VINSENT VAN GOG
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 51

Tema: VINSENT VAN GOG

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Poruke
    111
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano VINSENT VAN GOG

    INTERESUJE ME STA MISLITE O OVOM SLIKARU,MOŽDA JE BIO MALO LUCKAST(BUDALA),ALI IPAK JE ČOVEK POSTIGAO TO DA GA ZNA CEO SVET I UVRSTEN JE U VELIKANE SLIKARSTVA.KAKO TO DA SU SE NJEGOVE SLIKE(ZA VREME NJEGOVOG ZIVOTA)PRODAVALE ZA BAN-BADAVA,A SADA ZA MILIONE.ON JE UMRO U BEDI I SADA SE SIGURNO PREVRĆE U GROBU.



  2. #2
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Eto ti ga sad!Tema je vec otvorena na forumu likovnih umetnosti!Samo sto ljudi tamo slabo svracaju!Meni ne smeta ova tema na filozofiji!
    Nije on bio luckast,vec je covek poludeo!
    Lepo ovo moze da se dalje nastavi u pravcu razmisljanja o tome koliko je tanka granica izmedju genija i ludaka!

    OBOZAVAM GA, JER JE POTRESAN!
    Jake boje!Divlji unutrasnji plamen! Borba strasti!Ljudska patnja!Ja sam plakala!

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Poruke
    111
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano TAKAV TI JE ŽIVOT UMETNIKA

    Sta ćeš,čovek je vodio veoma potresan život,čak je i uvo odsekao zbog žene svog života A da nije bio takav sigurno ne bi naslikao onakve slike.Njegova granica između genija i ludaka možda i nije bila tanka,ali se čoveku odjednom smučilo da vodi tako bedan život.Ipak je kroz tu neku krizu prolazio veoma iscrpljen,ma čovek je LEGENDA.

  4. #4
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Zasto je cuvena retrosprktivna izlozba njegovih radova 1901. godine toliko potresla umetnost celoga sveta?
    Zato sto su njegove slike najdublja ljudska ispovest, istina o nadcovecanskoj borbi!Van Gog je slikao odraz svoje duse!Meni je rec legenda preslaba!
    Najjace su mi 'Crkva u Overu' i 'Gavranovi nad zitom'! A tebi? I da li znas zasto je sebi odrezao uvo?

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    22.04.2004.
    Poruke
    16
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio divlja-u-srcu
    I da li znas zasto je sebi odrezao uvo?
    Napio se !

  6. #6
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Odsekao je uvo posle rasprave sa Gogenom....

  7. #7
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Goscica
    Odsekao je uvo posle rasprave sa Gogenom....
    Tacno! Potegao je noz na svog prijatelja, a onda kaznio sebe! Kakav trip! :shock:

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Poruke
    111
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Žilet je sestro radio
    Aona slika sa gavranovima i žitnim poljima,jel to on nacrtao pred smrt.Sigurno je čovek osetio da je glavi svega dosta.A onaj Gogen je ispao prava pič*tina(da oprosti ženski svet), da sam na vinsentovom mestu prvo bi rokno njega....VUHH...

  9. #9
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Jeste, to su mu poslednji radovi! Valjda su mi zato i najpotresniji! Cemu toliki prezir Gogena? :?

  10. #10
    anakin
    Guest

    Podrazumevano

    Gogen mu je bio decko, koliko ja znam...a Vinsent je uvo poklonio prostitutki...

  11. #11
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Ja nisam upoznata da je bio homoseksualac, ali da je odlepljivao na prostitutke, to znam!

  12. #12
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Citat Original postavio anakin
    Gogen mu je bio decko, koliko ja znam...a Vinsent je uvo poklonio prostitutki...
    :shock: :shock: :shock: ovo prvi put cujem!!!Mislim da imas pogresnu informaciju, nije bio homoseksualac!

  13. #13
    anakin
    Guest

    Podrazumevano

    bio je biseksualac...procitajte pisma koja je slao bratu Teu...
    i sta se toliko cudite?

  14. #14
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Citat Original postavio anakin
    bio je biseksualac...procitajte pisma koja je slao bratu Teu...
    i sta se toliko cudite?
    Imam tu knjigu, reci mi samo koji deo, bas me zanima ( ali stvarno ).Cek jos malo da se cudim :shock: :wink:

  15. #15
    Misli
    Guest

    Podrazumevano

    Ja cak mislim da mu je Teo prodao SAMO jednu sliku za zivota i to nesto za badava,,,,ali tako je to u umetnosti...ko se pojavi sa originalnoscu i nekom smeloscu bilo u temi , tehnici, stilu...tako je i danas...odmah proglase kicom jer kriticari nemaju hrabrosti da to delo hvale nego idu linijom manjeg (ulizivackog) otpora...verovatno se prevrce u grobu...

