o.Serafim(Judzin) Rouz
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: o.Serafim(Judzin) Rouz

  1. #1
    Veoma poznat dragosh (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    SEUrbia+
    Poruke
    11.788
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano o.Serafim(Judzin) Rouz

    OTAC SERAFIM ROUZ


    Otac Serafim Rouz je prvi pokrsteni Amerikanac koji je istinski primio pravoslavlje i kao pisac i molitvenik procuo se sirom pravoslavnih zemalja, narocito u Rusiji. On je svojim propovedima i bogoslovskim radovima, u toku svog kratkotrajnog zivota od 48 godina, neumorno dokazivao istinitost ucenja pravoslavne vere i pogresnog modernog duha i svih poroka koje nase vreme donosi. On je prvi americki pravoslavni svestenik koji je povezan s patristickom tradicijom Crkve. Sveti Oci Crkve i isposnici, narocito monaske zajednice u Rusiji Valaama i Optine, imali su presudnog znacaja na duhovno formiranje mladog Evgenija (Judzina, engl.). Generacija mladog narastaja u Sjedinjenim Drzavama Amerike, kaze Judzin, duhovno je mrtva, bez kompasa je. "Hristos je jedini izlaz iz ovoga sveta", cesto bi govorio i pisao otac Serafim.


    https://www.youtube.com/watch?v=H7oYGhivIq8

    Otac Serafim Rouz je rodjen 1934. godine u San Diegu, u jednoj metodistickoj porodici. Po karakteru i poslovicnim izrazima i govoru vise je licio na majku, a od oca je nasledio marljivost u radu i zadovoljstvo u malom. Mali Judzin je bio od samog pocetka, od ranih detinjih dana, miran i cesto zamisljen. Rano je poceo da cita, tako da je uskoro znao izvesne delove Biblije. Imao je svoje vrsnjake, ali se malo igrao sa njima. U skoli je bio odlican djak i njegovi su ucitelji gledali u njega sa velikom nadom. Mislili su da ce se Judzin posvetiti matematici i prirodnim naukama. Jos u gimnaziji naucio je dva strana jezika, francuski i nemacki, citao je svetska knjizevna dela, ukljucujuci Dostojevskog. Osobito ga je zanimala filosofija, koju je ozbiljno studirao u Pomoni, na koledzu, u Juznoj Kaliforniji. Stalno je zudeo za necim uzvisenijim, savrsenijim. Mucila ga je misao coveka i njegovog postojanja, jer mora da postoji neka "druga realnost". Nije se mogao nemirni duh mladog Judzina ukopcati u okvire protestantizma, jer je to za njega bio "status quo" - ljudi zive za ovaj svet, uzivaju zemaljske blagodati, ali dalje se ne ide. Trazio je da sazna "istinu" u budizmu, spiritualizmu, istocnim religijama. Bila mu je dosadna zapadna mudrost. Bio je nekad blizak filosofiji Nicea, koji je odbacio sve sto nije racionalno, sto se ne moze razumom protumaciti. Dok je Judzin lutao i trazio sta je i gde je istina, izgubio je bio interesovanje za veru kakvu je stekao u roditeljskom domu. Za njega ce jedan monah, njegov sabrat, docnije reci da je Judzin bio monah "koji je znao kako da pati pre nego je dosao do istine, a onda je patio zbog onoga sto je nasao". U jednoj akademiji u San Francisku studirao je kineski i istocnjacku mudrost. Kazu da je odlicno naucio taj jezik, kao da je bio rodjen u Kini.

    U San Francisku na univerzitetu cuo je na jednom predavanju od jednog francuskog profesora da se u izucavanju bilo koje religije potrebno obratiti izvornoj formi te religije. Sretnom okolnoscu jedan student, Srbin, preporucio mu je da se upozna sa pravoslavnim crkvenim obicajima i bogosluzenjima. Bas tada Judzin upoznaje jednog svog vrsnjaka, ruskog bogoslova, koji ce ga prvom prilikom odvesti u hram Presvete Bogorodice koji se nalazio u San Francisku. Iako nije tada poznavao jezik, ni svestenicke radnje, ni vernike okupljene tu na molitvu, miris tamjana i sveca i molitvenost prisutnih ucinili su narociti, zapravo sudbinski utisak i prelom u dusi Judzina. Cudan je taj prelom bio, tako nesto nije nikad osetio u protestantskim hramovima, a niti u budistickim i istocnjackim hramovima. Onda se setio onog francuskog profesora koji mu je ukazao na to da je Pravoslavlje najblize izvoru hriscanske tradicije. Poceo je cesce da posecuje pravoslavna bogosluzenja, da cita knjige, da uci ruski i crkvenoslovenski jezik. Imao je osobitu srecu da postane ucenik Arhiepiskopa Jovana (Sangajskog), koji je nedavno kanonizovan u Ruskoj zagranicnoj crkvi. On se rado seca tih dana, kad je u toku tri godine izucavao pravoslavnu teologiju pored Arhiepiskopa Jovana i drugih verujucih nastavnika. On se postepeno priblizavao Pravoslavlju i sve ga vise zavoleo. Presao je u pravoslavnu veru, stekao je dobar broj prijatelja medju Rusima i imao nekoliko mladjih prijatelja-bogoslova. Judzin nije mirovao. Ucestvovao je u dnevnim bogosluzenjima, proizveli su ga za cteca. On je kroz susret sa Hristom saznao da istina nije van nas, da je to licni dozivljaj koji se neguje u srcu. Pravo je zadovoljstvo citati knjigu "Ne od ovoga sveta", koju je napisao njegov sabrat Damaskin posle smrti oca Serafima. On je, otac Damaskin, iz neposredne blizine posmatrao rad i stvaralacku energiju novog pravoslavca i sve poteskoce kroz koje je otac Serafim sa bratijom prolazio. Pocelo se sa stampanjem i izdavanjem jednog casopisa - "Pravoslavna rec" - nabavkom i prodajom pravoslavne stampe i ikona u neposrednoj blizini Bogorodicinog hrama u San Francisku.

    Posle smrti Arhiepiskopa Jovana, Judzin i saradnici su zeleli da se udalje od sveta i da stvore svoju zajednicu, monasku zajednicu po ugledu na starodrevne pustinjake i isposnike. Nesto pozajmicom, nesto od sakupljenog i ustedjenog novca kupili su 80 ekera (32 hektara) zemlje u jednom udaljenom planinskom kraju, nekih 300 km od San Franciska, prema severu. Prelaskom u novi kraj napravili su malu crkvu i par koliba za stanovanje. Tu se zamonasio i Judzin sa monaskim imenom Serafim, uzevsi ime cuvenog ruskog isposnika Serafima Sarovskog; njegov saradnik Gleb (Rus) primio je ime svetitelja Aljaskog Germana. Njegova skromna monaska zajednica se nazvala "Manastir bratstva Svetog Germana od Aljaske". Serafim je primio jeromonaski cin 1977. godine. Sada to bratstvo broji 15 monaha, mladih Amerikanaca koji su primili Pravoslavlje i odlucili se na monaski isposnicki zivot. Zive kao isposnici u molitvi, u svakodnevnim sluzbama i zaduzenjima - prema pojedinacnim sklonostima. Zive od izdavacke delatnosti: izdavanja svoga casopisa "Pravoslavna rec", od prevodjenja i objavljivanja pravoslavnih svetiteljskih spisa. Siroka misionarska delatnost. Poneki od njih odlaze u svet da pomognu onima koji ih traze za duhovnu utehu. Cim sam sa suprugom stigao prosle jeseni u tu neobicnu zajednicu, usred Amerike, na Zapadu, pitali su me monasi za Episkopa Nikolaja i Arhimandrita Justina Popovica. Dali su nam na poklon knjigu o srpskim svetiteljima u engleskom prevodu, od Srbina, svestenika Danila Rogica. Nazalost, otac Serafim - jedan retko fini i istrazivacki duh - poziveo je svega 14 godina u tom americko-pravoslavnom manastiru, ali je ostavio iza sebe veoma plodno seme, nekoliko odlicnih knjiga i spisa pravoslavne sadrzine, kao: "Pravoslavlje religija buducnosti", "Bozje otkrovenje ljudskom srcu", "Blazeni Jovan cudotvorac" i dr. Grob oca Serafima je pri samom manastiru, gdje mnogi dolaze na molitvu.

    Moderno doba je po mnogo cemu satansko i blisko Antihristu, govorio je i pisao otac Serafim Rouz. Upozoravao je pravoslavne hriscane da ustraju u pravoslavnom, izvornom hriscanskom ispovedanju vere. Njegova djela, i obimna knjiga "Ne od ovoga sveta" (1000 stranica), prevode se na ruski. On je bio neobican i hrabar Hristov vojnik u moru materijalizma, cija se dusa sada raduje na nebesima. On je i putokaz mladim Amerikancima koji hoce i traze istinu.
    http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/rouz.html

    https://www.youtube.com/watch?v=H7oYGhivIq8



  2. #2
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.490
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    Moderno doba je po mnogo cemu satansko i blisko Antihristu, govorio je i pisao otac Serafim Rouz. Upozoravao je pravoslavne hriscane da ustraju u pravoslavnom, izvornom hriscanskom ispovedanju vere. Njegova djela, i obimna knjiga "Ne od ovoga sveta" (1000 stranica), prevode se na ruski. On je bio neobican i hrabar Hristov vojnik u moru materijalizma, cija se dusa sada raduje na nebesima. On je i putokaz mladim Amerikancima koji hoce i traze istinu.
    http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/rouz.html
    Заиста дивно Драгоше... ко има очи нека види..............
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  3. #3
    Legenda
    Učlanjen
    03.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    51.329
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    On je napisao odlicnu knjigu "Dusa posle smrti", gde se odlicno opisuju mitarstva, koja su tolika nepoznanica vernicima i onima drugima, pa onome ko nije upucen, a zeleo bi da sazna nesto vise o ovome, preporucujem tu knjigu.

  4. #4
    Veoma poznat dragosh (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    SEUrbia+
    Poruke
    11.788
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    Pravoslavni manastir Sv.Germana Aljaskog,Platina, Kalifornija,USA.
    procesija i pomen o.Serafimu Rouzu.


    Monastery st.Herman of Alaska


    Procession to Blessed Fr. Seraphim's grave following Divine Liturgy, Monday morning.

  5. #5
    Veoma poznat dragosh (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    SEUrbia+
    Poruke
    11.788
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    Velja Pavlovic novinar Studija B je boravio u Americi i snimio emisiju o o.Serafimu koja je prikazana u njegovoj emisiji "Duhovnici".


    Poznate su emisije koje ste snimali u Americi, među njima ona o manastiru posvećenom majci Sv. Save, svetoj Ani, o manastirima na Aljasci, kao i one o o. Serafimu Rouzu i Sv. Jovanu Šangajskom. Kakvo je bilo iskustvo snimanja ovih emisija u Americi?


    - O. Serafim Rouz i sv. Jovan Šangajski deluju kao savremeni i živi i dalje. Bio sam u kući sv. Jovana Šangajskog i u manastiru Sv. Germana Aljaskog, gde je živeo o. Serafim Rouz i gde je njegov grob. Tamo ima mnogo uspomena na Serafima Rouza. Manastir je svojom izolovanošću od civilizacije potpuno neverovatan za Ameriku. Nemaju nijedan telefon i žive kao pustinjaci u prvim vekovima u Egiptu. Svi su vrlo obrazovani, mladi, ima oko 15 monaha i isto toliko iskušenika. Čitao sam knjige Serafima Rouza, koje su meni, kao gradskom čoveku, bliske. Jedna od najlepših knjiga koju sam pročitao je Lestvica, sv. Jovana Lestvičnika, ali ovo je, sa jedne druge strane, veliko utvrđenje kad čitaš o religiji i njenom održavanju kroz iskustvo nekoga ko je živeo u velikom gradu. Ja sam rođen i odrastao u Beogradu. Shvatam da imam jedan deo života nedorađen, i kroz to što je Serafim Rouz prošao i razmišljao, i ja sređujem neke svoje kockice.

    http://images.google.com/imgres?imgu...chBox%26sa%3DN

  6. #6
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.490
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    Ево малог доприноса... један мањи цитат, врло поучан:



    "Како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне... Ми треба да идемо царским путем, клонећи се крајности обеју страна."
    Свети Јован Касијан
    Православни хришћани живе данас у једној од најкритичнијих епоха у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења – Ђаво, напада често и са свих страна, трудећи се да на сваки начин скрене верне са пута спасења који им показује Црква, да потчини себи чак и саму Цркву Христову, без обзира на обећање Спаситељево( Мт. 16,18), те да истинско Тело Христово претвори у "екуменистичку" организацију, која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана.
    Ми знамо да тај покушај Сатане неће успети: Црква ће остати Невеста Христова све до краја света, Она ће Женика Христа, приликом Његовог Другог доласка, дочекати чиста и неоскврњена прељуботворним савезом са отпадништвом овог века. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће хришћана остати у Њој, супростављајући се моћним покушајима Ђавола да их од Ње одвоји?
    Наше време све више подсећа на време Светог Марка Ефеског (XV век), када је, како се чинило, Цркву већ готово прогутала безбожна унија са Латинима. Међутим, наше време је чак и горе и опасније од оног, јер тада је Унија била наметнута силом, споља, а сада је православни народ унапред добро припремљен за прихватање "екуменистичког" стапања свих цркава и религија – кроз деценијску незаинтересованост, равнодушност, посветовњачење, повлађивање слабостима и погубну лаж да "нас заправо ништа не одваја" од свих оних који себе називају хришћанима.
    Православна Црква је преживела Флорентинску лажну унију и после ње чак доживела времена мирног спољашњег живота и унутрашњег духовног процвата, но, хоће ли Православље, будући да је сада прогоњено са невиђеном силом, после нове лажне Уније опстати било где, осим у катакомбама и у пустињи?
    Poslednji put ažurirao/la eremita : 29.09.2008. u 22:50
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  7. #7
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.490
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  8. #8
    Veoma poznat dragosh (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    SEUrbia+
    Poruke
    11.788
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz

    Za mene je najbolja njegova knjiga "Pravoslavlje i religija buducnosti" postoji i prevod na srpskom.


  9. #9
    Iskusan draksson (avatar)
    Učlanjen
    29.05.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србија
    Poruke
    5.588
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: o.Serafim(Judzin) Rouz


Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •