Svrha vere.

Zašto verujete, ako verujete? Otkuda ta potreba danas?

eh, moj odgovor na ovo je preopsiran... pa onda bolje da ne pocinjem ali fina tema u svakom slucaju...

Potreba je postojala oduvek. Mala deca rađaju se sa potrebom za kakvim savršenim bićem koje će ih štititi bezuslovno. I o su roditelji.
A onda uđu u pubertet. A zatim odrastu.
Neki da, neki ne.

Potreba za "nechim vecim" se povecava sa godinama, i posledica je straha od kraja. To i jeste razlog vere, a sad da li ce to vernici priznati, to je vec druga stvar. Stvar kapiranja sopstvene podsvesti.

Najtezhe je biti ateista na samrtnoj postelji. Lako je meni sa, danas napunjenih 19, () i decenijama zhivota ispred sebe, da kazhem kako nichega nema posle smrti.

Ali verovatno cu za par decenija i sam postati veliki vernik, u smislu verovanja u afterlife, jer cu josh biti zheljan postojanja.

Upravo to. Kad si mlad, ne razmishljash o tome. Al kad zadjesh u godine, bude ti frka makar malo.

Mislim da je ljudimo vera potrebna kako bi mogli da zive. Lakshe im je ako misle da postoji Bog koji je pravedan, koji motri na sve, kako ce budu li bili dobri ljudi ici u raj i kako im je sudbina vec odredjena. To im je uteha.

Azathoth:

Potreba "nechim vecim" se povecava sa godinama, i posledica je straha od kraja. To i jeste razlog vere, a sad da li ce to vernici priznati, to je vec druga stvar. Stvar kapiranja sopstvene podsvesti.

Najtezhe je biti ateista na samrtnoj postelji. Lako je meni sa, danas napunjenih 19, () i decenijama zhivota ispred sebe, da kazhem kako nichega nema posle smrti.

Ali verovatno cu za par decenija i sam postati veliki vernik, u smislu verovanja u afterlife, jer cu josh biti zheljan postojanja.

Kliknite za proširenje...

Srećan rođendan!

Da, pa strah je često osnov za razne misli, ali kako pored svega poznatog do sada čovek nije uspeo da se izdigne. Smrt nas sve čeka. Ne verujem u život posle smrti. Ali priznajem da mislim na Boga onda kada mislim da sam ugrožena, ipak ne zbog toga da bi me stavio u raj, već da bi me sačuvao ovde.

Pa ljudi uglavnom se i sete Boga u teshkim trenucima, slave Boga kako bi ih sachuvao i sl.
Ja verujem u sebe, slavim sebe kako bih samu sebe sachuvala... I u trenucima kad mi je teshko i kad sam ugrozena nikad se ne bih prisetila Boga...
Al opet, verujem da je lakshe ici kroz zivot s verom.

Tinar:

Upravo to. Kad si mlad, ne razmishljash o tome. Al kad zadjesh u godine, bude ti frka makar malo.

Mislim da je ljudimo vera potrebna kako bi mogli da zive. Lakshe im je ako misle da postoji Bog koji je pravedan, koji motri na sve, kako ce budu li bili dobri ljudi ici u raj i kako im je sudbina vec odredjena. To im je uteha.

Kliknite za proširenje...

A kako onda tumačiti one vernike koji su zli. Nažalost, većina ljudi koje ja poznajem, i koji se opredeljuju kao iskreni vernici, su toliko netolerantni i čak zli, pa se pitam kako mogu biti toliko nesvesni svog ponašanja. I kakvom se oni raju nadaju?

Treća:

A kako onda tumačiti one vernike koji su zli. Nažalost, većina ljudi koje ja poznajem, i koji se opredeljuju kao iskreni vernici, su toliko netolerantni i čak zli, pa se pitam kako mogu biti toliko nesvesni svog ponašanja. I kakvom se oni raju nadaju?

Kliknite za proširenje...

E pa o tome sam ja govorila, koliko danashnji vernici zapravo nisu nikakvi vernici. Ljudi potpuno pogreshno shvataju propovedi svoje vere i sve uzimaju zdravo za gotovo, i misle da ako poshtuju 10 zapovesti osiguravaju sebi mesto u raju. Meni je to egoistichno i potpuno pogreshno tumachenje.

Tinar:

Pa ljudi uglavnom se i sete Boga u teshkim trenucima, slave Boga kako bi ih sachuvao i sl.
Ja verujem u sebe, slavim sebe kako bih samu sebe sachuvala... I u trenucima kad mi je teshko i kad sam ugrozena nikad se ne bih prisetila Boga...
Al opet, verujem da je lakshe ici kroz zivot s verom.

Kliknite za proširenje...

Ovo što si napisala mi nije jasno. Kažeš da se oslanjaš na sebe, ne na Boga, a smatraš da je ljudima koji prizivaju Boga i oslanjaju se na njega lakše. Zar to nije oprečno. Ako si ti ta koja uređuješ svoj život, što mislim da je ispravan pogled, zašto smatraš da je lekše nekome ko svesno stavlja sebe u ruke nekome za koga ni ne zna da postoji, već veruje. Mislim da su ljudi koji se uzdaju u božiju pomoć nerećni i žrtve sopstvene slabosti. Priznajem da se samo onda kada se osećam slabom setim Božije pravde. Grozna stvar za priznavanje sebi. Ali razumljivo mi je tada, ipak. Ono što mene više zanima jeste otkuda potreba da se veruje u trenucima kada nismo slabi, kada smo sasvim ok.

Hvala, Treca.


Nije stvar toliko u 99 devica, shvedskom stolu, i kolekciji Mercedesa koji te chekaju u Raju, koliko u kombinaciji straha da je ovo naprosto sve shto postoji, i straha od nepostojanja.

Jedina uteha chovechanstvu koja se relativno skoro pojavila je teorija o vanzemaljskom zhivotu. Mogucnost postojanja josh necheg osim ovog nama vidljivog i poznatog, prija ljudima.

Treća:

Ovo što si napisala mi nije jasno. Kažeš da se oslanjaš na sebe, ne na Boga, a smatraš da je ljudima koji prizivaju Boga i oslanjaju se na njega lakše. Zar to nije oprečno. Ako si ti ta koja uređuješ svoj život, što mislim da je ispravan pogled, zašto smatraš da je lekše nekome ko svesno stavlja sebe u ruke nekome za koga ni ne zna da postoji, već veruje. Mislim da su ljudi koji se uzdaju u božiju pomoć nerećni i žrtve sopstvene slabosti. Priznajem da se samo onda kada se osećam slabom setim Božije pravde. Grozna stvar za priznavanje sebi. Ali razumljivo mi je tada, ipak. Ono što mene više zanima jeste otkuda potreba da se veruje u trenucima kada nismo slabi, kada smo sasvim ok.

Kliknite za proširenje...

Pa upravo to hocu da kazem- ja se nikad nisam oslanjala na Boga, niti imam tu potrebu ali mislim da bi mi bilo lakshe u zivotu, u nekim situacijama, kad bi imala tu neku vrstu potpore, Boga. Mislim da je lakse ljudima kad veruju da postoji neko (neshto) ko drzi konce njihovog zivota mesto njih samih. Ne kazem da je to ok, i ja se slazem da je to bezanje od stvarnosti i da je to linija slabijeg otpora ali je sigurno lakshe ljudima kad misle da svoj zivot stavljaju u tudje ruke, Bozje ruke...

Verovatno je mnogima lakše. Ja sam očajna kada moram da "igram na tu kartu" i nimalo nisam srećna i nimalo mi nije lakše. Ali se pitam kako neko može da istrajavaja u oslanjanju kada mu se jednom, dvaput, stoput, pokaže da se nije desilo ono čemu se nadao. Ili oni o tome ne razmišljaju tako. Čudno je sve to u vremenu koje daje toliko mogućnosti i znanja.

Pa da, i meni je to jako chudno... Pogotovu sada kada ima puno i nevernika, i kada je sloboda mishljenja potpuno opravdana.

Treća:

Zašto verujete, ako verujete? Otkuda ta potreba danas?

Kliknite za proširenje...

