Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je reakcija Srbije posle odluka Crne Gore i Makedonije da priznaju Kosovo bila "pogođena mera", ali je naglasio da trenutni problemi sa tim zemljama ne smeju da dovedu do trajnog urušavanja odnosa.
"Najbolji mogući odnosi sa susedstvom i stabilna politička situacija u svim susednim državama, potreba su građana Srbije. To je i ekonomska i bezbednosna potreba. Zato, ovi problemi ne smeju da budu trajni i zbog toga ne prihvatam kvalifikaciju 'urušavanja' odnosa, iako nema dileme da određeni problemi postoje. Akt priznavanja Kosova država sa kojima se graničimo, za nas ima veću važnost, nego, na primer, priznavanje Mikronezije. To je prosto logično, i odsustvo reakcije Srbije značilo bi da nemamo problem sa priznavanjem nezavisnosti KiM", rekao je Tadić u intervju za "Novosti".
On je naglasio da je proglašavanje ambasadora personama non grata, po diplomatskom rečniku, akt manje snage od spuštanja diplomatskih odnosa na nivo otpravnika poslova ili njihovog prekidanja.
"On nas ostavlja u aktivnoj poziciji da u skorijoj budućnosti normalizujemo odnose. Srbija ne može da ima strategijski interes da urušava odnose sa susednim državama, ali ne može da ne reaguje kada susedne zemlje ugrožavaju njen integritet. Zbog toga je reakcija Srbije bila 'pogođena' mera", kazao je predsednik.
Dodao je da se nimalo ne raduje slikama sa nereda u Crnoj Gori.
"Da podvučem još jednom: iz Srbije i iz Beograda više se nikada neće uticati na političke procese u susednim državama. Branićemo samo naše legitimne interese, demokratskim, i za moderan svet prihvatljivim sredstvima. Izvoz političkih revolucija, nasilje, patronizam nad drugim državama su politička prošlost. Takva manifestacija politike samo je urušavala srpske interese na čitavom prostoru Balkana, a građani Srbije su zbog toga samo trpeli. Želim mirno razrešenje sporova u svim susednim zemljama, kao što to želim za vlastitu zemlju", rekao je Tadić.
On je naglasio da je bilo kakvo anticrnogorstvo ili antisrpstvo, ne samo besmisleno u istorijskom kontekstu, nego i opasno.
"Da, posle proglašenja nezavisnosti Kosova i priznavanja takve nelegalne tvorevine od crnogorske vlade, za posledicu imamo to da srpska i crnogorska deca ne mogu da putuju na ekskurzije u Crnu Goru, odnosno Srbiju, vrhunac je besmisla! To mora da prestane što pre!", kazao je predsednik.
On je dodao i da sa predsednikom Crne Gore ima nedeljni kontakt. "U ponedeljak smo mirnim tonom razgovarali telefonom o prevazilaženju problema. Razgovarali smo i pre sedam i pre 20 dana. Dakle, postoji neprekidna komunikacija. Što se tiče odnosa naših zemalja, prirodno je da budu daleko bolji".
Upitan da li osim primenjene diplomatske mere, Srbija neće preduzimati druge sankcije, „crne liste“ i slično, Tadić je odgovorio: "Kada, kao manifestaciju naših odnosa i atmosfere u javnosti, i na jednoj i na drugoj strani, imamo anticrnogorstvo i antisrpstvo, onda zvonim na uzbunu i kažem: stop! To je crvena linija koju ne smemo da pređemo. Kada poslanici srpskog parlamenta kažu da predstavnici vlasti Crne Gore nisu bezbedni u Srbiji, kažem: stop! Krivično delo je pretiti nekome".
Na pitanje - koliko diplomatski uspeh Srbije pred Generalnom skupštinom UN može da promeni odnos sveta prema Kosovu, makar u smislu da se smanji broj daljih priznavanja nezavisnosti, predsednik Tadić je rekao da to zavisi od regiona i zemalja.
"Pozitivno mišljenje MSP uticaće sasvim sigurno na zemlje koje se nisu izjasnile o kosovskoj nezavisnosti, a u ovom trenutku su pod pritiskom da priznaju Kosovo. S druge strane, ima zemalja koje su priznale Kosovo i koje su nam rekle da bi u budućnosti mogle da dovedu u pitanje tu odluku. Ali, to se ne može očekivati od najvećih zemalja sveta, jer poricanjem svoje odluke one bi dovele u pitanje kredibilitet politike i svoju međunarodnu poziciju", rekao je Tadić.
I pored toga što Srbija na mišljenje suda pravde može da čeka i dve godine, Tadić ističe da će biti nastavljena diplomatska akcija koja je na neki način izmenila spoljnopolitičku poziciju Srbije, pre svega, u UN.
"Sledi osnaživanje ekonomskih i drugih veza, jer time političke odnose činimo trajnijim i podižemo šanse za odbranu integriteta zemlje u međunarodnim forumima. Ranije urušavanje naših bilateralnih odnosa sa većinom članica UN sistematski je smanjivalo naše kapacitete da branimo svoj integritet. Zahvaljujući inicijativi u UN, obnovili smo veze i prijateljstva i na važnim političkim adresama: Svetskoj organizaciji islamskih zemalja, Kongresu Afričke unije, zemljama Latinske Amerike, državama poput Tajlanda, Mjanmara i Vijetnama, koje imaju međunarodni uticaj i oko 300 miliona stanovnika. Posao nije završen. Moramo da se kandidujemo za međunarodne institucije", istakao je on.
Upitan šta misli o ideji Saveta ministara EU da i SAD mogu da učestvuju u misiji Euleks, Tadić je rekao da nema ništa protiv, kao što ne bi imao ništa protiv da u Euleksu učestvuju i predstavnici Rusije.
" Imajući u vidu međunarodno pravo i Rezoluciju 1244, Srbija svojom voljom i svojim institucijama ne može da bude na KiM, kako bismo mi želeli. Pošto je tako, interese građana Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244, jedino mogu da brane međunarodne institucije. Srbi na KiM moraju biti zaštićeni i zato je potrebno pronaći rešenje. Važno je da misija svoj posao obavlja u skladu sa međunarodnim pravom i da ne dovodi u pitanje integritet naše zemlje. Ko god učestvuje u međunarodnoj misiji na KiM i ko poštuje ove principe, uvek je dobrodošao", rekao je predsednik.
On je naglasio da ima načina da se Beograd i Brisel dogovore oko Euleksa.
"Na tome radimo sa svim međunarodnim forumima, i sa SB UN, i sa EU, sa predstavnicima Rusije i SAD, sa svima koji su vitalno bitni za budućnost KiM u Srbiji. Vidim da se kod nas ponovo debatuje da dolazak Euleksa na KiM znači kraj Srbije na KiM, što uopšte nije tačno", rekao je Tadić.
"Za Srbiju je Euleks prihvatljiv pod tri uslova: da je tamo uz odluku SB UN, da bude statusno neutralna misija i da se ne primenjuje Ahtisarijev plan. Ko ima primedbe na te principe, taj ima problem s logikom. Ima političkih stranaka koje obmanjuju građane Srbije i „garantuju“ da će Euleks na KiM uspostaviti nezavisnost. Naše je da se borimo da se to ne desi. Ima u EU zemalja koje bi želele da Euleks uspostavi nezavisnost. Ali, ima zemalja, kao što su Slovačka i druge, koje učestvuju u Euleksu i koje same kažu da nikad neće priznati nezavisnost Kosova. Nemojmo da vređamo te zemlje!", naglasio je predsednik Srbije.
tkacio:
