Jednog učenika je mučilo pitanje zašto ne može da prevaziđe zakone u kojim živimo i postigne besmrtnost. Tražeći odgovor na svoja pitanja upućen je na Velikog Čarobnjaka, tvorca svih iluzija, sveta snova i identifikacije. Učitelj ga je doveo kod čarobnjaka i upozorio ga:
- Kada se susretneš sa Velikim Čarobnjakom, on će pred tobom stvarati razne slike i iluzije, ali ti ne smeš nikako da uđeš u taj iluzorni svet, moraš ostati svestan da je to sve iluzija i, zapamti, ne smeš prozboriti ni reč. Moraš ostati sve vreme samo nemi posmatrač, svestan sebe i potpuno nem na sve pokušaje kojim će Veliki Čarobnjak pokušati da izvuče iz tebe reč kao dokaz da si se identifiovao sa iluzijom koju ti je servirao.
Kada je ušao u poluzamračenu prostoriju seo je preko puta Velikog Čarobnjaka koji je izvadio svoju magičnu lulu iz koje se lagano širio dim u kojem počeše da se pojavljuju svakakva bića i likovi. Odjednom na njega nasrnu ogroman džin užasnog lica. Učenik oseti veliki strah, ali ostade miran i nem na ovu pojavu. Ostao je miran i kad mu se šišteći uz nogu uspuzala otrovna zmija i kad je na njega skočio razbesneli tigar.
Osetio je neizmernu radost kada se pred njim ukazao zlatni presto vladara svih svetova i kada je čuo njegov glas:
- Ti si svojim ponašanjem i vrlinama zaslužio da sediš na ovom prestolu i vladaš svetom!
Ali se učenik nije ni pomerio. Ostao je tih i miran na sve što mu se događa.
Tada bi bačen u pakao gde dovedoše njegovu ženu i na njegove oči je izložiše paklenim mukama. Žena ga je vrišteći preklinjala da prozbori makar jednu jedinu reč i tako je spasi muka. Ali učenik se sećao upustva koje je dobio od učitelja i ostao nem na sve iluzije koje su izranjale pred njim. Tada ga vladar pakla, besan zbog njegovog stava, ubije i isčupa mu srce.
Proživeo je iskustvo umiranja u najstrašnijim mukama, te ponovnog rođenja u telu žene, ali je u svim tim iskustvima zadržao misao da je to sve iluzija i da je on samo nemi posmatrač, svedok te moćne igre iluzija koja se u njemu odvijala.
Tu svest je imao kada se našao u telu devojčice, ljupke i umiljate ali neme od rođenja. Vremenom je postala vredna devojka nadaleko čuvene lepote. Dolazili su mnogi prosci, ali su odustajali kad su uvideli da devojka ne govori. A onda se pojavio jedan prosac koji nije hteo da odustane. Pored lepote, još više ga je privlačila misterija koje je zračila iz neme devojke.
Rodila mu je predivnog dečaka i neko vreme su živeli jako srećno. Ali ubrzo muž počne da se žali što njegova žena ne govori i poče da je preklinje:
- Ako nećeš za mene, onda za ljubav ovog deteta, progovori bar jednu reč.
Žena je bila sva skrušena, ali je i dalje ćutala. Suprug ju je sve češće saletao molbama da progovori, da bi u nastupu besa u jednom trenutku zgrabio dete za nogu i svom ga snagom tresnuo o zid.
Žena, odnosno učenik koji je sve vreme svesno svedočio iluzijama koje mu je Veliki Čarobnjak priređivao, se u tom trenutku zaboravi i kriknu:
- NEEEEEEEEEE!
U tom trenutku se probudi i nađe se oči u oči sa Čarobnjakom koji mu reče:
- Dragi moj, bio si svedok svim iskušenjima od straha, slave, patnje, tuge, radosti, besa, ali ljubav prema najmilijim te je napravila od posmatrača do učesnika drame na pozornici iluzija. Da si u tom poslednjem iskušenju uspeo, popio bi besmrtni napitak i napustio bi kao slobodno biće ovaj svet snova. Sada možeš da se vratiš uobičajenom životu smtnika, nastavljajući da ulažeš napor u pamćenje sebe, sve dok ne budeš spreman za nova iskušenja koja te čekaju.
