закона по којем родитељ би починио кривично дело насиља чак и малом применом силе на дете, то јест у колико би и ошамарио дете или га пак лупио по задњици:
http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan-Antonic/CHUVARI-DECE-OD-RODITELJA.sr.html
Криминализација свих родитељских телесних казни, укључив и оне најблаже и за најмлађи узраст, у супротности је са најбоље схваћеним интересима саме деце
Група од шест ученика, који су представљени као активисти НВО „Беосупорт”, предала је 20. октобра заштитнику грађана Саши Јанковићу захтев да се законом забрани свако физичко кажњавање деце. Једно дете-активиста је истакло да је неопходно донети закон којим би се кривично гонили родитељи због „сваког облика физичког кажњавања, укључујући и обичан шамар или физичко гуркање детета”. „Не постоји ниједна позитивна страна таквог облика дисциплиновања”, речено је, уз опаску да је тај модел понашања чак и „извор нарастајућег вршњачког насиља”!
Ова посета шесторо малих активиста заштитнику грађана била је медијски веома атрактивна. Она је привукла много више пажње од конференције за новинаре 18 НВО, у октобру прошле године. И оне су тражиле да се забрани свако телесно кажњавање деце и „хитно успостављање одговарајућих независних механизама пријављивања случајева телесног кажњавања”. Пре свих деца треба да буду та која ће да „правовремено обавесте надлежне институције” уколико их родитељи ударе. Да би она то могла, претходно морају бити „едукована”. Зато се захтева „доследно и континуирано укључивање и учешће деце у информисање, правовремено препознавање и спречавање телесног кажњавања”.
Део тог едуковања јесте предмет „грађанско васпитање”. Већ сада се у уџбенику из овог предмета за први и други разред основне школе (стр. 33) од деце тражи да упишу да ли их је родитељ „ударио” или „почупао за косу”. У Приручнику за наставнике, из истог предмета, затим се тражи да се са ученицима „на основу добијених одговора анализира лош однос према детету”, да се „на паноу забележи која су права детета повређена”, односно да се још једном понове „наставне јединице које се односе на кршење дечјих права од стране одраслих” (стр. 31).
http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan-Antonic/CHUVARI-DECE-OD-RODITELJA.sr.html
Криминализација свих родитељских телесних казни, укључив и оне најблаже и за најмлађи узраст, у супротности је са најбоље схваћеним интересима саме деце
Група од шест ученика, који су представљени као активисти НВО „Беосупорт”, предала је 20. октобра заштитнику грађана Саши Јанковићу захтев да се законом забрани свако физичко кажњавање деце. Једно дете-активиста је истакло да је неопходно донети закон којим би се кривично гонили родитељи због „сваког облика физичког кажњавања, укључујући и обичан шамар или физичко гуркање детета”. „Не постоји ниједна позитивна страна таквог облика дисциплиновања”, речено је, уз опаску да је тај модел понашања чак и „извор нарастајућег вршњачког насиља”!
Ова посета шесторо малих активиста заштитнику грађана била је медијски веома атрактивна. Она је привукла много више пажње од конференције за новинаре 18 НВО, у октобру прошле године. И оне су тражиле да се забрани свако телесно кажњавање деце и „хитно успостављање одговарајућих независних механизама пријављивања случајева телесног кажњавања”. Пре свих деца треба да буду та која ће да „правовремено обавесте надлежне институције” уколико их родитељи ударе. Да би она то могла, претходно морају бити „едукована”. Зато се захтева „доследно и континуирано укључивање и учешће деце у информисање, правовремено препознавање и спречавање телесног кажњавања”.
Део тог едуковања јесте предмет „грађанско васпитање”. Већ сада се у уџбенику из овог предмета за први и други разред основне школе (стр. 33) од деце тражи да упишу да ли их је родитељ „ударио” или „почупао за косу”. У Приручнику за наставнике, из истог предмета, затим се тражи да се са ученицима „на основу добијених одговора анализира лош однос према детету”, да се „на паноу забележи која су права детета повређена”, односно да се још једном понове „наставне јединице које се односе на кршење дечјих права од стране одраслих” (стр. 31).