Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
У оквиру изложбе Историјског архива "Срем"- Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици, у уторак 20. фебруара 2018. године у Завичајном музеју Рума, у сали легата Миливоја Николајевића са почетком у 19 часова, приказује се филм "Последња искра руске царевине". Улаз је бесплатан.
Отворена изложба у Музеју - Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици
У Завичајном музеју Рума отворена је изложба Историјског архива Срема "Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици". Изложбу су отворили Дејан Уметић, директор Историјског архива "Срем" и Снежана Јанковић, директор Завичајног музеја Рума.
Слом Руске империје у Великом рату довео је до великих миграција руског становништва на територију Краљевине СХС. У овим политичким превирањима Русију је напустило преко два милиона људи, што је била највећа политичка миграција у XX веку. Краљевина СХС примила је на своју територију преко четрдесет хиљада цивилних и војних емиграната.
У програму отварања изложбе гостовао је Вокални гимназијски састав, са диригентом Маријом Ратанчћ.
Безбедност деце на интернету - Родитељи морају да разговарају са својом децом
У организацији Фондације "Тијана Јурић", у Културном центру "Брана Црнчевић" у Руми, јуче је одржана радионица за родитеље на тему "Украдена безбедност". Уз подршку модераторке Јелене Антић радионицу је водио први човек Фондације Игор Јурић, који се, након трагичне смрти ћерке Тијане, посветио борби за бољу безбедност деце у Србији.
Присутни у румском Културном центру су имали прилике да чују много о безбедности на интернету, трговини људима/децом, радној и сексуалној експлоатацији, нестанку деце, педофилији и вршњачком насиљу.
Игор Јурић је нагласио да деца нису свесна каква им опасност прети на интернету и да наша деца врло лако дају информације о себи на интернету, шта раде, где станују, да ли су родитељи одсутни...
"Заправо ни родитељи нису свесни опасности које вребају. Овакве радионице су показале да људи не знају ни 10, 15 одсто опасности које вребају на интернету. Ја говорим о истинитим стварима које су се, нажалост, десиле нашој деци. То се све дешава око нас, велики број случајева се одиграо управо у Војводини. Дакле, то није нешто што се дешава негде далекао, већ напротив, сви смо у опасности", рекао је Јурић.
Лиценца као потврда професионалног рада у Дневном центру и боравку за децу и младе са сметњама у развоју
Приредбом пуном позитивне енергије и набоја у Дневном центру/боравку за децу и младе са сметњама у развоју прослављено je добијање лиценце за рад од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Дневни центар и Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју, који функционишу под окриљем Центра за социјални рад Општине Рума, свакодневно похађа 35 корисника, који у објекту "Ливаде" код "Змајеве" школе имају све неопходне услове за боравак, стручну помоћ за психофизички развој и потребну медицинску негу. Програми у Дневном центру/боравку су прилагођени и особама са посебним потребама и онима са тешкоћама у развоју, а овај вид услуге који нуди Центар за социјални рад много значи не само корисницима већ и њиховим родитељима, каже директор Центра за социјални рад Општине Рума Слободан Красић.
"Уз велику финансијску подршку Општине Рума трудимо се да пружимо нашим корисницима, деци и младима, квалитетну услугу, да им омогућимо да се друже, да се упознају са другом децом, другачијим окружењем, да не буду само у затвореном простору. Да осете да нису одбачена од друштва, да су део овог света коме са правом припадају. Ресорно Министарство је веома захтевно и стога је јасно да смо лиценцу добили захваљујући одличној и квалитетној услузи коју пружамо корисницима", рекао је директор Красић и напоменуо да је лиценца важи наредних пет година.
Лиценца коју је добио Центар за социјални рад Општине Рума је верификација стручног рада запослених у овој установи, оценио је председник СО Рума Стеван Ковачевић.
У суботу 24. фебруара 2018. године планинарски клуб "Борковац" из Руме учествовао је на републичкој планинарској акцији "22. Зимски успон на Трем", на Сувој планини код Ниша.
Свих 18 чланова румске екипе успешно је извршило успон на врх Трем (1810 метара надморске висине), највиши врх Суве планине, чиме се наставља успешна сезона румског клуба.
Зимски успон на врх Трем, са стазом укупне дужине 24 километра са преко 1500 метара успона, сматра се једном од кондиционо најзахтевнијих планинарских акција на територији Србије.
Представљен роман "Лузитанија" / Разум - лудост - глупост троугао на којем заснива друштво "Лузитаније"
Традиционално најбољи српски роман, овековечен престижном НИН-овом наградом, имао је своје представљање и у Руми и то у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".
Дејан Атанацковић, визуелни уметник и универзитетски професор представио је синоћ Румљанима његову прву прозну књигу "Лузитанија”, која је добила НИН-ову награду за 2017. годину.
Аутор је са румском читалачком публиком поделио да је роман "Лузитанија" настао на основу краће приче коју је урадио за потребе једне своје инсталације и изложбе 2014. године, а да је на наговор пријатеља, који је и издавач његовог романа, сео је да пише роман који је настао у периоду од 2014. до 2016. године.
Дејаново бављење мултимедијалном уметношћу се види и у роману који је настајао као видео монтажа, а разум - лудост - глупост је троугао на којем се друштво "Лузитаније" заснива. Награда је дала подстрек Атанацковићу који наставља са писањем и тренутно ради на збирци приповедака.
О књизи је синоћ говорио и књижевник и критичар др Михајло Пантић. Он је истакао да већина романа који се код нас објаве имају репродуктивну форму и да аутори пишу о неким својим искуствима."Лузитанија" је, каже др Пантић, потпуно другачија - њу карактерише богатство језика, машта и знање. Он је оценио и да је у питању један захтеван роман који захтева пуну пажњу читалаца.
Лузитанија, у издању „Бесне кобиле”, замишљена као утопијски роман, у основи је прича о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. Дом за с ума сишавше је током окупације званично био ван надлежности окупатора који је ту екстериторијалност доделио болници, по свој прилици, не би ли се лишио компликованих обавеза. У роману та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијента, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује. На овим нашим просторима често је сва несрећа приписивана некаквом урођеном, готово пословичном лудилу, али то је само зато што разум и глупост понекад праве договоре.
Завичајни музеј Рума у сарадњи са Музејем града Новог Сада и Војним музејем у Београду, у среду 7. марта 2018. године, у 19 часова, у сали легата Миливоја Николајевића приређује отварање изложбе "Којекуде Карађорђе". Аутори изложбе су Гордана Буловић и Мирко Пековић.
Карађорђе Петровић, врховни вожд Првог српског устанка, личност је која заузима централно место у историји српског народа, као и у епским песмама, у којима се народна историја пише и памти по јунацима. Два века од убиства вожда Карађорђа, је тренутак да се подсетимо великих националних превирања и рађања савремене српске државе, а уједно одамо дужно поштовање и очувамо сећање на важне догађаје и знамените личности које су обележиле највећу епопеју српске историје у новом веку. Изложба је отворена до 10. априла 2018. године.
Субота, 17. март у 20.00 часова
Велика дворана Културног центра
Цена улазнице је 800 динара
Режија: Сташа Копривица
Играју: Дубравка Мијатовић, Олга Одановић, Анастасиа Мандић и Сена Ђоровић
„Прича се по граду“ је интригантна комедија о томе како један злонамерни трач може да окрене живот четири жене наглавачке. Маја, њена мама Нина и њене најбоље другарице Дуња и Кока проводе скоро све своје слободно време у Кокином козметичком салону. Међутим, када до њих стигне градска прича о неверству Мајиног мужа, њихово вишедеценијско пријатељство бива доведено у питање.
„Прича се по граду“ је комад о површностима и лажима, али и о љубави и пријатељству. То је прича о свему ономе са чим једна жена мора да се суочи када дође у своје најбоље године.
Позоришни фестивал "Арт Трема Фест", догађај који обележава културну сцену у Срему, одржава се по 21. пут у нашем граду и то од 22. до 25. марта.
За четири фестивалска дана Румљани имају могућност да виде 8 представа, од тога 6 у такмичарској конкуренцији и две ревијалном делу програма, а "Трему у марту" обележиће и мноштво креативних пропратних садржаја. За награде ће се такмичити представе Културног центра Нови Сад, Академије уметности из Београда, Драма Театра из Ловича, Бугарска, ХНК из Мостара, Артопије из Скопља и Академије примењених уметности из Ријеке.
Фестивал ће вечерас започети изложбом "Позоришни светлописи“ од портрета до сценског покрета - Позоришног музеја Војводине и Српског народног позоришта из Новог Сада. Изложба ће бити уприличена у Завичајном музеју у Руми, а отварање је у 18 часова. Пола сата након тога у великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" фестивал ће бити и свечано отворен, а у 19 часова на великој сцени биће одиграна представа "РУМА – РУМА“ Community Art - Градско позориште Рума. У 21 сат, на камерној сцени, биће одиграна представа "Наше Место“ Културног центра Нови Сад и театра 34.
О наградама 21. "Арт Трема феста", одлучиваће стручни жири који ће чинити Зијах Соколовић, драмски уметник, мр Мирослав Радоњић, театролог и Горан Цветковић, редитељ и позоришни критичар. Улазнице се могу купити по повољним ценама, комплет улазница за 8 представа износи 1.400 динара, док је појединачна улазница 250 динара. Улазница за представу у част награђених коштаће 500 динара.
У овогодишњи фестивал укључене су све установе културе из Руме, а организатор је Градско позориште "Рума. Покровитељи румског позоришног фестивала су Општина Рума, Покрајински секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Почео 21. "Арт Трема Фест" - Данас на програму представљање књиге Зијаха Соколовића и представа "Галеб"
Представом "РУМА – РУМА“ Community Art - Градског позоришта Рума синоћ је у нашем граду отворен 21. "Арт Трема Фест", најбољи позоришни фестивал у Срему.
Представа "РУМА – РУМА" је пред Румљанима изведена у новој поставци са 30-ак глумаца дечије и одрасле сцене и бројним сарадницима, члановима ГТО "Бранко Радичевић", Српског певачког друштва у Руми, АНИП-а "Бранко Радичевић" и вокалног састава Гимназије "Стеван Пузић".
Након те представе, одиграна је и прва представа у овогодишњој такмичарској конкуренцији: "Наше Место“ Културног центра Нови Сад, која се бави Новим Садом и свиме што би он могао бити, из перспективе младог човека који живи у њему.
Традиционално у склопу "Арт Трема Феста" уприличена је и изложба посвећена позоришту. Овог пута у Завичајном музеју у Руми организована је изложба "Позоришни светлописи“ од портрета до сценског покрета - Позоришног музеја Војводине и Српског народног позоришта из Новог Сада.
Ауторка изложбе Ивана Кочи на једном месту је објединила богату збирку старе позоришне фотографије, у којој је приказан развој позоришне фотографије кроз историју, од неких 70-их година 19. века, па до 20-их и 30-их година 20. века, када фотографисање представе постаје уобичајно.
Данас ће на "Арт Трема Фест" бити представљена књига Зијаха Соколовића "Глумац... је глумац... је глумац“. Ова књига доноси текст његове монодраме "Глумац… је глумац… је глумац", култне представе која се игра скоро четири деценије. Престављање књиге је заказано за 18 часова у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић“ Рума.
У 19:30 часова на Великој сцени КЦ-а биће одиграна представа "Галеб“ А. П. Чехов - Академија уметности у Београду, класа Милана Нешковића и Андреја Шепетковског, након чега ће бити организован и разговор после представе и додела Тремоваче.
ФИЛМ О ПАТРИЈАРХУ ВАРНАВИ
организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
у сарадњи са Фондацијом Пријатељ Божиј
И ЖИВОТ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ
документарни филм
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „БРАНА ЦРНЧЕВИЋ“ РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак, 27. МАРТ у 20.00 часова
улаз слободан
Патријарх српски Варнава (световно Петар Росић; Пљевља, 29. август/10. септембар 1880 — Београд, 23. јул 1937) је био 40. патријарх Српске православне цркве, од 1930. до 1937. године. Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Варнава.
„И живот за православље“ је документарни филм о животу блаженопочившег патријарха Варнаве, аутора др Вељкa Ђурићa Мишине, историчара и специјалисте за изучавање новије историје Српске православне цркве. Филм је произведен 2012. године у продукцији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља (дужина 54 минута) са благословом патријарха српског Иринеја.
Варнава Росић постао је у тридесетој години живота епископ, у четрдесетој митрополит, а у педесетој патријарх. На челу СПЦ био је само седам година, од 1930. до 1937. године.
Краљ Александар I Карађорђевић као да није знао за његове речи: „Нисам довољно послушан да бих био заповедник“, па је веровао да је у Варнави добио послушног патријарха, који ће цркву учинити сервилним слугом државе. Уместо тога, Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе. Током те реорганизације формиране су две нове епархије, Загребачка и Мукачевска, тако да је у састав Српске цркве улазило укупно 27 епархија, са викарном Скадарском епархијом у Албанији.
У његово време активиран је црквени живот, тако да је почела градња многих храмова, па је његовом иницијативом започета и изградња храма Светог Саве на Врачару у Београду (највећег православног храма у употреби на свету). Такође је подигао на месту старе Београдске митрополије, нову зграду за потребе Архиепископије (зграду данашње Патријаршије у непосредној близини Саборног храма), као и манастир Ваведење на Сењаку.
Варнава је живео у тешка и несигурна времена доласка нациста на власт у Немачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Показао се постојаним и чврстим, нарочито приликом покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Био је непопустљив, не зато што је начелно био против конкордата, него зато што је сматрао да тај споразум фаворизује католичку и исламску вероисповест на рачун других верских заједница у Југославији.
Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, 23. јула 1937. године, у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу. Патријарх Варнава је привремено сахрањен у малом храму Светога Саве на Врачару. Ни до данас није потврђено, ни оповргнуто мишљење да је отрован управо због свог непомирљивог става око конкордата.
21. Арт Трема Фест - Представа из Скопља најбоља на овогодишњем фестивалу
Представа "Say hi and blow me“– Aртопиа, Скопље добила је све најзначајније награде на овогодишњем 21. по реду "Арт Трема Фесту".
Једногласном одлуком жирија у саставу: театролог Мирослав Радоњић, драмски уметник Зијах Соколовић и редитељ и позоришни критичар Горан Цветковић, награде су добили:
Бојан Кирковски и Ненад Митевски - Златна ТРЕМА маска за најбоље мушке улоге;
Наташа Петковић и Симона Спировска – Златна ТРЕМА маска за најбоље женске улоге;
"Да и Ре", Позоришна радионица "Тело као инструмент – Отворени круг“ из Новог Сада – Специјална плакета ТРЕМА ансамблу представе за истраживање звука као позоришног израза;
Група АРТОПИА из Скопља за представу "Say hi and blow me" (Да го поздравиш и да ми го бациш) – Златна маска ТРЕМА за најбољи ауторски пројекат;
Биљана Радиноска, група АРТОПИА из Скопља, представа Say hi and blow me (Да го поздравиш и да ми го бациш) – Златна маска ТРЕМА за најбољу режију.
Да су награде отишле у праве руке сведочи и петнаестоминутни аплауз публике након суботњег извођења представе "Say hi and blow me“.
Театролог мр Мирослав Радоњић, који је 19. пут био члан жирија "Арт Трема Феста", истиче да је позоришни фестивал у организацији Градског позоришта "Рума", добио интернационални карактер и да публика у Руми има прилику да гледа најбоље представе из региона.
"Стога "Трема" није од значаја само за Руму или Војводину, она је врло важна за Србију. Морам рећи и да је, нажалост, још увек недовољно афирмисана. Када погледате реално, много мање значајне манифестације имају већи публицитет од "Треме", а довољно је само да погледате ко је све ове године био у жирију "Треме" и које су се све представе играле, видећете да су то све имена врло значајна у свету позоришта. Управо ти људи не само да дају на значају "Треми" већ су и потврда квалитета позоришног фестивала у Руми", казао је Радоњић.
21. фестивал синоћ је затворила представа Ирфана Менсура „Хор бечких дечака“ , у којој поред њега су глумили Предраг Ејдус и Слободан Бода Нинковић. Великани српског глумишта одушевили су изведбом трагикомедије о нашем менталитету, о животу гастарбајтера и заслужено су награђени овацијама.
Покровитељи овогодишњег "Арт Трема Феста“ су Општина Рума, Покрајински секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"
Петак, 30. март у 19.00 часова
Улаз слободан
Светлана Павловић Џиндо, рођена је 1949. год. у Смедеревској Паланци. Дипломирала је на Академији примењених уметности у Београду 1975. године одсек костим. Члан је УЛУПУДС-а од 1976. године. Има статус истакнутог уметника. До сада има преко 40 самосталних излозби у земљи и иностранству и велики број колективних изложби. Више пута је награђивана. Живи и ради у Београду.
У организацији Моториста Руме и СПЦ у Руми, биће уприличено сабрање 29. априла 2018. године у 12.00 часова у порти храма Силаска Светог Духа на апостоле (Грчка Црква) у улици Главна 159, под називом "Благосиљање моториста и мотора".
Повод организовања је почетак сезоне вожења мотора са циљем промовисања безбедне вожње и лепог дружења.
После молитве и благосиљања моториста и мотора биће одржан помен свим настрадалим у саобраћају. Након тога, биће уприличен дефиле Румом и одлазак до излетишта Борковац где ће бити послужење у Ловачком дому за све који се одазову и учествују у наведеном догађају.
На планираном скупу очекујемо да се одазове преко стотину возача мотора.
Гимназијски вокални састав бриљирао је на ваљевском фестивалу хорова "Хорфест". Хор Гимназије "Стеван Пузић" освојио је I награду у категорији вокалних група и титулу Победника категорије. Вокални састав је на такмичењу предводила професорица Марија Ратанчић, а у гимназијском хору су певале: Марија Кркић, Јелена Теофилски, Божидарка Штимац, Милица Весић, Адријана Кржић, Милена Грујић, Милица Зелић, Јелена Здравковић и Теодора Карановић.
Током 2017. године усвојен је нови Закон о трансфузијској медицини чија је примена сукцесивно започела од 1. јануара 2018. Године, а до пуне примене 1. јануара 2019. године, која подразумева и значајне промене у раду код једног броја организација Црвеног крста, а свакако прилагођавање свих организација Црвеног крста у Србији. Промена је пре свега трансфузиолошког карактера, али ће дотаћи и начин организације акција са организацијама Црвеног крста.
Новим Законом предвиђено је да организације Црвеног крста у Србији сарађују са Институтом за трансфузију крви Србије, Заводом за трансфузију крви Војводине, Заводом за трансфузију крви Ниш и када се оснује са Заводом за трансфузију крви Крагујевац, при чему ће Црвени крст Рума у организацији акција сарађивати искључиво са трансфузиолошки надлежном службом за територију АП Војводине, односно Заводом за трансфузију крви Војводине. У том смислу је било потребно да се извршити корекцију календара акција за текућу годину.
Планирано је да се наредне акције добровољног давања крви организују по следећем календару:
• Четвртак, 3. мај 2018.године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В. Дугошевића 125 НАПОМЕНА Позивају се и добровољни даваоци крви из села
• Петак, 8. јун 2018. године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В. Дугошевића 125
• Четвртак, 5. јул 2018.године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В. Дугошевића 125
• Среда, 1. август 2018. године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В.Дугошевића 125
• Понедељак, 3. септембар 2018. Године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В.Дугошевића 125 НАПОМЕНА Позивају се и добровољни даваоци крви из села
• Четвртак, 4. октобар 2018. године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В.Дугошевића 125
• Четвртак, 1. октобар 2018. године Градска акција у просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В.Дугошевића 125 НАПОМЕНА Придружују се ученици-матуранти средњих школа, тзв.омладинска акција
• Петак, 7. децембар 2018. године Градска акцијау просторијама Црвеног крста Рума у Руми,В.Дугошевића 125
Румски планинари међу најуспешнијим на Фрушкогорском маратону
Чланови румског планинарског клуба "Борковац" успешно су завршили учешће на 41. Фрушкогорском планинарском маратону, који је одржан током викенда 28. и 29. априла 2018. године.
Стазу ултрамаратона, дугу 107 километара са преко 4200 метара укупног успона, успешно су завршили Жељко Лаушевић и сестре Дубравка Иванић и Биљана Пивалица, којој је ово једанаести ултрамаратон.
Ултра екстремни маратон, најдужу и најтежу стазу Фрушкогорског маратона, дугу 133 километра са скоро 6000 метара успона, завршили су Зоран Ђукић, Горан Тинтор и Милан Мирковић. О тежини ове стазе довољно говори податак да је од око 100 регистрованих такмичара до циља стигло мање од 40.
Осим ултрамаратонаца, румски планинари су такође учествовали и на краћим стазама. По резултатима и по броју учесника, ПК "Борковац" се сврстао међу најуспешније клубове на 41. Фрушкогорском маратону.
Велика дворана Културног центра, субота 19. мај у 20.00 часова
Цена улазнице је 300 динара
Коло, ансамбл народних игара и песама Србије основан је у мају 1948. године у Београду (назив Коло је добио 1953. године) и ове године слави 70 година постојања. Ансамбл је састављен од професионалних играча и музичара и као такав наступао је на многим концертима у Србији и у иностранству што му је донело светски углед и многобројна признања и награде у многим градовима свих континената. Требало би поготово истаћи три прве награде на светском такмичењу у Лианголену (Велика Британија, 1951), Вукову награду (1979) и др. Данас је Ансамбл Коло једина установа у Србији у области сценско-музичких делатности која чува, негује и представља традиционалну уметност кроз игру, песму, музику и обичаје.
"Урнебесна трагедија“ је позоришни комад који је своју праизведбу доживео почетком деведесетих година.
Као и већина драма Душана Ковачевића, дешава се у нашој, веома препознатљивој, али наопачке изврнутој стварности у којој поигравање комичним парадоксима између привида и стварности заиста прелази у урнебесно.
Повратак Српског певачког друштва у Руми на старе стазе славе
Сјајним наступом на интернационалном фестивалу "Мајске музичке свечаности" у Бијељини, Српско певачко друштво у Руми потврдило је још једном да је у великом уметничком успону.
Српско певачко друштво у Руми, које има традицију постојања дугу чак 156 година, освојило је на фестивалу у Бијељини златну медаљу, у конкуренцији мешовитих камерних састава.
Публика у Бијељини добро познаје румски хор, који је ове године, по дванаести пут, учествовао на фестивалу "Мајске музичке свечаности", стога и не чуди што у Српском певачком друштву кажу да су им салве аплауза биле подједнако важне као и сама потврда квалитета, оличена у златној медаљи.
Румљани ће крајем наредне седмице имати прилику да у свом граду послушају Српско певачко друштво, а почетком јуна румски хор очекује наступ и у Тузли.
Тренутно Српско певачко друштво у Руми броји 20 сталних чланова, а нови вокално талентовани чланови су увек добродошли, поручују из румског хора.
