SlatkaSestra
Aktivan član
- Poruka
- 1.057
...što ima veze i sa samoćom.. zašto ta samoća nije našla svoje mesto u sistemu vrednosti ...valjda se, kad si sam generiše "nešto" u tebi (ne da ne donekle i kad si u društvu) što ti posle možeš da podeliš sa ljudima...(možemo to "nešto"da nazovemo i pozitivnom energijom-čisto da se zna da ne moraju da budu događaji u pitanju) ...
Da li se to "nešto" sakuplja u nama ,pa posle nekog vremena jednostavno imamo potrebu da delimo,onako najspontanije...da li smo "poremetili" tu potrebu sa odrastanjem,pa više nije tako uredna - da ne kažem da je malo izveštačena (pa se ljudi sastaju nekim povodom i onda kada nemaju ništa da podele,a ne sastaju bez nekog povoda)..Da li vas grize savest kad više uzimate ,nego što dajete..Da li vam se ljudi još uvek smeju i govore vam da ne treba da budete tako "negativni" kada im najrealističnije kažete da niste spremni za npr. vezu jer se ne osećate kao da imate šta da "date" ...zašto je to "davanje" tabu tema - jer zato što se suviše povezuje sa prazninom,a niko ne voli da je prazan..gledam kako se u nekim evropskim gradovima ,od strane naših ljudi,konstatuje otuđenost - možda su ljudi samo "konkretniji" u ponašanju - pa kad nemaju šta da daju ,oni ni idu na kafu s nekim(ili su stvarno isprazniji
) ... da li jednostavno osećate kako tinja ta neka energija u vama i želite da nešto s nekim podelite...ili zaboravite da je potrebno i to ,pa odete samo da slušate nekog - da ubijete vreme ..
Mislim da je neka inercija dovela do toga da se družimo i onda kad nemamo šta da ponudimo i da tako nastaje ona usamljenost udvoje ...ili treba redefinisati "spisak" tema za razgovor - tako da više liče onim temama o kojima se priča sa psihologom,tako da ne bude više samo šala da kad nekog zovete na piće,to je zato što ne možete da priuštite psihića ...
Dakle, znate li kad je to kad nemate šta da ponudite ,pa zato ne idete da se vidite s nekim, i kako to kažete tom nekom...slažete nešto ..
Da li se to "nešto" sakuplja u nama ,pa posle nekog vremena jednostavno imamo potrebu da delimo,onako najspontanije...da li smo "poremetili" tu potrebu sa odrastanjem,pa više nije tako uredna - da ne kažem da je malo izveštačena (pa se ljudi sastaju nekim povodom i onda kada nemaju ništa da podele,a ne sastaju bez nekog povoda)..Da li vas grize savest kad više uzimate ,nego što dajete..Da li vam se ljudi još uvek smeju i govore vam da ne treba da budete tako "negativni" kada im najrealističnije kažete da niste spremni za npr. vezu jer se ne osećate kao da imate šta da "date" ...zašto je to "davanje" tabu tema - jer zato što se suviše povezuje sa prazninom,a niko ne voli da je prazan..gledam kako se u nekim evropskim gradovima ,od strane naših ljudi,konstatuje otuđenost - možda su ljudi samo "konkretniji" u ponašanju - pa kad nemaju šta da daju ,oni ni idu na kafu s nekim(ili su stvarno isprazniji
) ... da li jednostavno osećate kako tinja ta neka energija u vama i želite da nešto s nekim podelite...ili zaboravite da je potrebno i to ,pa odete samo da slušate nekog - da ubijete vreme ..Mislim da je neka inercija dovela do toga da se družimo i onda kad nemamo šta da ponudimo i da tako nastaje ona usamljenost udvoje ...ili treba redefinisati "spisak" tema za razgovor - tako da više liče onim temama o kojima se priča sa psihologom,tako da ne bude više samo šala da kad nekog zovete na piće,to je zato što ne možete da priuštite psihića ...
Dakle, znate li kad je to kad nemate šta da ponudite ,pa zato ne idete da se vidite s nekim, i kako to kažete tom nekom...slažete nešto ..
Poslednja izmena:
- kaže da joj nije trebao psihić jer je skoro svako veče pričala s najboljom drugaricom ..