  16. #16
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    "Na tržištu slika danas njegova zaostavština vredi koju milijardu dolara.A on je gladovao, u najbukvalnijem smislu, celog svog života."UMRETI MOŽDA NIJE TAKO TEŠKO KAO ŽIVETI", pisao je.Slikao je bez predaha, sliku za slikom, a za života, mada mu je brat bio trgovac slika, prodao je samo jednu...
    Šta je to što je odlikovalo tog čoveka, što je činilo da su ga ljudi smatrali excentričnim čudakom, što ih je kod njega tako često šokiralo? Rekao bih, njegova nesposobnost da bude polutan, apsolutno dosledna predanost svojim idealima.Beskompromisna.
    A niko nije manje tražio od života.Samo da pošteno, što skromnije, ne ističići se, vrši svoj posao.Kao propovednik, pa onda kao slikar.Pred kraj života posle mnogih poniženja, posle sloma najdražih nada, rveći se s ludilom, još uvek nije sustajao.Pisao je tada sestri: " Vrlo je verovetno da ću još morati da patim.No to mi ni najmanje ne odgovara, jer ja ni u kom slučaju ne želim život mučenika, jer ja sam uvek tražio drugo nešto a ne heroizam, koji nemam, kome se kod drugih divim, ali za koji ne verujem da je moja dužnost, moj ideal."
    Teško je reći šta je to tako specijalno za slikarstvo Van Goga. Slika se, kao i muzika, ne prevodi na reči, kao što se ni reči poezije ne daju prevesti u prozu, kao što se i sve na ovom svetu što se izrazilo moglo izraziti samo onako kako se izrazilo, i nikako drukčije, jer je sve što zaista nešto kazuje - jednostavno...."
    ( Sreten Marić u predgovoru za " Pisma bratu")

  17. #17
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Poruke
    111
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Misli
    Ja cak mislim da mu je Teo prodao SAMO jednu sliku za zivota i to nesto za badava,,,,ali tako je to u umetnosti...ko se pojavi sa originalnoscu i nekom smeloscu bilo u temi , tehnici, stilu...tako je i danas...odmah proglase kicom jer kriticari nemaju hrabrosti da to delo hvale nego idu linijom manjeg (ulizivackog) otpora...verovatno se prevrce u grobu...
    ...verovatno se prevrce u grobu....

  18. #18
    Aktivan član miss (avatar)
    Učlanjen
    17.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iznad duge :)
    Poruke
    1.990
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano

    Citat Original postavio anakin
    Gogen mu je bio decko, koliko ja znam...a Vinsent je uvo poklonio prostitutki...
    gogen mu je bio prijatelj i jedo vreme su ziveli zajedno u arlu,i bez obzira sto su se u tom periodu cesto svadjali nije odsekao uvo zbog njega,a nije mu bio ni decko,nije bio pijan (ne mnogo...)nego je imao napad ludila,a nije imao pare da da prostitutki,pa joj je dao uvo

  19. #19
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VINSENT VAN GOG

    Čista tuga i blaga vedrina



    "Život je, uprkos svemu, kao bajka. Znaš, bezbožni su oni koji ne veruju u ovo sunce i ovakav predeo".
    VINSENT VAN GOG

    Ovog leta hodali smo kao mesečari, dok se na zemlju omekšalu od vreline, sa neba lila čista svetlost. U julu je iz Holandije stigla moja prijateljica, pesnikinja. Pre četrdeset godina živela je u Beogradu i svakoga leta ponovo dolazi ovamo. Nalazimo se na uglu. Podne je. Vreme ne postoji.
    Ona se osmehuje osmehom koji nema odjeka na ovom svetu. "Da prošetamo", kaže. I Beograd je tog letnjeg podneva nalik na milo i uzavrelo telo, po kome ćuteći i obazrivo lutamo. Pratim je kroz njeno hodočašće po sećanjima, koja su, zapravo, snoviđenja. A snoviđenjima smeta dnevna svetlost i zato naša šetnja traje kratko. Zastajemo samo jednom, ispod prastare lipe. Ona se osvrće nekoliko puta, i onda u vazduh polako diže zalelujanu ruku, majušnu i floralnu. "Ovde su nekada rasle muškatle, mnogo muškatli", kaže odsutno i nekako za sebe. Mislim tada na slikara koji je cveće voleo istom ljubavlju od čiste lave kojom je voleo i žene i koji je stolice slikao sa jednako nežnom pomamom sa kojom je slikao i ljudska lica. Za trenutak ispod grudne kosti osećam te muškatle, njihov bezmirisan, introvertan, beskrajno zavodljiv cvet. Onda se ona stresa, kao da sa leđa odbacuje krhku pokoricu sna i kaže: "A sad, na ručak. "I odlazimo u nekakvu baštu, gde konobari nalik na venecijanske plesače nose nezemaljski sjajno voće na pladnjevima, što blistaju tupim sjajem sablji. Sedimo za majušnim stolom, koji ga natkriljuju oleandri i oni ljubavno šapuću i rascvetalim prstima nam dodiruju nage ruke i jelo. "Molim te da naručiš sve što želiš", kaže mi prijateljica. "Vrućina je, Veročka", kažem. "Naređujem ti da naručuješ". Ja ću sutra možda umreti. "I onda govorimo i ja je puštam da uroni u taj gorki šampanj maternjeg jezika i ona pliva u tim oporim, mlečnim gutljajima.
    U Holandiji, ona živi na dve ulice od muzeja koji čuva verovatno najveće blago na zemlji - većinu Van Gogovih slika. "Ne idem u taj muzej. Ili idem retko. Nekada sam išla svakoga jutra. Sada godinama više ne. Ja sam u srodstvu sa Van Gogovima. Mene je venčao direktni potomak Tea Van Goga, Vinsentovog brata. Genijalnost se više nikad nije ponovila u porodici. Na njihovu sreću. Vinsent je bio dovoljno nesrećan... Kod njih u kući, postoji nekoliko njegovih slika koje nikada neće biti izložene u muzejima i kojih nema u katalozima. Ali ne mogu da ti ih opišem. "Molim te da se makar setiš da li su iz perioda dok je živeo u Arlu, ili su iz Sen Remija ili Overa?" "Ne znam", kaže. "Van Gog nije moj omiljeni slikar. Ja volim Italijane. Ali pamtim jednu od tih slika, na njoj postoji nešto japansko. "Pariz", kažem. "To je radio na početku, dok je živeo u Parizu.
    Tada je u Parizu bio u modi Japan. ". Ona tiho i za sebe nastavlja: "Na toj slici je drvo, možda trešnja, u cvetu. I sve je tako jednostavno i tako providno i blago. I ta blagost sa slike duboko ranjava i navodi na nekakav beskrajni, suvi, unutarnji plač. Nedavno su pronašli još nekoliko Vinsentovih pisama Teu. Ali ne znam šta u njima piše. I bilo mi je neprijatno da pitam. Odakle tolika strast čovečanstva prema epistolama? Oni koji su ih pisali nikada nisu želeli da ih pišu za čitav svet. To je indiskretno... Ovaj svet će propasti jer je postao tako jezivo indiskretan... A ti, ti veoma voliš njegove slike?" I onda me pogledala strasnim, živim zenicama mladog pantera, koji odbija da se preda.
    Svet ove godine slavi stopedeset godina od njegovog rođenja, jer svet uobičava da slavi rođendane proroka. Ali tek posle njihove smrti. Pa ipak, Vinsent Van Gog nije prvi Vinsent na ovoj planeti. Godinu pre njegovog rođenja, u isti dan, njegova je mati, Ana Kornelija, rodila majušnog, mrtvog dečačića kome su dali ime Vinsent. Tačno godinu kasnije, tridesetog septembra, rođen je ponovo dečak, ovog puta - živ. Zato što je došao na svet istog dana, dali su mu, u strahu, isto ime. "Ja sam već jednom umro. Nikada se zato neću bojati smrti", kasnije je rekao Vinsent. Van Gog nije prvi slikar u svojoj porodici, kao što se to obično misli. Van Gogovi su trgovali umetničkim delima i među njima je postojala izvesna slikarska tradicija. (Nalik na porodice Bah i Mocart, i u Van Gogovim precima postojalo je zrno talenta, koje je procvetalo u genijalnost u sledećoj generaciji - kod Vinsenta). U jednom trenutku, Vinsent je, takođe, pokušavao da se bavi trgovinom slikama. Ali neuspešno. Napustio je studije teologije, ubrzo prestao da radi i kao učitelj i kao propovednik i prepoznao da je njegova misija drugo - da bude prorok. Njegove strasne propovedi biće izražene bojama. Tako će njegove reči postati krv i meso. On, dakle, nije propovedao o tome kako je od vode postajalo vino. Van Gog je slikao svu raspevanu alkoholaturu vina u čistoj vodi i svu plavu opijenost vode u vinu. "Ja ne slikam, ja otkrivam predmete", pisao je Teu. A u drugom pismu, kaže sledeće: "Treba tražiti temeljniju sličnost od one koju nam pružaju fotografije". Tako Van Gogovi modeli nikada nisu do kraja ličili na portrete. On je slikao ljudska lica onakvima kakvima ih vidi Bog. Zato su svi portreti prepunjeni čistom tugom i blagom vedrinom. Njegovi autoportreti bili su sopstvena iskrivljena slika u džepnom ogledalu demona. Tea, najvažniju osobu u svom životu, nikada nije portretisao. Nije želeo da vivisecira nežnu površinu njegovog lica i unutarnji lavirint njegovog srca. Takođe, nije želeo da ga uvlači u igru. Jer biti portretisan znači zauvek pokloniti jednu sopstvenu masku. Vinsent nije želeo da brata liši i te poslednje zaštite.
    Poslednji put ažurirao/la Goscica : 14.01.2006. u 01:44

