Bila je to setnja izmedju sna i jave... tvoje divne oci zelene, tako sjajne, izgubljene u svetlima Pariza ja ih trazim... ali na kraju ostaju same, moje plave, izgubljene oci, glume da su sretne ali placu u noci.
Stajali smo ispred Ajfelovog tornja i tvoje lice je dobilo onaj izraz kao da je pred nama neka avantura, gledas me kao sretno dete, ne vidis da sprema se bura, a u meni osecam, nesto se kuva, ne mogu da odbijem tvoj sretni pogled i podizem glavu, gledam gore vrh divnog tornja, tiho me zove. Ti me uzimas za ruku i vodis uz stepenice, tako visoko, ja zbunjeno gledam, ponor ispod izgleda tako duboko, moje lice se grci, govorim ti da plasim se.
Ludice moja, kazes mi ne brini sve je ok, ja sam tu ne misli o zlu, uzivaj u povetarcu i samo prati moju ruku ja uvek bicu tu... Nesto nije uredu, moje srce to oseca, desice se nesto lose, predosecam. Grlo me pece i ja vise ne mogu da govorim, tiho sapucem, stani!
A ti nista vise ne govoris, drzis moju ruku i vuces me do vrha, moje srce lupa, pucice kao kapljica krha.
Podizem noge, stepenicama penjem se, ti stajes i opet smejes se, u daljini sivi oblaci ispunjavaju vedro nebo, Meseca nema i ja opet plasim se medo. Ti i dalje smejes se i stajes na ivicu ograde velicanstvenog tornja ja govorim ne molim te nemoj, slusaj ja VOLIM TE MOLIM TE NEMOJ, ali vec je kasno tvoj lik je nestao iz mog vida, ja polako padam, moje srce se kida.Ti nestao si.... da se smejes prestao si.
Vristeci, ja budim se iz sna, grlim svoga medu kao devojcica mala i lomim se, bojim se, jutro cekam za tebe u mraku molim se....
Natasa
...
"Postoje dva muškarca 
jel Ti znas da od ovog moze da se rikne ...u MOJIM godinama 
ahahaaaaaa, tako mi i treba, 
)
