Matrix (obnova nezaustavljivog toka misli)

Tema nije za chat.
Tema nije za spam.
Tema je za mentalnu razonodu i olakshanje u datom trenutku. Shtagod, dok vama ima smisla.
Postojala je jedna ovakva (setice se oni) i bila je jako lepa i prijatna, dosta pozitivna za sve. Zatvorena je zato shto tada krstarica nije imala uslove da je podrzi (mada nije podrzavala skoro nishta shto nije regulisano tada), dok sad, ima svega. Shto bi vam smetao nash mali kutak....

Tako da... obnova... enjoy... you know you are...

Ako ne... i can do it alone....

evo ja cu
sta da radim?

...it's going in my darkside.....

Ako je hala prazna i dve individue osecaju sivilo..... Ako je sivilo prosharano crnim flekama noci kroz koje josh samo vrane prolecu i daju mu prizvuk losheg horor filma....

Da li muchenje nekog ima smisla ako ima smisla izmeniti sve ako ima smisla sve napustiti zbog sna koji
je slomljen u samom startu...... Ali to je izbor..... Izbori se uvek menjaju, mada jedan je konstantan...

(vi verovatno ne shvatate koliko ovo prija)

I onda... cilj... target..... Ceo zivot zarad cilja koji nema svrhu ali zivot mora imati svrhu... zashto neko ne moze.....jednostavno da zivi nego mora da bira put kojim niko ne bi ishao gde bi svoj zivot stavio na liniju svakog momenta i izgubio svaku mogucnost da uziva u stvarima u kojima normalni ljudi redovno uzivaju.....

Zato shto jedan gubi veru? Zato shto je jednom muka i hoce promene a nece da cheka druge da ih izvedu...

a opet je dovoljno sebichan da zeli slavu tog uspeha..... i krah i posledicu zrtvovanja.... sve je kao mach sa
dve oshtrice....

text..tri smajlija

text text ..tri smajlija

tri smajlija

smislov:

text..tri smajlija

text text ..tri smajlija

tri smajlija

Kliknite za proširenje...

..bhc.. tri smajlija..

..kakav divan poklon..tek sam otvorila ochi..
..kafa mirishe bolje..

"..where you are
usually depends on where you stop"..

ali

"where it ends
usually depends on where you start.."

..j bt postala sam plashljiva..svako malo se strecam da cu preterati..
..pa lokalno ide kljuch, a globalno..moracu ponovo da pravim fasadu rechima..
..muchno..

ovo je lepo... lepa tema...

i ne dam je... jer će mi zatrebati kad-tad...

ide zima... i duge noći...

i lepo je znati da opet imam mesto gde mogu da pričam sama sa sobom...

sve idiotske poruuke odavde su obrisane ....ko sledeci pocne neke gluposti da pise ovde...dobija BANanu ....samo da se zna

Duboko u sebi ja cekam ka ostvarenju zivotnog cilja (prolepshanja zivota) , za to vreme ja moram da ucim i radim kako bih taj cilj ostvario ,stalno razmishljam shta taj mislilac u meni radi , taj koji ne buba lekciju nego je shvata . Ja mislim da ceka svoju priliku , iskreno ja bih najvishe voleo da ga iskoristim za komponovanje klasicne muzike , ali ko zna mozda jednog dana dobije svoju priliku da se oproba u svemu , pa i u rocku jazzu classici .........

E sad je bolje

strah me da nesto ostavim ovde da ne bi bilo proglaseno za idiotizam

ajd ne seri

lepo te majka naucila

nema vise razmisljanja

sto cje recji,otvoren mozak za informacije o svemu i svacemu,a na izlazu nista

jeste da su svi konektovani i da se informacije piche sa svih strana

skupljas skupljas i opet nista

a kako cje da raspetljaju ovi sto su zasrali

nema teorijeee

ja mislim da niko ne misli

..negde sam usput zaboravila kako..i svrha je izbledela..
..sad mi se chini da je noc tek pochela, a tako brzo ce mi dosadi..
..click away..and so useless..

weee
ponovo radi matrix

koliko je samo odjeka obrisano, odjeka kojim je bio prošaran prošli
koliko trenutaka je bilo potpisano na tom mestu.
ali šta je trenutak... do jedina stvarnost koju imamo... jedina stvar koju možemo da prigrlimo... iskreno. koja nije negde iza ili negde ispred - izobličena... lažna?... a o5, najrađe se odričemo upravo trenutka... pokušavamo da budemo ili korak ispred, ili korak iz njega. kao da smo uplašeni tog potmulog, praznog odjeka, u kojem malo šta ostaje, osim onoga što zaista jesmo... svest u samom tom trenutku.
da li je sve isti trenutak, a samo smo mi pomereni... negde... za nešto.
svakim udisajem... i svakim izdisajem.
bez onog iza, kao i onog ispred, nestaju i zidovi našeg bunara... ozidananog ciglama onoga što je bilo, onoga čemu težimo. nestaje i otvor na osnovu koga upoređujemo, premeravamo sve ostalo...
...jer jednog dana mogu nas upitati koliki je okean... a mi ostavljeni u nemogućnosti da shvatimo koliki je, upoređujući to na osnovu vode koja je u našem bunaru. one vode, koju smo omeđili ciglama sopstva... onim koje vidimo iza, ili ispred sebe... njima smo načinili sebe. uokvirili i ostale, da bi ih lakše definisali... definisali... bilo kako... da bi sami bili definisani...
da li nas toliko plaši činjenica da smo samo svest... fokusirana u trenutku... u jednoj tački?
da li nas plaši tačka, ili okean koji je iza?
ili je u tački smešten i okean. bio bi, kada bi se dovolljno odaljili od njega...
tu je, zaista, samo trenutak
pomeren tek našim udisajom i izdisajem
pomeren svešću
baš kao i more svakim talasom
baš kao matrix : )

