У Босанском Петровцу је прије рата било око 80 % Срба. Сада општина има нешто преко 7000 становника (толико се процјењује мада је број нешто мањи), а Муслимана је око 2200 (прије рата 3300). Однос није пола-пола него Срби чине скоро двије трећине, а што се тиче гласова, однос је још више у корист Срба јер готово сви имају право гласа (огромна већина су пензионери, а врло мало је дјеце).
Срби имају више одборника, а немају начелника општине јер су подијелили гласове на више кандидата, а било је и кандидата Срба који су играли игру у корист Муслимана (нормално-за паре). Одзив Срба није био велики зато што су у неким селима чули да ће да добију паре за гласове, бар се таква прича ширила.
До сада су начелници били Срби али из Унско-санског кантона нису добијали ништа, а паре из ионако слабашне општине су се само одлијевале.
Што се тиче финансија, такво је стање у свим западно-крајишким општинама у којима су већина Срби (Босански Петровац, Дрвар, Босанско Грахово, а мислим и Гламоч), а налазе се у Федерацији БиХ.
Na prvoj nisam stavio Mostar i Brčko...