  20. #20
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VINSENT VAN GOG

    Na samom početku slikarske karijere, Vinsentu je moralo biti sasvim jasno da on u ovome svetu nikada neće uspeti, zato što nije od ovoga sveta. Planetom vladaju krdo i svetina, a na čelu čopora je uvek najlukaviji. Umetnici su sveta, preplašena manjina, koja zna da mora kalkulisati sa masom ako hoće da preživi. (Nekada je postojala inkvizicija, danas postoje mediji, dakle, uvek postoji način da se slabiji obezvredi i izbaci iz igre ili života). U pariski umetnički svet, zaveden privlačnim i često sračunato zavodljivim slikama, Van Gog je doneo svoje mračne holandske motive, a zatim blistavi vatromet svetlosti načinjene od najfinije krvi. Sopstvene. Ali to više niko nije uzimao u obzir. Pojavio se među njima višestruko opasan slikar: autentičan, bez straha da se do kraja razotkrije, bez bilo kakve želje da napravi kompromis, ogromne energije i sa silnom željom za učenjem i neprestanim usavršavanjem. Trebalo je samo smisliti način egzekucije: i odluka je pala - prepustiti ga da sagori u sopstvenoj vatri. Jer ako se sveta vatra u nama ne održava ljubavlju, prihvatanjem, međusobnmim prožimanjima, ona će sagoreti hram u kome gori - telo. (Uostalom, ovo je oproban egzekutivni recept - istom smrću umrli su i Mocart, Čehov, Cvetajeva, Milena Barili, Kiš...)
    Pa ipak, na početku je Van Gog sopstveni krst nosio gotovo vedro. Genijalni su naivni. Pošto istinska veličina mora ići uz dobrotu. U suprotnom, nije veličina. Slikao je predmete, smatrajući svet predmeta takođe svetom živih, koji često traje mnogo duže od nas i koji traži naše nerve, našu percepciju i našu strast da bi postojao. Van Gog je udovoljio svetoj želji predmeta da budu prikazani u novoj svetlosti - iznutra, kao i svetoj želji duše da bude jasno portretisana u blistavim zenicama modela. (A sve su zenice vrtlozi, samo ako smete da se u njih zagledate dovoljno duboko. Jer je u dnu čovekog bića vir. Odatle ona silna čovekova želja da skoči).
    U Parizu, pre nego što će mu se dogoditi ekstatična eksplozija boja vezana za Arl, Van Gog upoznaje Bernara, Rasela, Tuluz-Lotreka, (tri godine kasnije, Tuluz-Lotrek će izazvati na dvoboj slikara koji je kritikovao Vinsentove slike). Njegov četiri godine mlađi brat, koji će ga čitavog života novčano pomagati, upoznaje ga i sa Moneom, Renoarom, Pisaroom, Degaom, Sinjakom i Seraom. Reakcije na njegovu ličnost i njegove slike su različite. Kamij Pisaro kaže: "Ovaj čovek će ili da poludi ili da nas sve nadmaši", dok Sezan o njemu u jednom pariskom kafeu kaže: "To su radovi ludaka". (Čini se da je ova primedba ipak bila samo plod ljubomore, pošto je genije morao prepoznati onog koji ga premašuje. Pre svega po strasti.) . Van Gog kratko komentariše Moneov ciklus "Ruanske katedrale", rečima: "Pre ću da slikam ljudske oči nego katedrale". Možda najdublje i najstrastvenije oči on i jeste naslikao u Parizu. (Kasnije je lica portreta slikao pastuozno, kao da su predeli. Putovao je predelima između obrva i usana.) U Parizu je naslikao portret Agostine Segatori, bivšeg Degaoovog i Koroovog modela. Kratko vreme u Parizu, oni su bili ljubavnici i na njenom licu postoji sjaj one koja je grlila jednog od najgenijalnijih ljudi svih vremena. Ona to, možda i nije znala. Ali njeno telo jeste. Prepoznalo ga je po nežnosti. Kritičari kažu da je kruna Van Gogovog pariskog perioda portret čiča Tangija, velikog prijatelja pariskih slikara. Čiča Tangi im je davao boje i platna na veresiju, a imao je i malu galeriju koja je u javnosti bila malo poznata. U njoj su zajedno izlagane slike Van Goga, Sezana, Gogena... Uveče galerija nije zaključavana. Kažu da je jedan od retkih posetilaca rekao da u njoj miriše dah Gestimanskog vrta.
    Kada na nagovor Tuluz -Lotreka, Van Gog napušta Pariz, on odlazi u Arl. Iz Arla piše Teu: "Osećam koliko je važno da ostanem na jugu i da doživim boju sa kojom treba ići do kraja - Afrika je blizu". Ovde će Vinsent naslikati platna kojima su carevale i strepnje i strasti i strah, suncokrete sjajne kao vatra, dah pakla u noćnoj kafani, ali i slike radosti i nade, breskvu ljubavno procvetalu, ribarske čamce na obali, "boja i oblika lepih kao cveće". U Arlu će naslikati i jednu od svojih najčuvenijih radva, "Kafansku terasu u noći", i to je slika noći koja je strasno procvetala, pod nežnim, sumporno žutim zvezdama. U trenutku kad u Arl stiže Gogen, Van Gog oseća mešavinu radosti i ushićenja. On želi da tu osnuje umetničku slikarsku koloniju gde će slikari zajedno živeti, raditi i darovati jedni drugima nadahnuće. A zapravo je ostalo samo nešto više od godinu dana do njegove smrti. Njegova ogromna želja da Gogenu udovolji ovoga opterećuje. Kada najavi mogućnost svog odlaska iz Arla, Vinsent noćima izbezumljeno tumara po kući. Onda mu jedne noći ispod vrata ubacuje naslov izrezan iz novina: "Ubica je pobegao". Ubica je bio, dakle, Gogen i to ubica Van Gogove nade. Razlaz sa Gogenom do kojeg je moralo doći, za njega će biti fatalan: jedne noći će odseći deo uha, zaviti ga u novinsku hartiju, odneti u javnu kuću i polako ga i nežno staviti u ruke jednoj bludnici. Čitav Arl bio je na nogama. Gogen je iskoristio ovaj događaj kao priliku da pobegne. Nije došao u bolnicu ni da vidi prijatelja. Iznuren bedom, usamljenošću, siromaštvom, Van Gog je dobio još jednog neprijatelja - ludilo. Iako nikada nije tačno utvrđena dijagnoza njegove patnje (pošto ne postoje psihijatrijske dijagnoze, postoje samo nesrećni i ostavljeni ljudi), Vinsent kao da shvata da su njegovi dani odbrojani. I periode između dva nervna napada koristi za mahnito slikanje. "Posvetio sam se radu dušom i telom i gotovo poludeo". Sestra pesnika Ežena Boka, kupila je 1890. njegove "Crvene vinograde" za 400 franaka. Van Gogu je od radosti pozlilo. Dobio je napad koji je trajao duže od dva meseca. Kada se oporavlja, njegov život dobija strahovito ubrzanje. U svim trenucima kada se bolest povuče, on ima samo jednu želju - da ispuni svoju misiju i da slika. Boravi u duševnim bolnicama, trpi epileptične napade, napade besa, strahova, najrazličitijih manija. Sobe u kojima je boravio su sirotinjske, bez boja, bez nade, dakle, nalik na one u kojima je samovao Arto ili na onu u kojoj je umro Munk. Potpuno je usamljen i odbačen. Osim Tea, više nema nikoga. Između nervnih kriza i napada, u vrtovima duševnih bolnica, Van Gog slika platna najrafiniranije i najraskošnije lepote - duboko plave, grozdaste irise, studije ustreptalih čempresa, čudesno strasnih, koji lebde negde između svetova, korenjem duboko u ovom, a vrhovima dodirujući svih devet nebesa. U Sen-Remiju Vinsent slika veličanstvenu "Zvezdanu noć", sliku na kojoj majušni, usnuli grad lebdi u hipnotičkom snu, dok nad njim pulsira jedanaest blistavih, ogromnih zvezda, nalik na jedanaest sunaca što muzikalnim plesom zavode zaprepašćeni, nestvarno ustreptali mesec. Jedini svedok ove nezemaljske, čudne ljubavne noći su budni čempresi. U trenutku kada pred njim bude još sedamdeset dana života, Van Gog će naslikati ravno osamdeset slika, od kojih neke predstavljaju sam vrh njegovog opusa. Njegova poslednja slika ipak nije "Žitno polje sa gavranima", iako je uz portret "Doktora Gašea" svakako jedno od njegovih najboljih ostvarenja. (I doktor Gaše, kao i mnogi drugi koje je portretisao, vremenom su počinjali da liče na svoje portrete. Van Gog nije, dakle, slikao njihova lica onakvima kakva su bila u trenutku portretisanja, već onakvima kakva će biti zapamćena u večnosti).
    Van Gog je umro u Ravuovoj krčmi, na Teovim rukama, dva dana pošto je sebi u overskim poljima pucao u grudi. Godinu dana kasnije, umire i Teo Van Gog. Šta god da je bila lekarska dijagnoza, uzrok smrti je bila tuga. Trinaest godina posle Teove smrti, njegovo telo preneto je i sahranjeno pored Vinsentovog, u Overu. Danas gotovo da nema kraja sveta u kome se ne zna za Van Gogovo delo. Reprodukcije njegovih slika gledaju nas odasvud, jer su čiste, nepatvorene i neophodne kao molitva ili kao nada . Niko na ovoj grešnoj zemlji nije doživeo veću posmrtnu slavu od Van Goga i niko nije umro u strašnijim okolnostima i u većoj bedi. No, odavno je tačno napisano da će poslednji biti prvi. Ponekad, u providnim i sjajnim decembarskim večerima nalik na ovu, potpuno prazne ulice, u onaj najtamniji trenutak pred svitanje, načinju nejednaki koraci, koji bi se mogli nazavati i zaljuljanim tangom sa mesečinom i sa vetrom. Jedna prilika plamene kose, u tamnom kaputu čudno nabranom na leđima (jer tu krije krila), polako mine gradom. Saginjem duboko glavu i pravim se da ne primećujem, jer se oni plaše nas, baš kao što se i mi bojimo njih. A onda, on podiže glavu i zvezde se duboko sagnu da mu osvetle nežno čelo. Osmehuje i ja znam: u bilo kom od svetova gde se sada nalazi, on je i dalje sam, samo što je sada miran i srećan. I ovamo se više neće vraćati.

    Sanja Domazet


  21. #21
    Domaćin
    Učlanjen
    09.01.2008.
    Lokacija
    LCF TEMPLE
    Poruke
    3.007
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Vincent van Gogh – SAM PROTIV SEBE

    Zašto su svi veliki stvaraoci bili tako nesrećni? Da li je stvaralačka energija univerzuma toliko jaka kada se izliva u trenucima nadahnuća, da potresa i zbunjuje i um i telo?... Vinsent van Gog, neshvaćen za života, slavan posle svoje smrti, pravi je primer za to.

    „Ja ne pokušavam da naslikam ono što mi je pred očima”, rekao je jednom prilikom, „već se služim bojom da njome silovito izrazim sebe.”

    Van Gogovo slikarstvo je na sebe preuzelo misiju da izrazi ljudsku dramu, pravu moru postojanja. Rođen je 30. marta 1853. godine u malom holandskom selu blizu belgijske granice. Vinsent je bio najstarije od šestoro dece protestantskog pastora Teodora. Ali on nije bio zaista prvo dete. Dečak nazvan Vinsent bio je rođen mrtav istog dana, 30. marta, 1852. godine. Tačno godinu dana kasnije rodio se genije – Vinsent van Gog.

    Vinsentov brat Teo odigrao je posebnu ulogu u njegovom životu. Većina od van Gogovih slika stvorena je zahvaljujući bratu koji ga je podržavao novčano i moralno čitavog života. Teo je bio njegov dobrotvor.

    Veliki umetnik i stvaralac (800 slika i 850 crteža) bio je vrlo strastvenog temperamenta. Umeo je da uvredi, ali isto tako da se i brzo odljuti. Ljubav prema bednima i poniženima bio je njegov unutarnji impuls koji ga navodi na humane akcije i dela. On mu je doneo putovanje u inostranstvo i život daleko od mesta rođenja.

    Posedovao je veliku umetničku inspiraciju; sam je sebe nagonio na neprestano stvaranje. Vrlo napet, izazivao je nemire, svađe, sukobe... U njegovom slučaju sukob je bio unutarnje prirode: van Gog je bio sam sebi neprijatelj!

