Pomoć: Aleksa Santić
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Pomoć: Aleksa Santić

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    06.08.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Pomoć: Aleksa Santić

    Profesor nas skoro svaki cas pita sta je Aleksa Santic rekao u jednoj svojoj pesmi, kada je posle duzeg vremena opet ugledao Eminu kako cuva svoju decu koja "zadacu uce"... Da li neko zna koja je to pesma?



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    06.08.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pomoc: Aleksa Santić

    I da.. pesma (mislim u prozi) Desanke Maksimovic u kojoj ona govori kako zivotinje umiru za svojima a ona je prezivela smrt svojih i njeni prijatelji su u tami, a ona jos stoji i zivotu se raduje... ni u jednoj antologiji koju sam procitala nisam nasla tu pesmu.

  3. #3
    Poznat pajce 1205 (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zlatibor
    Poruke
    9.522
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    172

    Podrazumevano Re: Pomoc: Aleksa Santić

    Citat Original postavio lena02 Pogledaj poruku
    Profesor nas skoro svaki cas pita sta je Aleksa Santic rekao u jednoj svojoj pesmi, kada je posle duzeg vremena opet ugledao Eminu kako cuva svoju decu koja "zadacu uce"... Da li neko zna koja je to pesma?
    mislio sam da znam sve od Santića...ali ti si me sada demantovala...

    ja nisam čuo za tu pesmu....

    pitam se kako....
    http://forum.krstarica.com/showthread.php/242533-VUKODLAK-Pakao-od-očnjaka-i-kandži

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    06.08.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pomoc: Aleksa Santić

    Citat Original postavio pajce 1205 Pogledaj poruku
    mislio sam da znam sve od Santića...ali ti si me sada demantovala...

    ja nisam čuo za tu pesmu....

    pitam se kako....
    Evo nasla sam, samo nisam znala da se tu obraca Emini...


    JEDNA SUZA

    Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te -
    U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
    Gdje bereš krupne raspukle granate.

    Mila kô zlatno nebo pošlje tuče,
    U tihu hladu stare kruške one,
    Sjede ti djeca i zadaću uče.

    Nad šedrvanom leptiri se gone
    I sjajne kapi, sa bezbroj rubina,
    Rasipaju se, dok polako tone

    Jesenje sunce... I kô sa visina
    Olovni oblak, po duši mi pade
    Najcrnji pokrov bola i gorčina.

    I kobna misô moriti me stade:
    Što moja nisi, i što smiraj dana
    Ne nosi meni zvijezde, no jade?

    Što moje bašte ostaše bez grana
    I slatka ploda, što rađa i zrije
    Na vatri srca?... Gdje su jorgovana

    Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?...
    Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
    I sve te gledam, kroz suzu što lije,

    Gdje bereš slatke, raspukle granate.

    Toplo preroručujem: http://www.aleksasantic.com/

    sad jos Desanikina lepa pesma...

  5. #5
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Pomoc: Aleksa Santić

    Bash se spremah da odgovorim o chemu je rech, kad ugledah pesmu.

    Super je. Jedna od mojih omiljenih.

  6. #6
    Veoma poznat limunada (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    rs
    Poruke
    14.557
    Reputaciona moć
    646

    Podrazumevano Re: Pomoć: Aleksa Santić

    kad smo već kod alekse...moja omiljena:

    ...Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
    Kandilo baca i sobu mi zari.
    Sam sam. Iz kuta bije sahat stari,
    I gluhi časi neosjetno teku.

    Napolju studen. Peć pucka i grije.
    Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
    I slušam kako granjem zamrznutim
    U moja okna goli orah bije.

    Tako na vrata sumornog mi srca
    Sjećanje jedno udara i čeka
    Ko drug i sabrat, kao duša neka
    Što sa mnom plače i u bolu grca.

    Negda u take noći, kada otka
    Promrzlom granju zima pokrov ledan,
    Ova je soba bila ko vrt jedan,
    Gdje je ko potok tekla sreća krotka.

    Kao i sada, pred ikonom sjaji
    Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
    Suh bršljan viri. Lako se talasa
    Izmirne pramen i blagoslov taji.

    Sva okađena miriše nam soba.
    Okolo žute lojane svijeće
    Mi, djeca, sjeli kao kakvo vijeće,
    Radosni što je već grudvanju doba.

    Pod tankim velom plavkastoga dima
    U peći vatra plamti punim žarom,
    I sjajne pruge po ćilimu starom
    Veselo baca i treperi njima.

    Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
    Pružio čibuk, i dim se koluta;
    Njegova mis'o nadaleko luta,
    I pogled budi sanjiv, blag, i mio.

    Uza nj, tek malko na šiljtetu niže,
    Ko simbol sreće, naša majka bdije;
    Za skori Božić košulje nam šije,
    I katkad na nas blage oči diže.

    U to bi halka zakucala. - "Petar!"
    - Usklikne otac: - "on je zacijelo!
    On vazda voli govor i sijelo -
    Otvorite mu!" I mi svi, ko vjetar,

    Trči i vrata prijevor izvuci.
    I stari susjed, visok kao brijeg,
    Tresući s ruha napanuli snijeg,
    Javio bi se s fenjerom u ruci.

    Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
    Majka ga krotko susreta i gleda,
    A on se javlja, pa do oca sjeda,
    I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

    Sa novom srećom ograne nam soba!
    Na svakom licu sveto, sjajno nešto -
    Sučući brke, stari susjed vješto
    počo bi priču iz dalekog doba.

    I dokle prozor hladna drma ciča,
    Mi svaku riječ gutamo nijemi;
    Srca nam dršću u radosnoj tremi,
    Sve dogod ne bi dovršio čiča.

    Zatim bi otac, vedar ko sjaj dana,
    Uzeo gusle u žilave ruke,
    I glasno počo, uz ganjive zvuke,
    Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

    Meni je bilo ko da pjesme ove
    Svaki stih posta pun behar u rosi,
    Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
    Prosipa meke pahuljice nove...

    O mili časi, kako ste daleko!
    Vi draga lica, iščezla ste davno!
    Pusta je soba... Moje srce tavno...
    I bez vas više ja sreće ne steko'...

    Kandilo i sad pred ikonom tinja,
    I sad je pozno predbožičnje doba;
    Al' gluha jama sad je moja soba,
    A ja list sveo pod bjelinom inja.

    Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
    Nikoga nema. Sam, ko kamen, ćutim.
    Samo što orah granjem zamrznutim
    U okna bije i javlja se meni...

    No dok mi mutni boli srce kose,
    Ko studen travku uvrh krša gola,
    Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola,
    Ja čujem šušanj ko viline kose.

    Gle! Sad se redom rasklapaju same,
    Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
    Miču se, trepte jedna pokraj druge,
    I njihov sumor ko da pada na me...

    Sanjam li? Il bi ovo java bila?
    Iz rastvorenih listova i strana
    Prhnuše lake tice, ko sa grana,
    I po sobi mi svud razviše krila...

    Sve su svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!...
    Jedna okolo kandila se vije,
    A neka bolno, ko da suze lije,
    Pred slikom dršće mrtve majke moje;

    Neke bijele, kao ljiljan prvi,
    Samo im zlatno meko perje grudi;
    Neke sve plave, tek im grlo rudi,
    Kao da kanu kap zorine krvi...

    Neke mi pale tu na srce svelo,
    Pa kril'ma trepte i šušte ko svila;
    A jedna lako, vrhom svoga krila,
    S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

    Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge..
    I slušaj! Redom zapjevaše one!...
    I glasi dršću, tresu se, i zvone,
    Mili i sjajni ko luk mlade duge:

    "Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gde bi?!
    Mi pjesme tvoje, i drugova sviju,
    Što svoje duše na zv'jezdama griju, -
    Sveta smo živa porodica tebi!

    Mi kao rosa na samotne biljke
    Padamo tiho na sva srca bona,
    I u noć hladnu mnogih miliona
    Snosimo tople božije svjetiljke.

    Mi združujemo duše ljudi svije'!
    Mrtve sa živim vezu naše niti:
    I s nama vazda uza te će biti
    I oni koje davno trava krije!

    Prigrli ova jata blagodatna!
    I kada jednom dođe smrti doba,
    Naša će suza na kam tvoga groba
    Kanuti toplo ko kap sunca zlatna"...

    I akord zvoni...Sve u sjaju jačem
    Kandilo trepti i sobu mi zari...
    Iz kuta muklo bije sahat stari.
    Ja sklapam oči i od sreće plačem....

    jedna od najslikovitijih pjesama ikad napisana...
    koliko tuge,sjete,prolaznosti,a sve istina...
    Poslednji put ažurirao/la limunada : 15.10.2008. u 22:19
    Spremi se,idemo u kino,gledaćemo neku limunadu
    Obuci se da izgledaš fino, pahuljice u čađavom gradu

  7. #7
    Početnik
    Učlanjen
    06.08.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pomoć: Aleksa Santić

    Fenomenalna je, ja sam se odusevila, plakala sam a i setila sam se svojih Bozicnih veceri kad sam bila mala... Ali ne mogu da ne povezem ovu pesmu sa Jaksicevom Ponoci;

    Ponoc je.
    U crnom plastu nema boginja;
    Slobodne duse to je svetinja...
    To gluvo doba, taj crni cas -
    Al' kakav glas?
    Po tamnom krilu nema ponoci
    Ko grdan talas jedan jedini
    Da se po morskoj valja pucini -
    Lagano huji - ko da umire,
    Il' da iz crne zemlje izvire?
    Mozda to dusi zemlji govore?
    Il' zemlja kune svoje pokore?
    Il' nebo, mozda, dalje putuje,
    Da moju kletvu vise ne cuje?
    Pa zvezde placu, nebo tuguje,
    Poslednji put se s zemljom rukuje...
    Pa zar da neba svetu nestane?
    Pa zar da zemlji vise ne svane?
    Zar da ostane -
    Tama?...
    I hod se cuje -
    Da l' ponoc tako mirno putuje?
    Ni vazduh tako tiho ne gazi -
    Ko da sa onog sveta dolazi?
    Il' kradom oblak ide navise?
    Il' bolnik kakav tesko uzdise?
    Il' andjo melem s neba donosi?
    Il' ostru kosu da ga pokosi?
    Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...
    Mozda se krade, da nam popije
    I ovu jednu casu radosti?
    Il' mozda, suza ide zalosti?
    Da nas orosi tuzna kapljica?
    Ili nam mrtve vraca zemljica?
    . . . . . . . . . . . . . .
    Vrata skrinuse...
    O, duse| O mila seni|
    O, majko moja| O, blago meni|
    Mnogo je dana, mnogo godina,
    Mnogo je gorkih bilo istina;
    Mnogo mi puta drhtase grudi,
    Mnogo mi srca cepase ljudi;
    Mnogo sam kajo, mnogo gresio
    I s hladnom smrcu sebe tesio;
    Mnogu sam gorku casu popio,
    Mnogi sam komad suzom topio...
    O, majko, majko| O, mila seni|
    Otkad te, majko, nisam video,
    Nikakva dobra nisam video|...
    Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
    Kad ono tiho tkanje ne cuje,
    Sto pauk veze zicom tananom
    Nad onim nasim crnim tavanom,
    Medju ljudma si - medju bliznjima -"
    Al' zlo je, majko, biti medj njima|
    Pod ruku s zlobom pakost putuje,
    S njima se zavist bratski rukuje,
    A laz se uvek onde nahodi
    Gde ih po svetu podlost provodi;
    Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
    A nevera se sa njima druzi...
    O, majko, majko, svet je pakostan -
    Zivot je, majko, vrlo zalostan...

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Pomoć: Aleksa Santić

    Da se nadovezhem na Limunadin post.

    Moj favorit :


    Aleksa Šantic

    Kraj


    I svršeno je bilo... U velu i beloj svili...
    silazila si mirno, niz stepenice hrama...
    pod krunom mirta... Svi su pogledi na tebi bili...

    Pred crkvom žagor i teska... A kao stena sama.
    Uz onaj stari jablan, ja sam prislonjen bio...
    i cut'o... Na moje celo studena padaše tama...

    Uz melodiju cežnje, praznicki dan je lio...
    toplo i blago Sunce... Pod grozdovima behara...
    mirisale su bašte... Jedan je leptir mio...
    svrh tebe kružio lako... Pun svetlih duginih šara.

    I kada svati poceše bacati limune žute...
    i skladno sviraci vešti, uz cemaneta stara...
    poceše toplu pesmu... Još jednom pogledah u te...
    sjajnu, kao jabuka Sunca u vencu grana...
    I moja duša zadrhta... I s' bolom smrtne minute...
    zlatno se kube sruši svrh njenih šedrvana...

Slične teme

  1. Aleksa Šantić
    Autor Duffman u forumu Književnost
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 13.10.2015., 10:02
  2. Serija Aleksa Santic
    Autor milolos u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 15.10.2008., 18:28

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •