Hajde da ne negiramo ubedjenja i verovanja drugih već da vodimo prijatnu diskusiju iz koje može neko nešto izvući za sebe.
Lično ne samo da nisam verovao u reinkarnaciju nego sam bio tvrdokorni ateista - bežao sam od onih koji bi pominjali religiju. Sada je stvar drugačija. Jeste da sam sa mukom progutao saznanja da ipak Postoji Kreator (Bog, Alah, Sugmad ili kako god ko koristi ime) ali uz moja saznanja razumem i tvrde ateiste ali i one koji vole svoju religiju ili kakva učenja.
U Novom Zavetu stoji stih koji kaže da, "Onaj ko sluša REČ Božju više ne umire," sa značenjem da onaj ko se otvori prema Toku Svetoga Duha (Reč Božja je samo još jedno od mnogih imena za Sveti Duh) taj se više neće radjati u ovaj svet. Očigledno se aludiralo na to da je radjanje ili inkarniranje ovde zapravo umiranje. Jer, pravi život Duše, svakog od nas počinje u čisto duhovnim svetovima.
Lično ne verujem u ovo što iznesoh baš zato što znam da je tako.
Sasvim je sigurno da ima onih koji ni po koju cenu ne mogu prihvatiti ovako nešto za istinu ali to je njihovo pravo i sloboda da žive sa svojim ubedjenjima.
Sa druge strane, u toku noći već jesam zavirivao u neke svoje prošle živote koji su mi dali objašnjenje za neke moje sadašnje prepreke koje je neophodno nadrasti.
Da dotaknem komentare o haosu u ovom svetu. Takve situacije su najpogodnije da bi Duše sticale životna iskustva i duhovno sazrevale. Ono da se inkarniranjem ovde ustvari umire treba prihvatiti više prenaglašenim da bi tadašnji sledbenici mogli koliko toliko shvatiti.
Ipak, najveća radost Duše je onda kada bude spojena sa Svetim Duhom (Reči Božjom) jer tada počinje svesno učenje životnih lekcija, tada se počinju jasno sagledavati uzrok i posledica do najsitnijih detalja u toku dana.
Ipak, iako se mnogi opiru, suštinski u njima počinje duhovno budjenje ali i radjanje.