Па како да речем, видиш...веровах још од малена...е сада , вера буде урођена у човеку, та заједница са Богом, који нас створи, сада је до нас...у нашем неком сазревању, физичком и духовном,јесмо ли у стању одражти ту заједницу са Господом, или ће мо је нашим поступцима који нису како би требали да буду одбацити ... тј.отићи од Бога. Све је до нас, и избора који чинимо током живота...имамао апсолутну слободу...

Leo Magnus:

Па како да речем, видиш...веровах још од малена...е сада , вера буде урођена у човеку, та заједница са Богом, који нас створи, сада је до нас...у нашем неком сазревању, физичком и духовном,јесмо ли у стању одражти ту заједницу са Господом, или ће мо је нашим поступцима који нису како би требали да буду одбацити ... тј.отићи од Бога. Све је до нас, и избора који чинимо током живота...имамао апсолутну слободу...

Kliknite za proširenje...

A zar odlaziš od Boga time što ne priznaješ da postoji ili ne razmišljaš o tome, ali se ponašaš kako valja (nisi bahata stoka, ne činiš zlo, živiš i puštatš druge da žive, sam se brineš za sebe i sebi najdraže, pomažeš koliko možeš kada ti se traži pomoć, ne odmažeš ako ne možeš da pomogneš, odmažeš i kočiš samo loše planove zlih ljudi, ne činiš loše ni sebi ni drugima)? Ili je možda rđavo ponašanje odlazak od Boga?

Treća:

A zar odlaziš od Boga time što ne priznaješ da postoji ili ne razmišljaš o tome, ali se ponašaš kako valja (nisi bahata stoka, ne činiš zlo, živiš i puštatš druge da žive, sam se brineš za sebe i sebi najdraže, pomažeš koliko možeš kada ti se traži pomoć, ne odmažeš ako ne možeš da pomogneš, odmažeš i kočiš samo loše planove zlih ljudi, ne činiš loše ni sebi ni drugima)? Ili je možda rđavo ponašanje odlazak od Boga?

Kliknite za proširenje...

Свако добро дело је запажено о Господа...и на Господу је задња одлука..где ко иде, а не на људима...значи ко ће се спасти, није на мени или неком другом....већ до Господа....можда се ти спасиш пре било кога на овом форуму, а неки Епископ пропадне....Бог има своје науме...и начина да дође до свакога,..то је званично, како да речем...
А одлазак од Бога, јесу зла, рђава дела, помисли и не чињење добрих дела......али између осталог и рђава дела и према себи, кршењем Божијих закона...или 10 Божијих заповести...значи ми нисмо дужни да следимо 10 заповести тј. Бога, то није морање...али јесте једини начин СИГУРАН да се спасимо...остало је све питање...

+ предање и правила Цркве...

Treća:

A zar odlaziš od Boga time što ne priznaješ da postoji ili ne razmišljaš o tome, ali se ponašaš kako valja (nisi bahata stoka, ne činiš zlo, živiš i puštatš druge da žive, sam se brineš za sebe i sebi najdraže, pomažeš koliko možeš kada ti se traži pomoć, ne odmažeš ako ne možeš da pomogneš, odmažeš i kočiš samo loše planove zlih ljudi, ne činiš loše ni sebi ni drugima)? Ili je možda rđavo ponašanje odlazak od Boga?

Kliknite za proširenje...

Тј...имаш један сигуран пут, без опасности за спасење, а то је Православна Црква, остало су све путеви пуни разбојника, и провалија, замки..и није сигурно где ће мо завршити!

Da, samo me brine što, ako se stvari postave pogrešno, može ispasti da se ljudi ponašaju dobro zato što imaju strah od Boga, a ne zato što misle da treba biti normalan (da ne kažem dobar, pošto ako to kažem onda mi na pamet dolazi da to nije naše ponašanje, već da se trudimo da se nekome dopadnemo).

covek se uvek krece linijom manjeg otpora. ne razume nista pa veruje

Treća:

Da, samo me brine što, ako se stvari postave pogrešno, može ispasti da se ljudi ponašaju dobro zato što imaju strah od Boga, a ne zato što misle da treba biti normalan (da ne kažem dobar, pošto ako to kažem onda mi na um dolazi da to nije naše ponašanje, već da se trudimo da se nekome dopadnemo).

Kliknite za proširenje...

Бог зна наше срце Сестро, и због чега се ко како понаша...људски судови се разликују од Божијих...и многи лицјемери и фарисеји буду на крају разобличени...Божијим судом...а на почетку је потребно да некада и на силу себе терамо, рогати је много зезнут, и на сваке начине покушава да одвоји људе од Бога, или вечног живота...зато што нас презире...и отићи од погрешног пута...је некада тешко и морамо сми себе терати на силу, док нам се срце не отопи и осетимо Божију љубав и радост и сладост вечног живота са ТВОРЦЕМ!

тежак је пут Хришћана, пун муке,трпљења...али и награде на крају...

Treca, kapiram da bi zhelela da ti vernici odgovore da li ce Bog vishe vrednovati to shto si dobar chovek, a ateista, ili to shto si losh, a verujesh u Boga.


Taj odgovor od vernika necesh dobiti. To su neka isuvishe konkretna pitanja za njih.

Azathoth:

Treca, kapiram da bi zhelela da ti vernici odgovore da li ce Bog vishe vrednovati to shto si dobar chovek, a ateista, ili to shto si losh a verujesh u Boga.


Taj odgovor od vernika necesh dobiti.

Kliknite za proširenje...

Ето, човек одговара постављајући питање..нема смисла..

Лош човек може да верује, али вера без дела нас не спашава...

Значи САМО ВЕРА И ДОБРА ДЕЛА нас спашавају....а остало...
А чим имаш дела и веру, ниси лош човек...

Strah kao najjaci motiv za "slepu veru", je najjace oruzije religije u gomilanju stada kojim je lako upravljati. Zasto se ateisti groze vernika, odnosno religije? Ne toliko zbog logike koja kaze da Bog ne postoji, vec zbog ogromnog broja primitivnih ljudi, koji su spremni zbog svog straha, da odrecituju "tri ocenasa", i zadovoljani se vrate svojim daljim aktivnostima, cesto sumnjivim manipulacijama koje ce kasnije nivelisati odlaskom kod popa za oprostaj grehova. Kao deca, koja znaju da ce im roditelji oprostiti sve nestasluke. Ta infantilnost je zaista obeshrabrujuca i niko ko drzi do svojih logickih i intelektualnih vrednosti...ne zeli da ima nista sa takvom religijom i vernicima.

Ali, vera ne znaci sama po sebi "slepa vera", vec iz vere(bilo koje i bilo cega sto covek moze da uzme kao simbol vere)... mozemo nauciti i crpeti mnoge mudrosti i proniknuti u samospoznaju...Dodje vreme u zivotu kad covek stane, pogleda se u ogledalo i shvati da tu osobu za koju je mislio da poznaje...shvati da je taj covek samo enigma...koju nije hteo ili nije smeo da pronikne. Mislio je, da je ono znanje koje je stekao svojim skolovanjem i postovanjem razlicitih autoriteta...da je dovoljno njegovom egu...njegovom poimanju sveta oko sebe...da je to bio kljuc razresenja misterije "covek".

Znanje je moc...moze i da zamaskira potrebu za samospoznajom. Znanje je kao svetionik...pomaze coveku da se ne izgubi u svojoj glavi i da se ne nasuce na sumnjiva mesta. Kada nastane bura, svetionik ce retko ko razaznati u talasima...znanje(svetionik) stoji, ceka da ga mozak pokrene, ali ne moze...sila prirode je neumoljiva. Pokusavas da upotrebis sve sto si do sada naucio...ali... moze kako hoces ali ne moze dokle hoces. Priroda je to...U tome je stvar, svako je razlicit i svako drugacije reaguje...a imaju isto nauceno znanje. Znanje je u tim trenucima nemocno. Zato onaj ko ima vere u sebi, ali prave vere da svoje znanje potkrepi verom...ma sta kom vera znacila...taj lakse prebrodi brodolom ili smireno prihvati svoj kraj.

Kao sto rekoh, dodje trenutak kad se covek pogleda u ogledalo...i ako ne potvrdi ..."da, ovo sam ja"...bice samo jos jedan covek bez licnog potpisa u svojoj dusi.