КАТИХИЗИС ИСТОЧНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
У Православљу (што се односи на признате православне цркве) поред Библије тј. Светог писма Старог и Новог завета КАТИХИЗИС ЈЕ КЊИГА ВЕРЕ настала од грчке речи катихизис - што значи веровати.

Књигу Вера светих - Катихизис написао је Св.епископ Николај (Велимировић) у којој кроз питања и одговоре даје нам знање о нашој вери православној.

Цитирањем делова ове књиге можемо допринети и сопственом знању и бољем поводу за расправу о многим питањима.

jv6h3a.jpg


О ХРИШЋАНСКОЈ ВЕРИ УОПШТЕ

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Шта је хришћанска вера?


Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Које су најважније тајне о бићу и животу
о којима само Христос има право знање?

То су:

- Тајна о невидљивим стварностима: о Богу, о анђелима, о људској души;

- Тајна о стварању света и његовом свршетку;

- Тајна о непрестаном Божјем вођењу човека и човечанства одређеном циљу,
а по Његовој премудрости и сили;

- Тајна о човековом греху и паду и о његовом спасењу кроз боговаплоћење;

- Тајна о царству Божјем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о
правом путу који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи,
према ближњем и према Богу;

- Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и
философи покушавали да објасне ове тајне ?

Јесу многи од њих. Али то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушају завршавали претпоставкама и различитим теоријама често супротним једна другој.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 
Poslednja izmena:
Pozdravljam otvaranje ove teme :D
Elem, Mito, možeš li nastaviti sa iznošenjem učenja Istočne pravoslavne crkve, da bi posetioci ovog foruma, pravoslavci, ateisti i agnostici naučili nešto o osnovama naše vere..
Pošto nam mnogi pripisuju unijatstvo, MOLIM TE, objasni razliku u učenju tradicionalne pravoslavne Crkve od Rimoktoličke Crkve... :sad2::shock:

То је доста компликована тема а и опширна али ево основне разлике и сукоби између Православних и Римокатолика:

Неспособност римокатолика да се одвоје од одлука сопствених (а по њима Васељенских) сабора, који су легитимизовали:

- филиокве,
- примат,
- непогрешивост,
- световни ауторитет Римског Понтифа,
- "створену благодат",
- безгрешно зачеће Свете Мајке,
- унију.
 
Pa sta ti onda nije jasno oko krstenja?

Није му јасно то што Николај пише следеће:

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Која је најважнија радња у светој тајни крштења?

Трократно погруживање у воду у име Свете Тројице: Оца, и Сина, и Светога
Духа са одговарајућим молитвама свештеника.

Какво значење има трократно погружавање и вађење из воде
лица које се крсти?


Трократно погружавање означава смрт у гресима против Свете Тројице,
а трократно излажење из воде означава живот у Светој Тројици.
---------------------------------------------------------------------------------------------

Код старих православних породица КРШТАВАЈУ СЕ БЕБЕ које се погружавају у зато припремљеним посудама у цркви што је доста једноставно - али у ова новија времена често се догађа да се крштавају одрасли људи или млади људи који нису бебе и на многим местима једноставно НЕМА УСЛОВА за трократно погружавање па се оно обавља само поливањем водом - а на такав поступак се Зилоти буне - а сами су одустали од свега и свачега.:cool:
 
Није му јасно то што Николај пише следеће:

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Која је најважнија радња у светој тајни крштења?

Трократно погруживање у воду у име Свете Тројице: Оца, и Сина, и Светога
Духа са одговарајућим молитвама свештеника.

Какво значење има трократно погружавање и вађење из воде
лица које се крсти?


Трократно погружавање означава смрт у гресима против Свете Тројице,
а трократно излажење из воде означава живот у Светој Тројици.
---------------------------------------------------------------------------------------------

Код старих православних породица КРШТАВАЈУ СЕ БЕБЕ које се погружавају у зато припремљеним посудама у цркви што је доста једноставно - али у ова новија времена често се догађа да се крштавају одрасли људи или млади људи који нису бебе и на многим местима једноставно НЕМА УСЛОВА за трократно погружавање па се оно обавља само поливањем водом - а на такав поступак се Зилоти буне - а сами су одустали од свега и свачега.:cool:

Oni su odustali od glaavnih temelja pravoslavne, pa i hrišćanske vere, a drže se nekih formalnosti...:sad2::sad2:
 
Ne znam sta da mislim...Moguce je da ipak treba da se skroz bucnu u vodu, mada znam da svestenici obilato poliju onog ko se krsti u odraslom dobu. Ipak, ne vidim da je pogresno, ali shodno krstavanju Jovana Krstitelja u reci, kada se samo potopi glava u vodu, mogli bi i nasi tako nesto da uvedu, a ne neko se krsti kao beba u koritu, a neko se samo isprska vodom, doduse, izdasno...
Meni to ne smeta, ali bolje je za dusu krstenog. No, to je neka druga tema i druga prica, ali dobro je napisao Nikolaj.
 
Није му јасно то што Николај пише следеће:

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Која је најважнија радња у светој тајни крштења?

Трократно погруживање у воду у име Свете Тројице: Оца, и Сина, и Светога
Духа са одговарајућим молитвама свештеника.

Какво значење има трократно погружавање и вађење из воде
лица које се крсти?


Трократно погружавање означава смрт у гресима против Свете Тројице,
а трократно излажење из воде означава живот у Светој Тројици.
---------------------------------------------------------------------------------------------

Код старих православних породица КРШТАВАЈУ СЕ БЕБЕ које се погружавају у зато припремљеним посудама у цркви што је доста једноставно - али у ова новија времена често се догађа да се крштавају одрасли људи или млади људи који нису бебе и на многим местима једноставно НЕМА УСЛОВА за трократно погружавање па се оно обавља само поливањем водом - а на такав поступак се Зилоти буне - а сами су одустали од свега и свачега.:cool:
Опа и ти си присиљен да лагуцкаш,шта пише даље у катихизису о крштењу...када је човек болесан....или се ту ради о бебама...шах-мат.....прскање и облевање није крштење и ко се тако крстио није крштен а ко тако крсти да буде свргнут и рашчињен...еремита спреман сам да ти будем кум,биће ми част!:klap:
 
Опа и ти си присиљен да лагуцкаш,шта пише даље у катихизису о крштењу...када је човек болесан....или се ту ради о бебама...шах-мат.....прскање и облевање није крштење и ко се тако крстио није крштен а ко тако крсти да буде свргнут и рашчињен...еремита спреман сам да ти будем кум,биће ми част!:klap:

Podlo stvorenje!
Ti si naucen da pevas pesme tra la la i nista vise.
Kako ti nije palo na pamet da se neko mozda krstio kao beba?
Kako nesto unapred tvrdis?
 
Poslednja izmena:
Опа и ти си присиљен да лагуцкаш,шта пише даље у катихизису о крштењу...када је човек болесан....или се ту ради о бебама...шах-мат.....прскање и облевање није крштење и ко се тако крстио није крштен а ко тако крсти да буде свргнут и рашчињен...еремита спреман сам да ти будем кум,биће ми част!:klap:

Ја ништа "не лагуцкам" - само ме је мрзело све да преписујем. Иначе, за твоју информацију, крштен сам као беба - значи погружавањем у цркви Св.Марка и ја и цела моја породица и део огромне ми фамилије... тако да стварно тртљаш. Само сам наводио примере проблема када се крштавају одрасли људи овде у Бг. знам пример јер је моја сестра била својој другарици кума која се крстила у сред зиме - и где, кеве ти да изведу погружење... тако некада лупетате тешко...
 
Ја ништа "не лагуцкам" - само ме је мрзело све да преписујем. Иначе, за твоју информацију, крштен сам као беба - значи погружавањем у цркви Св.Марка и ја и цела моја породица и део огромне ми фамилије... тако да стварно тртљаш. Само сам наводио примере проблема када се крштавају одрасли људи овде у Бг. знам пример јер је моја сестра била својој другарици кума која се крстила у сред зиме - и где, кеве ти да изведу погружење... тако некада лупетате тешко...
Онда само миропомазање...Погружење је обавезно у сва четри годишња доба...:!:
 
Zar je stvarno bitno kako smo kršteni?? i da li smo hteli biti kršteni..Ja bih to dala na volju pa kada deca porastu neka sama biraju!!
А до тада би их пустила да буду у власти ђавола и без Анђела Чувара (који се добија на крштењу) и његове заштите и без исповести и причешћа (јер ко није крштен не даје му се причешће), итд. Лоше те уче ти секташи протестанти (Јеховини сведоци, Суботари, и др.).

Иначе, чиста је лаж да се у СПЦ бебе крштавају трократним потпуним погружењем у воду. Не, такође се крштавају обливањем са мало воде. Недавно сам присуствовао крштењу своје сестричине бебе и запањио се колико мало воде користе (било је мало воде у плитком тањиру и ни то није потрошио). Они би и укинули воду када би могли.

И ава Јустин и Свети Николај Србски говоре да је трокартно погружење у воду уз призивање сваког имена Свете Тројице најважнија радња у Светој Тајни крштења и ви сад хоћете да будете паметнији и од њих и од Светих отаца и њихових светих канона (правила) и да избаците ту "формалност" како кажете у свом незнању. И римокатолици су некада крстили тако правилно (имају још увек неке њихове цркве крстионице, базене, али их више не користе) па су увели и ту новотарију - крштавање обливањем, кропљењем или прскањем, а онда су у наше време од њих то видели и свештеници СПЦ и преузели такво неканонско (неправилно) кршатавње (мада има врло ретких који и даље крштавају правилно, по неким манастирима). Један Свети отац још напомиње да ако се не погрузи цео човек у воду у онај сув део може да му се усели ђаво и да због тога буде болешљив. Само се ви зезајте са Светим оцима и Светим предањем и светим канонима али Бог ће нам свима бити судија по тим истим канонима (црквена правила) и догматима (непроменљиве истине вере).
 
Један Свети отац још напомиње да ако се не погрузи цео човек у воду у онај сув део може да му се усели ђаво и да због тога буде болешљив. Само се ви зезајте са Светим оцима и Светим предањем и светим канонима...

Ne znam.... Ovo je jednostavno... prelepo. :D
 
Иначе, чиста је лаж да се у СПЦ бебе крштавају трократним потпуним погружењем у воду. Не, такође се крштавају обливањем са мало воде. Недавно сам присуствовао крштењу своје сестричине бебе и запањио се колико мало воде користе (било је мало воде у плитком тањиру и ни то није потрошио). Они би и укинули воду када би могли.

).

Mozda je to sada iz nekih razloga tako, ali ranije nije bilo tako, vec se upotrebljavalo korito i beba je krstavana na propisan nacin, npr. u kuci.
Ali nemojte da sejete strah, bitnija je sustina od forme, ko ima istinske ljubavi taj je ima, a ko nema, samo trazi mane i propuste u formalnostima.
A Gospod je milostiv...On vidi skrivene namere srca, pa cak i nehoticne pogreske, pogotovu ako covek ne moze da utice na nesto...Nisi ti pozvan da reorganizujes celu pravoslavnu Crkvu, niti bilo ko od nas...
 
А до тада би их пустила да буду у власти ђавола и без Анђела Чувара (који се добија на крштењу) и његове заштите и без исповести и причешћа (јер ко није крштен не даје му се причешће), итд. Лоше те уче ти секташи протестанти (Јеховини сведоци, Суботари, и др.).

Иначе, чиста је лаж да се у СПЦ бебе крштавају трократним потпуним погружењем у воду. Не, такође се крштавају обливањем са мало воде. Недавно сам присуствовао крштењу своје сестричине бебе и запањио се колико мало воде користе (било је мало воде у плитком тањиру и ни то није потрошио). Они би и укинули воду када би могли.

И ава Јустин и Свети Николај Србски говоре да је трокартно погружење у воду уз призивање сваког имена Свете Тројице најважнија радња у Светој Тајни крштења и ви сад хоћете да будете паметнији и од њих и од Светих отаца и њихових светих канона (правила) и да избаците ту "формалност" како кажете у свом незнању. И римокатолици су некада крстили тако правилно (имају још увек неке њихове цркве крстионице, базене, али их више не користе) па су увели и ту новотарију - крштавање обливањем, кропљењем или прскањем, а онда су у наше време од њих то видели и свештеници СПЦ и преузели такво неканонско (неправилно) кршатавње (мада има врло ретких који и даље крштавају правилно, по неким манастирима). Један Свети отац још напомиње да ако се не погрузи цео човек у воду у онај сув део може да му се усели ђаво и да због тога буде болешљив. Само се ви зезајте са Светим оцима и Светим предањем и светим канонима али Бог ће нам свима бити судија по тим истим канонима (црквена правила) и догматима (непроменљиве истине вере).

Ja zivim u realnom zivotu!! Kada dodju kod mene bilo ko od svih hernika..Ja izdam lek.I ne gledam ko je ko a svi sem Ovih pravoslavaca su kulturni...Zašto pravoslavci tako drsko propovedaju veru kada je pravoslavlje ljubav..Zar time ne odbijate ljude od sebe...O kakvim djavolima ti pričaš..osvrni se oko sebe gledaj malo na zvot ...Ako se vec hteo biti monah pa ti lepo idi u manastir..A nas pusti da zivimo.. Ma koji sektasi covece mene ne uci niko zivim realnim zivotom..daj ne lupaj i ne napadaj cim se neko ne slaze sa vama odmah je sektas
 
Poslednja izmena:
Сејо,мало си у духу разблаженог православља,а то више и није православље него модернизам,њу ејџ,зови како хоћеш..кажеш ми проповедамо агресивно православље? Да ли је свети Никола ошамарио Арија? Да ли су свети мученици рушили идоле,да ли су пљували жреце идолопоклоничке,да ли су цар Лазар и срБски јунаци тукли се са агарјанима, и да ли Милош Обилић распори Мурата...Да ли се у Београду деси у време конкордата "крвава литија"...Сестро екуменизам је дете из протестанске колевке...пуна уста љубави а вера хладна и без дела...Вера се брани а не само поштује...брани се свим средствима...мишљу, речју и делима......
pravoslavci tako drsko propovedaju veru kada je pravoslavlje ljubav..
...
 
Свете Тајне

За наш духовни живот и спасење веома је битна чврста и јака вјера, али подједнако важно је и практично исповједање те вјере у свијету у којем живимо. Ако себе називамо ученицима Христовим, онда то морамо и да потврдимо својим дјелима. Међутим, колико то зависи од нас и да ли се ми приближавамо Богу искључиво нашим моћима и заслугама?
Божија благодат је невидљива енергија Божија, помоћ коју нам Бог даје да савладамо и оно што је људима немогуће, али Богу је могуће. Нико се Богу не може приближити, ако му се Он сам не открије. И Христос нам то потврђује ријечима: Јер без мене на можете чинити ништа! (Јов. 15,5.)

Када је Апостол Петар исповједио чврсту вјеру у Христа као Сина Божијег, Христос му одговара: Благо теби Симоне сине Јонин, јер ти тијело (то) не откри, него Дух..., а на другом мјесту каже: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.

Што је рођено од тијела - тијело је, а што је рођено од Духа - дух је. (Јов. 3, 5-6.) Према томе, сва наша напредовања у вјери и наш пут ка Богу зависe од Божије благодати. Св. Макарије каже: Да би препорођени човјек могао чинити духовна дјела, потребно је да благодат претходи и предводи, пошто човјек сам по себи не може да чини дјела достојна животу у Христу, него може само да жели или не жели да ради сагласно са благодаћу!

Благодат Божија не обузима никога на силу. Она је сагласна са нашом слободом и садејствује с њом. Она подстиче и јача вољу и даје снагу да чинимо дјела достојна Христа. И литургијске молитве потврђују да нико није достојан да се приближи или да служи Литургију..., али Господ је тај који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје... и који, благодаћу својом, удостојава нас да се неосуђено причестимо пречистим тајнама Његовим на отпуштење гријехова и на живот вјечни.

Свједоци смо да у нашем свакодневном животу благодат Божја чини чуда. Почевши од обраћења Савла у Апостола Павла, до многих нама знаних и незнаних светих људи који се приближише Богу и познаше Га. И у средини у којој живимо свједоци смо честих промјена у срцима наших ближњих, који на чудне начине спознаше Божију благодат. Наравно, подсјећамо да је за ту промјену потребно прихватање сарадње Божје благодати и наше слободне воље, јер у срцима свих нас живи Васкрсли Господ, само Га треба пустити да нас поведе са собом у Царство Небеско које је за свакога од нас припремљено одувјек.

Зато преобраћени Апостол Павле и каже: Благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију, али не ја, него благодат Божја која је са мном! (1. Кор. 15,10.) Божија благодат и Његов труд постигли су сједињење, те он и може рећи: Не живим више ја, него Христос живи у мени.

Хришћански начин задобијања Божије благодати јесу - Свете Тајне. Православна Црква вјерује да се спасење не завршава Христовом смрћу на Крсту, него у сједињењу Распетог и Васкрслог Христа са људима који вјерују у Њега. Према томе, она придаје велику важност светим Тајнама, као средствима кроз које се остварује то сједињење са Богом.
Шта су то свете Тајне? Свете Тајне су видљиве свете радње кроз које се добија невидљива благодат Божија!

Посредством свештеника, као вршиоца Тајне и преставника Цркве, као субјекта који мисли и хоће, Прималац Тајне се својом чврстом вјером усаглашава са Црквом, као богочовјечанском заједницом. То значи да Дух Свети који живи у Цркви, преко свештеника и преко неке одређене материје (нпр. вода, уље, итд.) излива своју благодат на онога који Тајну прима. Бог се, дакле, у св. Тајнама људима открива кроз материју.
Бог је Творац, како духовног, тако и материјалног свијета. Од самог стварања свијета, Бог се пројављује кроз материју и дјелује у том материјалном свијету. Обзиром да је Он Творац материје, свега видљивог и невидљивог, сасвим је логично да постоји јединство између Творца и створеног, између Ствараоца и Његовог дјела. И сам Господ узима наше људско тијело и постаје човјек, тј. Богочовјек, осветивши тиме људску природу и све човјекове могућности, учинивши га уједињујућим фактором између Бога и створене природе, између Нествореног и створеног. Стога је сасвим природно да се у св. Тајнама Божја благодат излива кроз видљиву материју, кроз свету радњу и ријечи изговорене у њој.

Међутим, суштину св. Тајне не чине нити материја, нити покрети, нити изговорене ријечи, већ сусрет двије вјерујуће личности у крилу Цркве пуне Духа Светога и у њиховом физичком додиру: онога који Тајну врши и онога који Тајну прима.
Сам Христос је тај Који је невидљиви вршилац светих Тајни, преко свештеника, као видљивог вршиоца. У мистичном смислу, тај сусрет двају личности, у ствари, сусрет је са Богом Оцем, кроз Христа, а којег омогућава сам Дух Свети.
Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, Он Га објави. (Јн. 1, 18.) Зато Христос и каже: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јн. 10, 9.)
 
* КРШТЕЊЕ


Духовни живот у православној Цркви почиње светом тајном Крштења.
Свету тајну Крштења установио је сам Господ Исус Христос, својим крштењем на ријеци Јордану. Кроз Крштење, човјек који вјерује у Христа, поново се рађа водом и Духом за истински живот у Христу и постаје члан Цркве.

Света Тајна се врши троструким погружењем у воду онога који се крштава, у име Свете Тројице. Вршилац ове свете Тајне је свештеник или епископ, а у рјетким случајевима, због страха од смрти онога који треба да прими Крштење, може бити и сваки члан Цркве.

Смисао ове свете Тајне јесте смрт старог човјека који робује прародитељском гријеху и васкрсење новог човјека, слободног да у личном и свјесном додиру са Христом, постане члан Цркве Његове и сарадник Божји на плану свога спасења и спасења цијелог свијета.

Онај који се крсти, прво треба да повјерује да је Христос заиста Син Бога Живога. Без вјере у Христа Богочовјека, Крштење нема никаквог смисла, јер Христос каже: Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен. (Мк. 16, 16.) Стога, онај који се крсти, на Крштењу изговара Символ вјере и тиме показује искрену вјеру у Спаситеља Христа, а своју вољу усаглашава са вољом свете православне Цркве.

Највећа истина коју смо примили вјером у Господа Исуса Христа јесте истина о Светој Тројици. Бог је тројичан, што значи да је Бог Света Тројица: Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. То су три Божанске Личности, чије јединство лежи у Личности Бога Оца, једној суштини, једној љубави, једној мудрости и једној божанској енергији кроз коју познајемо Бога и спасавамо се. Бог је, дакле, један, а тројичан по Личностима, као што је једно стабло, један корјен, а три гране. У име тог Једног и Тројичног Бога ми се крштавамо. Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Син и Свети Дух; и ова Тројица су једно. (Саб. посл. Јов. 5, 7.)

Вјером прихватамо Христа за свога Спаситеља и Новог Адама. Стари Адам је кроз гријех отпао од Божје благодати, одбио је садејство и јединство са Богом. Умјесто тога, прихватио је горду овоземљску пролазност, живот на нивоу наших страсти, без смирености и духовне потребе за сталним узрастањем. Најкраће речено, постао је слуга ђавољи. И нас је у том смислу предодредио да га, као природни физички насљедници његови, слиједимо по природном току ствари. Дакле, преко Адамовог гријеха, ми се рађамо као насљедници првих богоотпадника.

Међутим, Бог не жели да Његово створење пропадне, нити жели да нас осуди на немање избора. Слобода, која је Њему својствена, и због које је и створио човјека, дата нам је кроз Христа; ако не желимо да слиједимо Адама на његовом путу, сада имамо могућност да преко вјере у Христа, у смрт се Његову крстимо, и са Њим васкрснемо. Стари Адам улази у воду и умире у њој, а Нови Адам васкрсава из воде у име Оца и Сина и Светога Духа. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим. (Тит. 3,5.).

Бања поновног рођења кроз коју пролазе они који желе бити Христова браћа и сарадници, уводи нас у једну потпуно нову димензију духовног живота: стално узрастање у Христу. То узрастање је потпомогнуто Духом Светим, који обитава у Цркви, којег примамо кроз све свете тајне.
Крштење нас уводи у светотајински живот у Цркви, већ у нову свету тајну – миропомазање. У православној Цркви, она се врши заједно са св. Тајном крштења. У њој, вршилац св. Тајне, св. Миром помазује чула и удове новокрштеног, изговарајући ријечи: “Печат дара Духа Светога!” За онога ко је крштен, тј. поновно рођен, ко је управо васкрсао из мртвих, пријеко су потребна и нова чула, духовни дарови за нови живот у Христу. Чулима се познаје свијет, а новим чулима треба да упознамо нови, духовни свијет.

Дух Свети се усељава у новокрштеног и чини га Христовом иконом, чинећи његово тијело храмом својим, припремајући га за опште васкрсење мртвих, дајући му знак по којем ће нас Господ познати у дан Суда.

Свето миро, као посебна трајна и миришљава супстанца, има своју символику. Помазивање новокрштеног означава присуство Духа Светога и сталну везу са Њим, и миомирис његов нас подсјећа на једну посебну интимност са Духом Светим, који омекшава срце наше, смањује огрубјелост и душу чини пријемчивију за Божје присуство.
Постајући Икона Христова и Храм Духа Светога, светим Тајнама крштења и Миропомзања, новопридошли члан Цркве почиње са изграђивањем своје личности. Бити личност, у православној Цркви значи, усагласити свој ум и вољу са умом и вољом Цркве, имати љубави и бити у заједници са другим, у сваком од њих видјети лик Христов.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top