Cilj ovog društva nije da imamo cilj, bar ne cilj koji bi se mogao nazvati ciljem. Tako nas programiraju od samog starta. Ono čemu nas naši programirani roditelji uče je da ne možemo postići ono što želimo, da treba da se uklopimo u sredinu u kojoj živimo, da je većina uvijek u pravu itd. Ako pokušamo onako mali i neformirani da se suprostavimo, optuže nas da filozofiramo, dajući nam do znanja da je filozofija nešto loše. Ako počnemo razmišljati o sebi i onome što se dešava oko nas nazivaju nas čudacima, nekada sektašima bez obzira o kojoj temi pričamo. I uvijek nam se nabija na nos da ne možemo ovo ili ono. Tako se stvaraju generacije i generacije degradiranih srednjovječnih zombija koji mogu samo da se ispune sadržajem plasiranih medijskih informacija. Ne razmišljamo o stvarnim dešavanjima, nego sve primamo zdravo za gotovo. Kada se desi da neko otvori oči kao u matrix-u i kaže za sve što ga okružuje: "Nije to tako kako nam se plasira" i krene da izlaže logične i razumne argumente, dešava se da ga svi posmatraju bijelo. Ovoj civilizaciji nisu potrebni oni koji razmišljaju, nego samo programirane lutke koje na ovaj ili onaj način služe za manipulaciju i exploataciju. Od karaktera probuđene ličnosti zavisi da li će moći da se suoči sa stvarnošću onakvom kakva jeste. Mnogi su zadovoljni izborom crvene pilule, a mnogi žale za onom plavom. Samo probuđen čovjek može imati cilj koji je smisaon. Ostali će da se zamaraju sitnim životnim ciljevima koji im se više prezentuju kao sitne životne prepreke koje moraju da prevaziđu.

..one more..one more step..

problem je sto mozemo mnogo bolje a ne radimo bolje. onaj kome je ovo dobro, radi sve da ovako i ostane

...and time stops...

Shto manje mislim, to bolje.... ali ne mogu da prestanem da vrtim sve shto je pogubljeno.

Ako bih mogao da sperem i mrznju i ljubav... i zelju... i proizvod...

the more things change the more they stay the same

Na monitoru, levo od mene, stajala je reklama. Trouglasti objekat pravougaonih stranica, dužine oko 10tak cantimetara. Ali sada, dok su moja pažnja i pogled bili usmereni na papir, nisam mogao da se setim natpisa na reklami. Ne samo sitnih detalja, poput brojeva telefona, adrese, već ni naziva firme, koji je trebao biti upečatljiv. Očigledno nedovoljno… za mene je to bio samo šareni trougao na monitoru.
Čudno. Stajao je tu, na istom mestu, više od godinu dana, a o5, nedovoljno da moj um zapamti i natpis. Iako mogu da se prisetim svega ostalog, čak i nebitnih detalja poput šare pri samom vrhu, natpisa ne mogu da se setim. Moj pogled je ostao na papiru, dok sam u svesti uzalud pokušavao da prizovem slova sa reklame. Nisam morao da ga vidim, znao sam da je tu, mogao sam da ga vizuelizujem, tačno na mestu na kojem je i bio, ali bez slova na njemu, ona kao da su iščezla sa njega...
Pogledao sam u objekat, napravljen sa namenom da privuče pažnju. Da, gledao sam ga mnogo puta, ali selekivno pamćenje je obrisalo manje detalje, gledajući na njih kao na nešto nebitno... a upravo zbog njih je predmet i stajao takav - kakav jeste - na tom mestu. Ili su drugi makar zamislili da tako bude, dok je za mene to bio samo šareni, ukrasni trougao… čim se moj pogled, kao podosetnik i usmerivač skloni sa njega, potisnuću ga negde, možda u podsvest, privučen nečim novim, kao nevažan podatak. Izbrisaće ga moje selektivno pamćenje, zarad nekih drugih, prioritetnijih podataka… zarad stvari kojima je zaokupljen u tom trenutku.
Čudno, jer možda baš taj natpis može biti veoma bitan, ključan u nekom trenutku… taj, ili neki drugi, na koji nismo ili jesmo obratili pažnju, ali smo ga selektivno uklonili, biti upravo detalj od kojeg zavisi mnogo toga, a pokaže se kao bitan u nekom dalekom trenutku, kao nešto što može biti poluga za promenu mnogo čega… ali, izostala je pažnja, volja da se taj detalj ne predvidi... naša procena, koja se nije zadržala na tom detalju, kao na nečemu što je bitno, lična selekcija na važno i manje važno, sopstvena procena...
Nasmejao sam se, jer sam zaboravio šta je pisalo na reklami, oko koje je sve I započelo. Baš kao što ću se nasmejati i tebi, u prolazu… baš kao što ćeš se i ti meni nasmejati, u znak otpozdrava
kasnije ćemo obrisati jedno drugog, selektivno.
Na samom kraju, možda obrišemo i sami sebe...
׃ )

kao recimo onaj obrisani post

ne vole smejanje pa to ti je

znaci propustili smo trenutak koga se polako vise ne secjamo i sad moram da pisem o tome da ne bi zaborazio sta ono bese

i tako.....ma jok...bolje da zavrsim post i zaboravim

opet umni rad

p.s.ja sam stvarno ozbiljan,a ti brisi slobodno

..brisano..poslednja dva su me zaintrigirala..tu si a nisi tu..lol lol kao moment of silence..

t.r. - I think, I thought, I saw you try..

misli su se razišle, moraju kući, kenaće im roditelji. očekujem da se uskoro stopim u Sunce.