Slobodan...

kad si sam onda si sam
kad si slobodan onda si slobodan

ne mesaj stvari

jedini slucaj u kome je to sto si rekao tacno je ako se zoves slobodan ali onda si slobodan i kad si sam i kad nisi
 
zavisi koliko dopustis da te njakaju. mnogo zavisi od toga

mozes da budes sa velikim brojem ljudi dobar i za velikim brojem zena pa da se oni opet nekom igrom slucaja ne usudjuju da te tek tako za neke gluposti startuju opet moguce i druga kombinacija da si skoro sam a da ne moze nista da dodje na red koliko sam sebe maltretiras

mnogo zavisi od nacina zivljenje sve to ne toliko od broja ljudi u zivotu
 
svejedno, dobra filozofska tema...

sam sam, a nisam sam, imam sebe ahhaa:)

ali slobodniji si dok nemas porodicu, poslovne obaveze, ali opet ne mora da znaci..

btw ja sam slobodan, i fizicki, i psihicki...
 
4thman:
hahah Djorjde...

ali kada nisi sam imas obaveze, a kada jesi onda ih nemas, sem prema sebi samom, ali od njih ne mozes pobeci...
Kliknite za proširenje...


Nije ispravno smatrati obavezom sve što radimo a da nije vezano za nas same. Ako nekog volimo, i nešto radimo ili ne radimo što je vezano za njih, onda to nije obaveza, već naša odlika - čin slobodne voje.

Stvar je u tome, da je čovek, sviđalo se to nama ili ne, društveno biće, i potrebni su mu drugi ljudi u ma kojoj funkciji, makar samo da postoje u blizini... (da sad ne mešam polove i razmnožavanje) Te tako ta stvar sa slobodom i samoćom ne može da funkcioniše duže vremena a da ne osetimo nezadovoljstvo samoćom, koja čak može da se pretvori u svojevrstan mentalni ili duševni zatvor.
 
Poslednja izmena:
hm:D
radost zbog npr imanja dece, ispunjenost, zadovoljstvo, ljubav, i sve ono neopisivo sto covek dobije kroz takav odnos..treba da zamenim za neku imaginarnu slobodu?;)
neka fala.
i to je zapravo test, kao lakmus papir kad gurnes u tecnost..
ako si sa nekim, i osim sto se osecas ispunjenim i srecnim, osecas se i slobodnim, e to je tooooo;)
ideal kome tezimo.:heart:
 
kad si sam onda si samodovoljan, to nije sloboda, to je sebičnost.......kad nisi sebičan, ne znači automatski i da si slobodan, ne, ali možeš da postaneš.....ako si bilo slobodan i dok si bio sam....
 
alles_gut:
ne, to nije sebičnost.

sebičnost nije kad živiš svoj život po svojoj volji, sebičnost je kad od drugih očekuješ da žive njihove živote po tvojoj volji.
Kliknite za proširenje...

pitanje o slobodnoj volji je uglavnom odnos predstave i slobode... sloboda je samo jedna metafizička mogućnost donošenja odluka; mislim da slobodnom čoveku nije primarno da ostvaruje, odnosno živi svoju slobodu sam, da bi bio slobodan. po meni to je osujećenja čovekovih potencijala....bez mogućnosti potpune realizacije ličnosti......ali ukoliko bi to ograničavalo slobode drugih, sasvim se slažem sa tobom.....
 
samoživost je samodovoljnost....ako vama samožive osobe nisu sebične okej...ja se slažem "ako ne ugrožavaju druge"..al mi nešto to teško da zamislim jer samodovoljan čovek mi ne izgleda kao slobodan čovek..al okej... ( :
 
samodovoljnost je najveća sloboda, po meni.

i ne samo po meni, mnogi veliki umovi, ljudi koji se smatraju za najviše mudrace su takođe govorili o tome.

po mom mišljenju, čovek treba prvo da zavoli sam sebe da bi mogao da voli druge.

iz moje tačke perspektive, onaj ko ne ume biti sam je obično energovampir, emocionalni krpelj koji ne traži društvo ljudi zato što ih voli, nego zato što je zavisan i uplašen od sopstvene samoće.

takođe, mislim da je strah od samoće - strah od smrti.

"Sreća je kad je čovek sam sebi dovoljan." Aristotel
 
ako se samodovoljnost tumaci kao sposobnost da budes sam i ceo, srecan i zadovoljan, onda se slazem sa alesom.
tek covek koji moze da bude sam, moze kvalitetno da bude sa drugim.
a ako samodovoljnost tumacimo kao izolovanje od drugih, hedonizam, ugadjanje sebi kao cilj zivota, samodovoljnost jeste samozivost koju pri tom ne prati zrela smirenost i uravnotezenost, vec hladnoca i ledena pustinja u srcu..
 
ne uklapa se................... aristotel je porodicu smatrao osnovnom jedinicom države...

znam da je aristotel govorio o samostvarenju kao cilju života, a ne o samodovoljnosti.

eudamonia -sreća bi bila cilj, a zadovoljstvo pratilac uspešnog delanja. i njemu je sreća zanovana na strogoj racionalnoj komponenti.- čovekova sreća uključuje razvoj njegovog razuma. ako sad posmatramo da je razumno živeti sam, voleo bih da čujem i zbog čega.......ako je čovek svestan i nesrećan ako je sa nekim, onda treba da bude sam..isto kao i kada je svestan da bi drugima uskraćivao pravo na njihovu sreću......ali, šta ćemo sa onima koji imaju drukčije izbore...ako slobodu shvatimo egzistencijalistički kao mogućnost neograničenih izbora..pogrešno je o njima suditi kao emotivnim vapirima...oni su najčešće slobodnim izborom odlučili i da samuju i da se vezuju......mogu da budu sami, ali imaju potencijala da ostvaruju svoju slobodu živeći život ne formalno, nego negujući svoje sopstvene vrline.....plemenitost ne može da se ostvari u korelaciji samodovoljnosti....požrtvovanost..... zato mislim, sloboda se ostvaruje individualno naravno, ali to ne isključuje druge....
 
Covek moze da zivi sam , a opet okruzen je ljudima, ogranicen zakonima, a najvise nekim svojim nacelima, tako da to sto je sam i ima manje obaveza, ne mora da znaci da je slobodan....
 
moonja:
zato mislim, sloboda se ostvaruje individualno naravno, ali to ne isključuje druge....
Kliknite za proširenje...

ne mora uopšte da isključuje druge, slažem se.

kao što to napisa koto tamopeva, sloboda nije kad se čovek sakrije u mišju rupu zbog sopstvene slabosti. (tako sam ja video to što je napisala)

mislim da je do slobode trnovit put.

a na kraju tog puta, bude ono što sam napisao gore:

slobodan si kad nisi vezan za to da li si sam ili nisi sam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top