Detinjstvo

M

ms

Aktivan član
Poruka
1.160
"Uhvaćena u crnoći noći,
duša se grči od svojih želja,
a jedina svetlost
što može da je leči,
davno je otišla
sa detinjim danom"

Ms :cry:


p.s. - Šta smo to zaboravili na životnom putu ka starosti, tzv. mudrosti? Šta najviše gubimo tražeći ono nešto? Zašto se gušimo u patnji, i zaboravljamo značaj radosti? Koliko smo svoji, koliko pripadamo sebi, a koliko drugima? Pričamo i težimo ispunjenosti, koju smo imali u najranijoj mladosti? Gubimo svežinu, gubimo radost, pod teretom životnih glposti? Lažemo sebe da je sreća tamo negde, prevideći pri tom sjaj naše mladosti. Ko se još pod naletom burnih odraslih dana, seća onih naivnih, detinjih spoznaja? Možda bi trebali da ponovo postanemo klinci, pa da vidimo život iz početka, sa svežinom i nadom....
 
Sve je imalo neku svežinu, život je bio odraz novog, želje su delovale ostvarive, a dani su bili okupani suncem. Ne znam..možda su ognjište i neki davno umrli ljudi, davali vrednost, davali značaj...Možda je to ona škola, sa davno pređenim gradivom....Možda je to ona klupa, u koju sam prvi put sela...Možda je to ona visina snega, iznad glave..koju nikad više nedoživeh....
Sve je bilo na svom mestu, tako sređeno, tako idilično...


p.s. - pitam se šta bi tek pomislili u poslednjim životnim časovima? :? Čini mi se da bi nam tada čitav život bio neprocenjiv, jer smo često svesni njegove neprocenjivosti, tek onda kad počnemo da isparavamo, nošeni smrću našeg postojanja...
 
Хм...Мени се детињство дели на три дела: рано детињство(врло срећно и безбрижно) , средње рано детињство(које сам углавном провела бежећи од снајпера или граната) и касно детињство(које сам провела плашећи се за живот својих родитеља и борећи се за опстанак)
Остатак се своди на борбу за бољу будућност која би колико толико успела да поништи агонију од прошлости.Одржавање психичког и физичког здравља.Научити да се најбоље плива и рони у овоме океану од света...И да покушам да остварим своје жеље колико могу.
 
Za bukvaliste imam divan plastican primer!Uzmimo na primer devojku koja ima dugu,divnu,bujnu kosu koju ne zeli da sisa,jer misli da je ona njen glavni atribut lepote.Ako se osisa ,misli ona,nece vise biti lepa!I onda joj se jednog dana sve to smuci i osisa se na kratko!Ponistila je svoj atribut lepote,ali to ne znaci da kose vise nema ,niti da je vise nikad nece pustiti!Cin sisanja ju je oslobodio od pritiska i sujete da mora da bude lepa!Je li sad jasnije? :roll:
 
divlja-u-srcu:
ms:
Ja imam bujnu dugu kosu....ali, zaista....ne zezam vas... :lol: :lol: :lol: :lol:


znaci moj ego je.... :shock:
Kliknite za proširenje...

Da li si oduvek imala dugu kosu i nisi zelela da se osisas???Bas me zanima???? :wink:
Kliknite za proširenje...


Imala sam dugu kosu, pa sam se ošišala nakratko, pa puštala ponovo....

p.s. - neko će reći da i u ovoj izjavi nema filozofije, ali to izjavljuju oni kojima je filozofija strana, jer pravi filozof i od ničega će nastojati da oblikuje sve...


Da Bog da imao, pa nemao....- slično je, zar ne?
 
Meni je detinjstvo ostalo u sećanju kao dug period pun ograničenja i spoljnih i unutrašnjih. Frustracije, inhibicije, restrikcije, nadzor, kazne, nepravde, nemogućnost da se bilo šta promeni....pri tome moram da napomenem da smatram da mi je detinjstvo bilo potpumo normalno i tipično. Neznanje, neiskustvo, nevešta komunikacija, nesposobnost da se brineš o sebi, nije to neka radost. Sa 21 god sam počela da radim i odselila se od roditelja i tek tad počela da dišem punim plućima. Pravu radost i uživanje u svojim delima mogla sam da osetim tek kad sam postala svoj gazda, tj prestala da budem dete.
 
Ajnštajn je rekao nešto tipa.....

"Zašto uopšte razmišljate o budućnosti, kada je ona već odredjena u najranijem detinjstvu"(slobodna interpretacija...ne držite me za reč)

Ali istina je....naša budućnost odredjena je u prvih par godina našega življenja. Teško se ljudi mogu iz korena promeniti, zar ne:?
 
apotekarka:
Kao majka mogu da tvrdim da ono što sam donela iz porodilišta, može nadljudskim naporima da se promeni oko2%.Dakle, to je što je....
Kliknite za proširenje...


Ljude možeš promeniti samo ako im dopustiš da se sami promene....
Nekom vrstom mudrog usmeravanja....lukavstvom...zar ne? :wink:
 
Pre bih rekla primenom i demonstracijom sile, uslovljavanjem i dresurom, sa beskonačnim brojem ponavljanja i bez velike nade da će baš uvek uspeti. Ovo se odnosi na decu, a što se tiče odraslih suštinske promene na može biti, tako da je iluzorno biti sa nekim ko ti ne odgovara i nadati se da će se nešto promeniti....
U stvari, promene može da bude ali samo na gore...
 
Zan Bodrijar : "Postoji jedna stvar koju samo dete zna da detinjstvo ne postoji".
Ni sama nisam sigurna kako da razumem ovaj citat. Da li je detinjstvo ustvari falsifikat, samo konfabulacija proslosti? :idea:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top