    Agresivan i energičan po prirodi, doživeo je antagonizam sa jednim od roditelja – ocem. I zaista, njegov odnos sa ocem bio je pun nemira i nerazumevanja. Iz tog razloga napustio je kuću sa šesnaest godina, kada mu je ujak našao posao trgovca u jednoj umetničkoj galeriji u Hagu.

    Pošto se pokazao kao dobar službenik premeštaju ga u galeriju u Londonu. Tamo se zaljubio u Ursulu Lojer, devetnaestogodišnju kćerku svoje gazdarice, ali nezainteresovana Ursula ga je odbila. Bio je očajan. U suštini stidljiv, osećao se toliko odbačenim i prezrenim da je njegova depresija zbog toga potrajala čitavog života, a isto osećanje neprihvaćenosti ponovo i ponovo će ga bacati u nekontrolisane napade očajanja. Godine koje slede bile su stvarno žalosne, jer je van Gog doživljavao jedan poraz za drugim.

    Tokom 1875. i 1876. godine okupirala ga je opsesivna sklonost ka religiji i mistici, kad dolazi do izražaja njegova čežnja za božanskim, za savršenstvom. Na zadovoljstvo svoga oca upisuje studije teologije i počinje da volontira kao evangelistički propovednik u jednoj od najsiromašnijih rudarskih oblasti u belgijskom Borinažu.

    Događa se nesreća u rudniku u kojoj gine 57 ljudi. Ceo grad je ostao bez posla i ljudi su gladovali. Vinsent je svoju bednu platu koristio da bi nahranio decu. Izgubio je veru u boga. Pošto nedeljama nije imao za jelo ništa osim kafe, razboleo se, dobio je groznicu i njegove propovedi postale su sve drugo samo ne hrišćanske.

    Krajem ovog perioda počeo je da slika. Najpre samo crteže, da bi krajem 1880. počeo i sa uljanim slikama. U životu ga je održavalo 50 franaka koje mu je Teo povremeno slao. Vinsent je osetio da je pronašao svoj životni poziv.

    Do 1882. godine rasla je njegova ljubav prema slikarstvu, ali i njegovo siromaštvo; takođe i seksualne potrebe. „Moram imati ženu ili ću se smrznuti i pretvoriti u kamen”, žalio se jednom. Lutajući ulicama otkrio je da voli prostitutke, koje je smatrao otpadnicima kao što je i sam bio. Sreo je neku siromašnu i trudnu prostitutku koju je doveo svojoj kući i izdržavao i nju i njenu petogodišnju kćerku, kao i novorođenog dečaka. Izvesno vreme nameravao je da se ženi njome, ali ona se ubrzo vratila prostituciji, drogama, piću i prljavštini. Konačno se uz Teovu pomoć rastao od nje.

    Nije imao ni 33 godine kad je na Teov poziv došao u Pariz. Pre nego što je otišao iz njega imao je oko 200 slika. Stanovao je u malom Teovom stanu na Monmartru. Otvoren za nove ideje, uskoro je stekao lepršaviji potez četkom i počeo da koristi nežnije, svetlije boje. Parisko društvo mu je bilo nepodnošljivo, čak su i Teovi prijatelji počeli da ga nerviraju. Teo je uvideo da je teško živeti s njim. Pisao je: „Izgleda kao da se on sastoji iz dve osobe: jedna je čudesno talentovana, nežna i prefinjena, a druga egoistična i tvrdog srca. Šteta što je on svoj sopstveni neprijatelj; što otežava život ne samo drugima, već i sebi.”

    Boravak u Provansi, „veliki period”, kako je s pravom nazvan, bio je vrhunac van Gogove karijere. Za manje od 15 meseci stvorio je oko 200 slika, uključujući tu i remek-dela „Tringetalski most”, „Žuta kuća” i naravno „Suncokrete”.

    Pol Gogen dolazi da živi sa njim. Bilo je žučnih svađa, mnogo pića i poseta mesnom bordelu. Jednog dana 1888. godine žestoko su se posvađali, kako je pričao Gogen, i van Gog je na njega bacio čašu apsinta. Postao je sve razjareniji. Pratio je Gogena niz ulicu sa otvorenim brijačem. Gogen ga je zaustavljao. Nesrećni Vinsent se vratio kući i odsekao veliki deo svog levog uha. Našli su ga sutradan u komi i onda odvezli u bolnicu, gde je ostao dve nedelje.

    Razočaran u sve, vratio se slikanju. Divlje napade stvaralačkog zanosa retko je prekidao da bi nešto pojeo ili malo odspavao. Evo šta on kaže o tome: „Da nisam sačuvao emocije, mogli bi pomisliti da sam opasna luda. Doktor je mislio da je napad izazvan velikom količinom kafe, pića i duvana, i premalom količinom hrane. Priznajem sve to, ali u isto vreme tačno je da je za jako žuti ton koji sam postigao prošlog leta bilo neophodno da budem malo uvrnut... Mislim da ću iskreno prihvatiti ulogu ludaka.”

    Osmog maja 1889. godine dopušta da ga odvedu u bolnicu za duševne bolesti u San Remiju, bivši manastir. Van Gog je ostao u azilu oko godinu dana, krećući se između mirne lucidnosti, kada je intenzivno slikao, i perioda divljačke agresivnosti, kada je morao da bude u izolaciji. Fatalni aspekt mu je neprestano uzimao i davao – uzimao mir, a davao veliku inspiraciju i nadahnuće.

    Spas je bio u izolaciji i stvaralačkom radu, a on je to udružio. Tada je naslikao oko 150 slika irisa, maslinovog drveća, bašti, čempresa, dvorišta i zgrade azila, i predivnu „Zvezdanu noć”. Njegovo je biće vapilo za mirom. Tada je napisao Teu: „Osećam silnu potrebu za... da li da izustim tu reč... za religijom. Onda izlazim napolje i slikam zvezde.”

    U njemu je, međutim, raslo i uverenje da nikome više ne znači ništa, čak ni Teu, koji je tada imao ženu i sina. Dvadeset i sedmog jula uzeo je revolver i veliko platno da još jednom slika nepregledna žitna polja, a onda je pucao u sebe. Metak je prošao ispod srca. Kad je Teo došao, prošaputao je: „Ne plači. Uradio sam to za dobro svih.” Dana 29. jula 1889. godine izdahnuo je na rukama svoga brata.

    On sam je usmrtio svoje fizičko telo. Bio je čovek sa jakom i nezavisnom voljom, živeo je život pun rizika i borbe, bio je ličnost destruktivne prirode...

    Za života, Vinsent van Gog je prodao samo jednu sliku za oko 30 dolara. Tridesetog marta 1987. godine na aukciji u londonskom Sotbiju prodata je jedna od šest njegovih slika sa suncokretima za 39,85 miliona dolara. To je najveća suma koja je do tada bila plaćena za jednu sliku. Rekord je oboren već oktobra 1998. kada je njegov „Autoportret” prodat za čak 65 miliona dolara.

  22. #22
    Nov član Andjelanov (avatar)
    Učlanjen
    08.01.2008.
    Lokacija
    Crna Gora
    Poruke
    7
    Reputaciona moć
    0

    Thumbs up Van Gogh

    Vincent van Gogh rođen je 30.04.1853. godine u Zundertu, Holandija. Odrastao je uz oca sveštenika Theodorusa, majku Anu Corneliu i tri sestre Ana, Elizabeth i Willemin i dva brata Cor i Theo za koga je bio posebno vezan.Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umjetničkim djelima i zahvaljujući stricu Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama sa platom od 5 funti mjesečno u Londonu. Posao trgovca lošim djelima nije ga mogao održati, stoga je napustio Goupilov muzej gdje je radio, predavao neko vrijeme kao učitelj. U to vrijeme ljudi su ga opisali kao mrzovoljnog, ekscentričnog čovjeka koji se drži dalje od društva

    Proveo je neko vrijeme kod roditelja Egen, a zatim se zaputio u Amsterdam u namjeri da se školuje za sveštenika, po očevoj želji. Napustio je skupe studije i stupio u školu Odbora za evangelizam. Izbacili su ga iz pastorske škole jer nije mogao da se prilagodi pedantnosti i praznini savremene teologije. Na savjet prečasnoga Pitersena, odlučio se na odlazak u Borinage, rudarsko naselje na sjeveru Holandije. Prizor koji ga je tamo dočekao nije bio nimalo ugodan. Ljudi na rubu egzistencije, boreći se između gladi, bolesti, zime i smrti u rudnicima. Posvetio se sav radu nastojeći da na sve moguće načine pomogne tim ljudima. takav kakav je bio sa osjećanjima dubokim i snažnim saosjećao je sa bijednim životom rudara, a takav mučan život nije mu činio dobro: fizički je propadao, živci su mu popuštali, da bi pobijeđen bezizlažnošću piolažajem u kom se nalaze rudari izgubio vjeru u Boga. Razočaran tu je započeo svoje prve crteže. Crtajući ugljem rudare njihove žene i djecu. U to vrijeme ga je posjetiop njegov mlađi brat Teo, tada je sklopljen "ugovor" između braće: Vinsent će slikati, a Teo će mu obezbjediti sredstva za život i rad sve do momenta kad se Vinsent bude mogao sam izdržavati slikajući, a dotad će mu Vinsent slati sve što naslika. Sa svojim rođakom poznatim slikarom Antonom Movom se našao u Hagu, gdje je i započeo svoje dugogodišnje usavršavanje. Za svo vrijeme njegovog mukotrpnog života i rada nikada nije izostala pomoć i podrška od Tea. Vraća se sa roditeljima u Hajnen, neumorno radi i tamo upoznaje Margot Begeman, jedinu ženu koja ga je voljela iskreno i bez rezerve, i koja je sama sebi oduzela život kad joj je bilo zabranjeno da se uda za Vinsenta


    Poslije toga on odlazi u Pariz gdje upoznaje: Tuluz-Lotreka, Žorža Seroa, Pola Gogena i Sezana. U Parizu niko nije htio njegove slike, ipak imao je uvjek snage i vjere u sebe da slika.Iz Pariza odlazi u Arl gdje je našao nadahnuće za svoje slike, a tu mu se pridružuje Gogen.U to vrijeme započinju njegove duševne krize, i u jednom od takvih nastupa, poslije svađe sa Gogenom, odrezao je sam sebi uvo. Videći da je njegovo duševno stanje teško brat Teo ga šalje u bolnici za duševne bolesti u San Remiu. Nakon što se oporavio otputovao je u Auvres kod dr. Gašea koji ga je ugostio. Za vrijeme jedne od svojih kriza puca sebi u bok i podliježe ranama. Sahranjen je s bratom Teom na groblju 1890.

  23. #23
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VINSENT VAN GOG

    Spojeno!

  24. #24
    Nov član Andjelanov (avatar)
    Učlanjen
    08.01.2008.
    Lokacija
    Crna Gora
    Poruke
    7
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: VINSENT VAN GOG

    Hodočašće staroj cipeli
    K. JOKOVIĆ - S. ROVČANIN

    - POGLEDAJ! On je zaista slikao sam život! - kaže ushićeno jedna gospođa drugoj, dok se približava slikama holandskog majstora umetnosti.
    - Ne, Vinsent van Gog je svoje slike živeo! - odgovara joj.
    U grupi od oko dve stotine posetilaca ispred Muzeja lepih umetnosti u Budimpešti - Englezi, Francuzi, Amerikanci, Nemci, Srbi...
    A, sa ulja, papira i ponekog kaširanog platna na drvetu gledaju Doktor Gaše, Arležanka, gospođa Žino, beba poštara Žozefa Rulena, poneki lik iz "Porodice koja jede krompir", kosači, tkači, sejači, švalje... Umorni, istrošeni, izborani seljaci, svi koji su dotakli život slavnog slikara - Vinsenta van Goga (1853. - 1890.)!
    A, do trenutno najposećenije izložbe u Evropi stiže se sa "malo" provera. Na ulazu nije velika gužva, jer se pri kupovini ulaznica zakazuje vreme posete. Kaputi i jakne se obavezno ostavljaju u garderobi. Na stazi između traka, isključuju se mobilni telefoni i fotoaparati. Grupe od petoro, šestoro, ulaze u "kapsule" - blindirane, staklene kabine. I put do Van Goga se završava. Izložba počinje.
    Prva prostorija čuva slike iz najranijeg Gogovog perioda. Mračne, slikane tamnim bojama, ispod reflektora izložene su na podlozi drveta belog bora. Među eksponatima - 46 slika, 24 crteža, 10 litografija i bakroreza. Ispod svakog dela dvojezični (mađarski i engleski) nazivi slike i objašnjenje gde se čuva, kada je nastala, dimenzije...
    Gužva oko "Razboja". Ulje na platnu (70 dž 85 centimetara) nastalo u Nunenu, maja 1884. godine. I na njemu tkač.
    Pored slika citati iz poznatih pisama bratu Teu.
    "Nema kraja mojim mukama sa tim razbojima, ali oni su tako divan izazov - stara hrastovina naspram sivkastog zida - sasvim sam siguran da ih vredi slikati", pisao mu je.
    Za ovu priliku, Van Gogove slike "doletele" su u mađarski Muzej na Trgu heroja sa svih strana sveta: iz Muzeja Van Goga u Amsterdamu, Orsija u Parizu, Metropolitena u Njujorku, Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu, pa i iz privatnih kolekcija.
    - Čuo sam da je ova slika prodata pre nekoliko dana za 85 miliona evra - šapuće jedan od posetilaca, dok gledamo dela koja je umetnik stvorio dva meseca pred samoubistvo (jul 1890).
    Dela po kojima je Vinsent poznat najvećem broju ljudi - "Suncokreti", "Žitna polja sa gavranovima", "Van Gogova soba u Arlu", "Zvezdana noć" - nema.
    Dovoljno su impresivna i ova, "manje" poznata.
    U centralnom delu izložbe. Svi bi da priđu bliže "Pijancima", "Irisima"... Kustos priča o (kako ga neki karakterišu) čuvenom "ludaku", ali - na mađarskom.
    Mađarski vodiči i osoblje Muzeja, kao vojnici na straži, love svaku "grešku" posetilaca. Strani vodiči nisu dozvoljeni, a ovu zaista impresivnu izložbu prati samo jedan katalog,štampan na 600 strana, za koji mora da se izdvoji oko 50 evra.
    I, konačno, slikarov autoportret! Ne onaj sa šubarom i zavojem preko odsečenog uveta, ne ni onaj posvećen Gogenu, već "Autoportret sa lulom" (nastao novembra 1886. u Parizu, a sada se čuva u Amsterdamu).
    "Ovaj čovek će ili da poludi ili da nas sve nadmaši", neko citira šta je Kamij Pisaro rekao za Van Goga.
    Ponovo "kapsula" vrata. Skener. Pet sekundi. Izlaz, pa knjižara sa Van Gogovim suvenirima: blokovi, pazl-slagalice, reprodukcije, olovke, fascikle...
    U Budimpešti je ovo umetnično hodočašće odrzano prosle godine...

    Da nije neko prisustvovao? Utisci iz prve ruke?

  25. #25
    Veoma poznat
    Učlanjen
    17.05.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    10.945
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: VINSENT VAN GOG

    Citat Original postavio Andjelanov Pogledaj poruku
    Hodočašće staroj cipeli
    1890).
    U Budimpešti je ovo umetnično hodočašće odrzano prosle godine...

    Da nije neko prisustvovao? Utisci iz prve ruke?
    Sa zakasnjenjem..evo da vam kazem da sam bila na izlozbi. Bio je to 8.mart i bila sam sa drugaricama u Budimpesti nekoliko dana.Iskoristile smo jedinstvenu priliku da pogledamo izlozbu i mogu vam reci da sam bila odusevljena. Zasto nije moguce da se tako nesto i kod nas organizuje?
    Poslednji put ažurirao/la gost 182607 : 06.08.2009. u 22:27

Slične teme

  1. VINSENT VAN GOG
    Autor JlnA u forumu Likovna umetnost
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 02.06.2004., 18:32

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •