eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Tajna jos pre osam godina otkrivena Amerikancima
Spijuni su odneli moju tajnu
Zoltan Dani ogorcen sto NATO zna kako je nasa vojska srusila F-117A
Poceo sam da pisem knjigu o tome kako sam srusio “nevidljivog”, kaze penzionisani pukovnik Zoltan Dani.
- Jedan japanski novinar mi je otkrio da NATO zna kako sam sa mojim vojnicima uspeo da srusim F 117, kaze ogorceno ratni junak.
Zoltan Dani je covek za koga zna ceo svet: on je pre devet i po godina oborio ponos americkog ratnog vazduhoplovstva F 117 A. Pre cetiri godine povukao se iz vojske i otvorio pekaru. A onda je saznao da je dokumentacija o tome kako je oborio nevidljivi avion - vidljiva Amerikancima, ali Srbiji - ne. Zato sto Zoltan mora da cuva vojnu tajnu!
Zbog toga je odlucio da napise knjigu.
- Poceo sam vec da pisem. Knjiga ce se zvati “Covek koji je unistio F117A". Samo, boli me to sto sam ja i danas vezan zakletvom o cuvanju vojne tajne o rusenju stelt aviona. A ta vojna tajna, dokumentovana u mom izvestaju, nestala je iz vojne arhive, kaze Dani u intervjuu za “Pravdu".
Kako to mislite - nestala?
- Lepo - nestala. Ukradena, predata, dobrovoljno ili manje dobrovoljno, uglavnom - nije u Arhivu. Bas kao u spijunskoj prici. To me je i motivisalo da pisem. Jednostavno, smatram svojom obavezom prema narodu Srbije i nase nekadasnje zemlje, koji je izdvajao novac za tu vojsku, finansirao i mene i moju profesiju da progovorim o svojim vojnicima sa
kojima sam zajedno srusio „nevidljivog". To je nas nepomucen uspeh i niko ga ne moze ponistiti. Osecao sam potrebu da progovorim o tome i da dokazem da nismo divljaci koje mogu da gadjaju, nego civilizovan narod koji je imao takvu vojsku.
Kako ste saznali da dokumentacije nema?
- Pre izvesnog vremena, jedan strani novinar, Japanac, dosao je kod mene da pravi intervju. On je insistirao od mene da mu kazem kako sam oborio “nevidljivog". Ja sam mu odgovorio da to ne mogu i da moram da cuvam vojnu tajnu, da imam obavezu prema mojoj zemlji. On mi odgovori da nema logike i pita me da li ta moja tajna cuva srpske avione. Ja mu odgovorim - ne. Onda me je on pitao - koju tajnu cuvate i prema kojoj zemlji imate obavezu. Tajna je - kazao mi je on - odavno u rukama Pentagona, a zemlja kojoj ste se zakleli vise ne postoji. On je otisao u Generalstab i trazio izvestaj na uvid. Oni su mu odgovorili da takav izvestaj ne postoji i da ga nema. Ispalo je da sam ja pricao bajke.
Mnogo izuma za njim
Pre vojske, sa 17 godina Zoltan je osvajao nagrade: za automatske brisace za sofersajbne koji se sami ukljucuju kad pada kisa, jer im je ugradio senzore za vlagu. Kasnije ih je programirao multi vibratorima da rade jace ili slabije.
Nevidljivi recept pukovnika
Za ovaj recept potrebno vam je jedno pakovanje kora iz moje pekare, a za nadev: pola kilograma sitnog sira, dva deci pavlake, jedan decilitar jogurta, jedan decilitar kisele vode, dva jaja. Smesu izmesati kremasto. Dodati jedan prasak za pecivo, po ukusu soli i secera. Staviti nadev na prvu koru a zatim i ostale potrositi. Zarolati kore zajedno kao rolat i seci stangle rolata, ali vrlo ostrim nozem da se ne bi deformisalo testo. Nauljiti tepsiju, a isecena gnezdasca polegnuti na ledja jedno kraj drugog. Premazati ih jajima i peci na 200 stepeni 15 do 20 minuta, kaze Zoltan Dani.
Porodica je svetinja
- Porodica mi je sve u zivotu, iako vojsku jos na neki nacin volim. Sa puno energije krenuo sam da ih usmerim porodicnom poslu i okupim oko sebe. Godinama sam im nedostajao. Supruga Irena, moj najveci prijatelj i drug, ali i profesionalac u svom poslu, nacelnik sanitarne inspekcije, stroga je prema meni, pekaru i nase troje dece dok nas kontrolise da li po pravilima radimo. Tibor ce raditi proizvodnju, zavrsio je za poslasticara, Atila zavrsava na odseku za kvalitet a kcer Irena je na tehnologiji prerade hrane. Moja majka Rozina nas nadgleda, prica Dani za „Pravdu".
Da li ste zatrazili objasnjenje od ministra odbrane sta se desilo sa dokumentacijom?
- Jesam. Ali, ministar Dragan Sutanovac do danas nije nasao za shodno da odvoji vreme da me primi. Pre dvadesetak dana objavljen je konkurs Ministarstva nauke, raspisan za inovacije, a glavna nagrada je osam miliona dinara. Hteo sam da ponudim svoju inovaciju i pozvao sam Sutanovca da razgovaram sa njim o dozvoli da to ucinim. On je odbio da me primi. Razgovarao sam sa pukovnikom Bjelicem, a posle toga se vise nisu
javljali. Sada verujem da bi sve bilo lakse za mene da sam zavrsio karijeru u politici, sto nikad nisam zeleo. Ispada da cu na kraju morati da dokazujem da sam pisao izvestaj.
Pa da li ste ga napisali?
- Naravno da jesam. I to na 35 stranica. On je proglasen vojnom tajnom i zavrsio je u generalstabu medju tajnim dokumentima. Kada je 2000. godine oko 20 oficira NATO od nase vojske trazilo da im se preda sve vezano za obaranje aviona, trazili su i moj izvestaj. Prema mojim saznanjima, original - dakle drzavna, vojna tajna im je predata. Kopiju nisam napisao.
Sta cete sad?
- Samo Skupstina moze da me razresi dalje obaveze cuvanja tajne, koju hocu da objasnim u knjizi koju pisem, jer zelim da Srbija ima tu zaostavstinu, i zato sto sam sokiran cinjenicom da „vojna tajna" ne cuva nasu vojsku, vec je mozda koristi americka vojska, a ne vojska Srbije.
Dobro, ispricajte nama kako ste oborili nevidljivi avion?
- Sustina je u jednostavnosti. Svako ko se iole razume u elektroniku - moze da to uradi. Prosirili smo elektromagnetne talase u vazdusnom prostoru.
Kad tako pricate, to bas nije razumljivo obicnim masama.
- Da pojednostavim - izraz „stelt" je skracenica koja u prevodu znaci smanjenu vidljivost objekta - u ovom slucaju aviona. Dakle, zamislite da ste u automobilu, da pada kisa i da je mrak. Vase je samo da ukljucite brisace i upalite svetla u noci - odnosno da prosirite elektromagnetne talase u prostoru, odnosno vazduhu. A kad imate izvor takvog zracenja,
odnosno radare, to nije tesko. Upravo na primeni te „jednacine" ukljucenja svetla mi smo bez dozvole ugradili nasu inovaciju, ukljucili je, ciljevi su se pojavili na ekranu i - oborili ga.
Da li su vasi pretpostavljeni znali za to?
- Ne, nikome nisam pricao za inovaciju do samog kraja. A onda, kada je citav Zapadni Srem video kako avion pada, onda sam mogao da ispricam sve.
Sta su vam rekle staresine?
- Pitali su me da li da me nagrade ili da me salju u zatvor. Ja im nisam odgovorio, a u zatvor me nisu poslali. Nisu me doduse ni nagradili, ali je citava moja jedinica proglasena za narodnog heroja.
Sta se onda desilo?
- Proradila je klasicna oficirska sujeta. Poceli su da me prebacuju na poslove koje nisam voleo. Stavljali su me u zapecak, na poslove koji nisu bili kreativni. A ja sam zakleti kreativac. Tako sam i za vreme sluzbovanja zaradjivao cinove, jer sam davao resenja koja su olaksavala rukovanje raketnim sistemima i poboljsavala njihovo dejstvo. Premestali su
me na nastavnicka mesta, da predajem pitomcima, akademcima Taktiku upotrebe. Medjutim, kontrola koja prati rad profesora na Akademiji je konstatovala da bi me trebalo skloniti jer je nastava koju drzim - previse kreativna. Prosto - tonuo sam u depresiju. Dosao sam cak do predinfarktnog stanja.
Kako ste odlucili da se penzionisete?
- Na licni zahtev. Prvog septembra 2004. Tadic je izdao naredbu da se vojska smanji. Psihicki sam vec tesko podnosio svoje novo radno mesto, nisam mogao da se pomirim sa tim da sam visak, da sam nepotreban mojoj vojsci. Lekari nisu znali zasto moj organizam propada. Ali, kada su ih obavestili da sam onaj komandant koji je „skinuo nevidljivog",
preporucili su mi da nadjem novo resenje, sada za sebe. Otisao sam u park VMA, seo na klupu, i odlucio da se prijavim na vojni kurs „Prizma" koji je radio na prekvalifikaciji vojnih kadrova.
I otisli ste u pekare?
- Ne, zavrsio sam obuku za menadzerske poslove, ali nisam ni slutio da cu se baviti pekarskim poslom, iako sam se time bavio u vreme hiperinflacije.
Kako?
- Te nesrecne 1993. godine bilo je jako tesko. Neretko, u kasarnu sam i po snegu isao na biciklu, a jednom sam na konju ujahao kroz kapiju. Te godine, umro mi je i otac, i dobio sam odobrenje da odem u Svedsku gde je ziveo, da ga sahranim. Ostao sam posle sahrane kratko, da radim kod rodjaka koji su imali pekaru. Posle nekoliko meseci sam se vratio sa ustedom od 750 maraka. Sve sam dao porodici. Nisam ni slutio da ce mi hleb - donositi hleb.
http://www.pravda.co.yu/srbija/3678/shpiuni-su-odneli-mou-tanu
*******************************************************
Поштоване колеге, "жив ме срам појео" читајући овај текст... питам се има ли краја бламажи ове државе од стране жутих шпијуна и издајника... питам се да ли ми уопште као народ и као држава можемо било чему добром да се надамо поред оваквих слугерања на власти. Докле ће тај ШуНтановац да нас све заједно БРУКА и БЛАМИРА а са њим и цела жута екипа - и када ће престати малтретирање и понижавање овог дивног човека, патриоте, генијалца, хероја и ЧАСНОГ ВОЈНИКА???
Па да ли је могуће да се заиста све ово догађа код нас ???
http://www.pravda.co.yu/srbija/3678/shpiuni-su-odneli-mou-tanu
Spijuni su odneli moju tajnu
Zoltan Dani ogorcen sto NATO zna kako je nasa vojska srusila F-117A
Poceo sam da pisem knjigu o tome kako sam srusio “nevidljivog”, kaze penzionisani pukovnik Zoltan Dani.
- Jedan japanski novinar mi je otkrio da NATO zna kako sam sa mojim vojnicima uspeo da srusim F 117, kaze ogorceno ratni junak.
Zoltan Dani je covek za koga zna ceo svet: on je pre devet i po godina oborio ponos americkog ratnog vazduhoplovstva F 117 A. Pre cetiri godine povukao se iz vojske i otvorio pekaru. A onda je saznao da je dokumentacija o tome kako je oborio nevidljivi avion - vidljiva Amerikancima, ali Srbiji - ne. Zato sto Zoltan mora da cuva vojnu tajnu!
Zbog toga je odlucio da napise knjigu.
- Poceo sam vec da pisem. Knjiga ce se zvati “Covek koji je unistio F117A". Samo, boli me to sto sam ja i danas vezan zakletvom o cuvanju vojne tajne o rusenju stelt aviona. A ta vojna tajna, dokumentovana u mom izvestaju, nestala je iz vojne arhive, kaze Dani u intervjuu za “Pravdu".
Kako to mislite - nestala?
- Lepo - nestala. Ukradena, predata, dobrovoljno ili manje dobrovoljno, uglavnom - nije u Arhivu. Bas kao u spijunskoj prici. To me je i motivisalo da pisem. Jednostavno, smatram svojom obavezom prema narodu Srbije i nase nekadasnje zemlje, koji je izdvajao novac za tu vojsku, finansirao i mene i moju profesiju da progovorim o svojim vojnicima sa
kojima sam zajedno srusio „nevidljivog". To je nas nepomucen uspeh i niko ga ne moze ponistiti. Osecao sam potrebu da progovorim o tome i da dokazem da nismo divljaci koje mogu da gadjaju, nego civilizovan narod koji je imao takvu vojsku.
Kako ste saznali da dokumentacije nema?
- Pre izvesnog vremena, jedan strani novinar, Japanac, dosao je kod mene da pravi intervju. On je insistirao od mene da mu kazem kako sam oborio “nevidljivog". Ja sam mu odgovorio da to ne mogu i da moram da cuvam vojnu tajnu, da imam obavezu prema mojoj zemlji. On mi odgovori da nema logike i pita me da li ta moja tajna cuva srpske avione. Ja mu odgovorim - ne. Onda me je on pitao - koju tajnu cuvate i prema kojoj zemlji imate obavezu. Tajna je - kazao mi je on - odavno u rukama Pentagona, a zemlja kojoj ste se zakleli vise ne postoji. On je otisao u Generalstab i trazio izvestaj na uvid. Oni su mu odgovorili da takav izvestaj ne postoji i da ga nema. Ispalo je da sam ja pricao bajke.
Mnogo izuma za njim
Pre vojske, sa 17 godina Zoltan je osvajao nagrade: za automatske brisace za sofersajbne koji se sami ukljucuju kad pada kisa, jer im je ugradio senzore za vlagu. Kasnije ih je programirao multi vibratorima da rade jace ili slabije.
Nevidljivi recept pukovnika
Za ovaj recept potrebno vam je jedno pakovanje kora iz moje pekare, a za nadev: pola kilograma sitnog sira, dva deci pavlake, jedan decilitar jogurta, jedan decilitar kisele vode, dva jaja. Smesu izmesati kremasto. Dodati jedan prasak za pecivo, po ukusu soli i secera. Staviti nadev na prvu koru a zatim i ostale potrositi. Zarolati kore zajedno kao rolat i seci stangle rolata, ali vrlo ostrim nozem da se ne bi deformisalo testo. Nauljiti tepsiju, a isecena gnezdasca polegnuti na ledja jedno kraj drugog. Premazati ih jajima i peci na 200 stepeni 15 do 20 minuta, kaze Zoltan Dani.
Porodica je svetinja
- Porodica mi je sve u zivotu, iako vojsku jos na neki nacin volim. Sa puno energije krenuo sam da ih usmerim porodicnom poslu i okupim oko sebe. Godinama sam im nedostajao. Supruga Irena, moj najveci prijatelj i drug, ali i profesionalac u svom poslu, nacelnik sanitarne inspekcije, stroga je prema meni, pekaru i nase troje dece dok nas kontrolise da li po pravilima radimo. Tibor ce raditi proizvodnju, zavrsio je za poslasticara, Atila zavrsava na odseku za kvalitet a kcer Irena je na tehnologiji prerade hrane. Moja majka Rozina nas nadgleda, prica Dani za „Pravdu".
Da li ste zatrazili objasnjenje od ministra odbrane sta se desilo sa dokumentacijom?
- Jesam. Ali, ministar Dragan Sutanovac do danas nije nasao za shodno da odvoji vreme da me primi. Pre dvadesetak dana objavljen je konkurs Ministarstva nauke, raspisan za inovacije, a glavna nagrada je osam miliona dinara. Hteo sam da ponudim svoju inovaciju i pozvao sam Sutanovca da razgovaram sa njim o dozvoli da to ucinim. On je odbio da me primi. Razgovarao sam sa pukovnikom Bjelicem, a posle toga se vise nisu
javljali. Sada verujem da bi sve bilo lakse za mene da sam zavrsio karijeru u politici, sto nikad nisam zeleo. Ispada da cu na kraju morati da dokazujem da sam pisao izvestaj.
Pa da li ste ga napisali?
- Naravno da jesam. I to na 35 stranica. On je proglasen vojnom tajnom i zavrsio je u generalstabu medju tajnim dokumentima. Kada je 2000. godine oko 20 oficira NATO od nase vojske trazilo da im se preda sve vezano za obaranje aviona, trazili su i moj izvestaj. Prema mojim saznanjima, original - dakle drzavna, vojna tajna im je predata. Kopiju nisam napisao.
Sta cete sad?
- Samo Skupstina moze da me razresi dalje obaveze cuvanja tajne, koju hocu da objasnim u knjizi koju pisem, jer zelim da Srbija ima tu zaostavstinu, i zato sto sam sokiran cinjenicom da „vojna tajna" ne cuva nasu vojsku, vec je mozda koristi americka vojska, a ne vojska Srbije.
Dobro, ispricajte nama kako ste oborili nevidljivi avion?
- Sustina je u jednostavnosti. Svako ko se iole razume u elektroniku - moze da to uradi. Prosirili smo elektromagnetne talase u vazdusnom prostoru.
Kad tako pricate, to bas nije razumljivo obicnim masama.
- Da pojednostavim - izraz „stelt" je skracenica koja u prevodu znaci smanjenu vidljivost objekta - u ovom slucaju aviona. Dakle, zamislite da ste u automobilu, da pada kisa i da je mrak. Vase je samo da ukljucite brisace i upalite svetla u noci - odnosno da prosirite elektromagnetne talase u prostoru, odnosno vazduhu. A kad imate izvor takvog zracenja,
odnosno radare, to nije tesko. Upravo na primeni te „jednacine" ukljucenja svetla mi smo bez dozvole ugradili nasu inovaciju, ukljucili je, ciljevi su se pojavili na ekranu i - oborili ga.
Da li su vasi pretpostavljeni znali za to?
- Ne, nikome nisam pricao za inovaciju do samog kraja. A onda, kada je citav Zapadni Srem video kako avion pada, onda sam mogao da ispricam sve.
Sta su vam rekle staresine?
- Pitali su me da li da me nagrade ili da me salju u zatvor. Ja im nisam odgovorio, a u zatvor me nisu poslali. Nisu me doduse ni nagradili, ali je citava moja jedinica proglasena za narodnog heroja.
Sta se onda desilo?
- Proradila je klasicna oficirska sujeta. Poceli su da me prebacuju na poslove koje nisam voleo. Stavljali su me u zapecak, na poslove koji nisu bili kreativni. A ja sam zakleti kreativac. Tako sam i za vreme sluzbovanja zaradjivao cinove, jer sam davao resenja koja su olaksavala rukovanje raketnim sistemima i poboljsavala njihovo dejstvo. Premestali su
me na nastavnicka mesta, da predajem pitomcima, akademcima Taktiku upotrebe. Medjutim, kontrola koja prati rad profesora na Akademiji je konstatovala da bi me trebalo skloniti jer je nastava koju drzim - previse kreativna. Prosto - tonuo sam u depresiju. Dosao sam cak do predinfarktnog stanja.
Kako ste odlucili da se penzionisete?
- Na licni zahtev. Prvog septembra 2004. Tadic je izdao naredbu da se vojska smanji. Psihicki sam vec tesko podnosio svoje novo radno mesto, nisam mogao da se pomirim sa tim da sam visak, da sam nepotreban mojoj vojsci. Lekari nisu znali zasto moj organizam propada. Ali, kada su ih obavestili da sam onaj komandant koji je „skinuo nevidljivog",
preporucili su mi da nadjem novo resenje, sada za sebe. Otisao sam u park VMA, seo na klupu, i odlucio da se prijavim na vojni kurs „Prizma" koji je radio na prekvalifikaciji vojnih kadrova.
I otisli ste u pekare?
- Ne, zavrsio sam obuku za menadzerske poslove, ali nisam ni slutio da cu se baviti pekarskim poslom, iako sam se time bavio u vreme hiperinflacije.
Kako?
- Te nesrecne 1993. godine bilo je jako tesko. Neretko, u kasarnu sam i po snegu isao na biciklu, a jednom sam na konju ujahao kroz kapiju. Te godine, umro mi je i otac, i dobio sam odobrenje da odem u Svedsku gde je ziveo, da ga sahranim. Ostao sam posle sahrane kratko, da radim kod rodjaka koji su imali pekaru. Posle nekoliko meseci sam se vratio sa ustedom od 750 maraka. Sve sam dao porodici. Nisam ni slutio da ce mi hleb - donositi hleb.
http://www.pravda.co.yu/srbija/3678/shpiuni-su-odneli-mou-tanu
*******************************************************
Поштоване колеге, "жив ме срам појео" читајући овај текст... питам се има ли краја бламажи ове државе од стране жутих шпијуна и издајника... питам се да ли ми уопште као народ и као држава можемо било чему добром да се надамо поред оваквих слугерања на власти. Докле ће тај ШуНтановац да нас све заједно БРУКА и БЛАМИРА а са њим и цела жута екипа - и када ће престати малтретирање и понижавање овог дивног човека, патриоте, генијалца, хероја и ЧАСНОГ ВОЈНИКА???
Па да ли је могуће да се заиста све ово догађа код нас ???
http://www.pravda.co.yu/srbija/3678/shpiuni-su-odneli-mou-tanu
tkacio:
