Zavisi od intenziteta emocija, a nevažno ko je prekinuo vezu, uvek makar malo otplačem, pošto svaki prekid doživljavam kao kraj, što i jeste u neku ruku. Onda se, ako je bila mala emocija, oporavim sutradan ili narednog dana i zaboravim, a ako je veća onda ume da traje i jako dugo. Njega ne smaram, ali smorim sestre. 
Gušim do iznemoglosti da bih izbacila sve iz sebe, razumela nejasno ili prosto satavila sebi kraj u glavi. Ne raspitujem se šta on radi, pošto ne želim da znam. Jedino ako nešto načujem, naslutim, pa moram da saznam celu stvar, ali se to retko dešava. Ljudi koji su mi bliski znaju da ja ljude izbacujem iz sistema tako što ih izbacim potpuno i samo neko sa strane može nešto da izlaprda, a kada sam baš loše izbegavam komunikaciju sa onima koji bi mogli svesno ili nesvesno da me povrede nekom informacijom. Kad prođe, prošlo je. Tad mođe da radi sa kim hoće šta hoće predamnom, ja nemam emocija. A ne srljam u druge veze. Sve dok sam svesna da mislim na nekoga, ne tražim druog i ako ga i nađem izbegavam da se nešto konkretno desi, pošto ne želim da me prati "duh" ovoga i pokvari nešto, možda jako dobro. Ao taj novi ne može da sačeka tu prijateljsku fazu, dok mene ne prođe ovo, onda ni nije vredan. Mislim da nije istina da se klin klinom izbija. Ako ne razmisliš o starima koje su dovele do raskida, ne preboliš izgubljeno, onda ne možeš da imaš novu dobru vezu. Sva je prilika da ćeš ponovo proći kroz isto sa tim novim. A i nekako mi ej šugavo da ulazim u nešto sa nekim a mislim na drugog. Nisam taj tip.
Gušim do iznemoglosti da bih izbacila sve iz sebe, razumela nejasno ili prosto satavila sebi kraj u glavi. Ne raspitujem se šta on radi, pošto ne želim da znam. Jedino ako nešto načujem, naslutim, pa moram da saznam celu stvar, ali se to retko dešava. Ljudi koji su mi bliski znaju da ja ljude izbacujem iz sistema tako što ih izbacim potpuno i samo neko sa strane može nešto da izlaprda, a kada sam baš loše izbegavam komunikaciju sa onima koji bi mogli svesno ili nesvesno da me povrede nekom informacijom. Kad prođe, prošlo je. Tad mođe da radi sa kim hoće šta hoće predamnom, ja nemam emocija. A ne srljam u druge veze. Sve dok sam svesna da mislim na nekoga, ne tražim druog i ako ga i nađem izbegavam da se nešto konkretno desi, pošto ne želim da me prati "duh" ovoga i pokvari nešto, možda jako dobro. Ao taj novi ne može da sačeka tu prijateljsku fazu, dok mene ne prođe ovo, onda ni nije vredan. Mislim da nije istina da se klin klinom izbija. Ako ne razmisliš o starima koje su dovele do raskida, ne preboliš izgubljeno, onda ne možeš da imaš novu dobru vezu. Sva je prilika da ćeš ponovo proći kroz isto sa tim novim. A i nekako mi ej šugavo da ulazim u nešto sa nekim a mislim na drugog. Nisam taj tip.
.
).
