Ruma

Републички завод за статистику, на основу Закона о попису пољопривреде 2011. године („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), објављује Јавни позив за пријављивање кандидата за пописиваче.

Републички завод за статистику од 1. октобра до 15. децембра 2012. године спроводи Попис пољопривреде на територији Републике Србије. Позивају се грађани који желе да учествују у овом попису у својству пописивача да се од 10. до 14. августа 2012. године пријаве у општини на којој станују.

Општи услови које кандидати треба да испуњавају су:
§ држављанство Републике Србије,
§ најмање 18 година старости,
§ стечено најмање средње образовање,
§ добро познавање терена, односно становање на територији општине за коју се пријављују,
§ читак рукопис,
§ против кандидата није покренута истрага и није подигнута оптужница.

Критеријуми за избор су:
§ стручна спрема,
§ област образовања,
§ радни статус,
§ учествовање у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године и другим статистичким истраживањима Републичког завода за статистику у последње три године.

Предност при избору имаће кандидати са стеченим образовањем у пољопривредној струци и они који су учествовали у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године и другим статистичким истраживањима Републичког завода за статистику (као анкетари) у последње три године.

Петодневна обука и тестирање кандидата који су ушли у ужи избор биће обављени у периоду 17–26. септембра 2012. године на пунктовима које одреди општинска пописна комисија, након чега ће се извршити финални избор пописивача.

Детаљне информације о начину избора кандидата за пописиваче и њиховим обавезама у Попису пољопривреде могу се видети на веб-сајту Републичког завода за статистику: www.stat.gov.rs.

Обавештавају се кандидати за општинске пописиваче за попис пољопривреде у 2012. години, да је термин за пријављивање од 10. до 14. августа 2012. године, у времену од 8 до 15 часова, а да је пункт за пријављивање пописној комисији у Руми, улица Главна 155 - Градска кућа.
 
Срем Фолк Фест

8. август 2012.

"Срем Фолк Фест" је међународни ревијални фестивал фолкора који се од 9. до 12. августа, одржава у Сремској Митровици под поковитељством Скупштине Општине Сремска Митровица и у Руми под покровитељством Општине Рума. Оснивач и организатор Фестивала је Центар за културу Сирмиумарт.
Циљ Фестивала је неговање и промовисање култура и традиција свих народа света песмом, игром, музиком и костимима, грађанима и туристима Сремске Митровице и Руме; упознавање гостујућих ансамбала са локалном културом и традицијом града домаћина и његове околине, као и српског народа уопште; успостављање сарадње и пријатељских односа међу ансамблима на интернационалном нивоу.
На Фестивалу учествују ансамбли из десетак земаља који за време Фестивала (пет дана) представљају фолклор земље из које долазе. Програми се реализују на отвореној сцени у амбијенту ископина старог римског града у Сремској Митровици, и на Градском тргу у Руми. Пре фестивалских концерата организују се дефилеи учесника улицама града.
Учесницима се у слободно време пружа могуђност да се упознају са градом, његовом околином, историјом и туристичком понудом.

Програм Срем Фолк Феста:

Четвртак 09.август 2012
----------------------------------
19.45 часова - свечани дефиле учесника од школе до Градског трга
20.30 часова- свечано отварање фестивала на Градском тргу и први фестивалски концерт
Учествују: АНИП "Бранко Радичевић" , КУД "Стеван Петровић Бриле" Стејановци, и ансамбли из Грчке и Словачке

Петак 10.август 2012
----------------------------------
19.45 часова - свечани дефиле учесника
20.30 часова - други фестивалски концерт на Градском тргу
Учествују: АНИП "Бранко Радичевић", ансамбл "'Коломејка" Сремска Митровица и ансамбли из Бугарске и Турске

Субота 11.август 2012
-----------------------------------
19.45 часова - свечани дефиле учесника
20.30 часова - трећи фестивалски концерт на Градском трг
Учествују: КУД "Војвода Мишић" из Мионице и КУД "Чивија"Шабац, ансамбли из Холандије и Естоније

Недеља 12.август 2012
----------------------------------
19.45 часова - свечани дефиле учесника
20.30 часова - четврти фестивалски концерт на Градском тргу
Учествују: АНИП "Бранко Радичевић", КУД "Вогањ", КУД "Жарковац", КУД "Петефи Шандор" Никинци, КУД "Стеван Петровић Бриле" Стејановци и ансамбли из Грчке и Словачке
 
Румфест 2012. - Фестивал доброг укуса и веселе атмосфере



9. август 2012.

Други Румфест, одржан 2. августа на централном Градском тргу у Руми потврдио се на најбољи могући начин као фестивал доброг укуса и веселе атмосфере, како када је реч о понуђеним квалитетним сремским и винима из других крајева и традиционалним прерађевинама од меса, тако и када је реч о песмама Паноније у извођењу Звонка Богдана и његових тамбураша. Процене новинских извештача о броју посетилаца, које је понајвише привукао бард војвођанске песме, кретале су се од 3.000 до свих 5.000, а ми би смо са сигурношћу могли рећи да је то био убедљиво највећи број посетилаца који се икада окупио на централном Градском тргу. Многи од њих су у Руму стигли који сат пре почетка концерта како би се уверили у квалитет винске и понуде хране, привучени чињеницом да су сви излагачи најпре нудили своје производе на дегустацију а затим и на продају , под условом да вам се допадну. Своја вина су точилии Винотека „Медијана“, Милош Радојчић, Вински подрум „Жабић“ Бисерно остврво, Винарија Алекс, „Мачков подрум“, „Винат“ и Подрум „Миљевић“, којима се са својом познатом ракијом од дуда придружила Ковиљска ракијада. Доминацију њихових производа у „Винској улици“ потврдили су својим учешћем у свечаном отварању и представници Удружења европски вински витезови „Свети Георгије“. „Агроспона“ и румски „Месопродукт“ понудили су традиционалне прерађевине од свињског меса а посебну пажњу посетилаца изавала је понуда на штанду Кобасицијаде из Турије и Специјалног резервата природе „Засавица“, баш као и козији сир породице Миљевић из Старих Лединаца и чувени мађарски Куртос колач излагача из Србобрана. Своје смештајне капацитете и осталу понуду и овог пута је представила Вила Хит, а свој запажени штанд су имале и радионице Геронтолошког центра Срем.

На то шаренило богате понуде на најлепши начин се својом песмом надовезао Звонко Богдан стварајући изузетно пријатну и веселу атмосферу у којој је уживало неколико хиљада људи. Посетиоци „Румфеста“ су имали прилику да виде и ретроспективну Модну ревију Модне стилисткиње из Руме Моње Јовичић, као подсећање на све ревије које су одржане од 1995. године до данас, а потом и кратко представљање RU Foamfesta-а, који је заказан за 11. август. Свој велики допринос укупном утиску дали су и продавци рукотворина и предмета домаће радиности у организацији Регионалне женске иницијативе „Панонка“.

Судећи по одличној атмосфери и броју посетилаца „Румфеста“ и пребукираним паркинзима, који сведоче о већем броју гостију из околних места, Рума је другог августа била центар и срце Срема, како јој то иначе и географски и у сваком другом погледу припада.

Зато су и овогодишњи Румфест обележиле речи - наздравље, живели, пријатно - и видимо се догодине.
 
Проучавање живог света Трсковаче

Двадесетак студената Природноматематичког факултета из Новог Сада, са департмана за биологију и екологију ових дана ће проучавати биљне и животињске врсте на Бари Трсковачи код Платичева. Тако ће се добити јасније смернице у ком правцу ће се наставити заштита овог подручја, које је станиште ретких врста, између осталог риба лињак и златни караш. Бара је под трећим степеном заштите од прошле године, а на управљање је дата Туристичкој организацији општине Рума. Двадесет младих истраживача нису само студенти Природноматематичког факултета, него су и чланови научно-истраживачког Друштва студената биологије и екологије “Јосиф Панчић” из Новог Сада. Ових дана су у кампу на Засавици, а део њиховог истраживачког рада усмерен је и на Бару Трсковачу, која је станиште ретких биљних и животињских врста. Марко Шћибан, студент ПМФ Нови Сад каже да су чули за Бару Трсковачу и да желе да је истраже и виде даље видове сарадње. Бара Трсковача је након студије Завода за заштиту природе проглашена за заштићено природно добро треће категорије. Станиште је заштићених врста, површине скоро 170 хектара, и још је недовољно истражено. Ивана Мијић, еколог Туристичке организације општине Рума говори да су млади истраживачи зато и ту јер је подручје недовољно истражено, а да се са неким новим подацима наредне године може организовати и научни камп. Крајем осамдесетих година на овом подручју је исушена бара, како би се добиле веће површине за пољопривреду. Квалитет земљишта није постигнут, а при том је исушено важно станиште заштићених врста. С тим у вези поново се покренула прича да се ниво воде врати у првобитно стање. Др Тамара Јурца, биолог говори да је зато јако битан људски фактор како би се очувале биљне и животињске врсте, а за то је најважнији одговарајући ниво воде, који је ових дана веома низак. Ова истраживања ће бити међу првим озбиљнијим пословима на упознавању биљних и животињских врста на Бари Трсковачи. Међутим, унапређењу овог станишта, како кажу еколози, мораће да допринесу не само истраживачи, него и локално становништво (извор: Сремска телевизија).

 
Изложба награђених карикатура Тоше Борковића

У оквиру програма "Културно лето 2012", у суботу 11. августа, у Великом холу Културног центра Рума, биће отворена изложба награђених карикатура Тоше Борковића. Отварање је заказано за 20 сати, а посетиоци могу погледати изложбу до 20. августа, сваког дана од 19 до 22 сата.

Тошо Борковић, рођен 1953. у Хан Пијеску. Карикатуриста - илустратор. Школовао се у Руми, Новом Саду и Сарајеву.Ради у Вечерњим новостима - Београд. "Неколико пута" награђиван, примећен и похваљен:
Златна урма Бордигера ’82;
Златна медаља Токио ’85; Златна медаља Сао Паоло ’87
Прва награда Пјер '84, '88, '92, 2007
Златна медаља Пољска 2000; Прва награда Гете института 2000, 2001; Гран при Румунија 2001,
Златна медаља...Гран при...Златна кацига...Специјална награда...
Две награде "Невен" за дечје књиге, две награде за стрип, награда за плакат; Бронзани витез, Русија за цртани филм; живи у Београду. Члан УЛУПУДС-а.

"Тошо Борковић, врсни карикатурист и непогрешиви карактерист, одличан познавалац овог поднебља и овог подземља. Кажу да нема бољег лека од осмеха. Борковићеве карикатуре су лековите под условом да се узимају редовно. Мајсторска радионица смеха Борковић, ради на добром расположењу и ведрини." - Душан Петричић
 
Промоција књиге Ђоке Филиповића

У четвртак, 16. августа, у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" биће одржана промоција књиге "Приче из Срема" Ђоке Филиповића. У представљању књиге, осим аутора, учествоваће директор библиотеке, Жељко Стојановић, глумац Мића Дудић и тамбурашки састав "Ладан Шприцер". Почетак је заказан за 20 сати.
 
Концерт ХКПД "Матија Губец"

У оквиру програма "Културно лето 2012", Хрватско Културно Просветно друштво "Матија Губец" одржаће концерт на Градском тргу у петак, 17. августа, са почетком у 20 сати.

Хрватско Културно Просветно друштво "Матија Губец" из Руме, је једно од најстаријих друштава у Војводини.Основано је давне 1903. године, и до данас ради без прекида.Друштво броји 420 чланова, распоређених у неколико секција. Из школе за тамбуру, која ради при друштву, се попуњава тамбурашки оркестар. Перјаница рада друштва је, свакако, Велики тамбурашки оркестар, који у пуном саставу броји 32 члана.Захваљујући управо овом оркестру, Рума је постала фестивалски град, јер је друштво "Матија Губец" једно од оснивача "Фестивала музичких друштава Војводине".Дух добре воље и толеранције, која иначе влада у друштву Матија Губец, преноси се и на рад оркестра.Тамбураши, аматери су заљубљеници у ову врсту уметности, и то је у неку руку и објашњење, дугом трајању и високом уметничком нивоу овог оркестрта.Посебна особеност великог тамбурашког оркестра "Матија Губец", је и та, што на свом репертоару има, поред композиција класичне тамбурашке литературе, и пуно ауторске музике диригента, композитора, и аранжера Јосипа Јурце.
 
Инвеститори стижу у Руму

До краја ове године у Руми ће бити завршене три нове фабрике које ће у пуној производњи запошљавати 560 нових радника. Реч је о енглеској фабрици клипњача за „Фордове” аутомобилске моторе „Албон”, где ће крајем године ући 200 радника, фабрици купаћих костима „Адријана текс”, из талијанске групације „Калцедонија”, са 70 радника у старту, а онда до половине 2014. године у ову фабрику ће ући још око 200 радника. Фабрика обуће „Инсерт” из Београда, у погону у Руми, у закупљеној хали има 150 запослених, а почиње градњу нове хале, где ће посао добити још сто нових радника. Београдска „Капитал група” има купљено грађевинско земљиште и ових дана почиње изградњу фабрике шешира, где ће почетком следеће године посао добити 70 радника. У међувремену и у погонима који већ раде по селима, доћи ће до повећања производње и запошљавања нових око 190 радника.

– Ако нам се посреће преговори са једном данско-кинеском коропорацијом, у зони „Румска петља” градиће се и фабрика мемо-пене и производња мемо-душека, где би посао требало да добије готово хиљаду људи, но, то је још на дугом штапу, мада ја искрено верујем да ће нам се срећа осмехнути – каже Ненад Боровић, председник Социјално-економског савета у румској општини.
 
15. Арт Трема фест - Летња Трема

У среду, 22. августа почиње друга фаза овогодишњег 15. Арт Трема фест-а - Трема у августу. Свечано отварање летњег дела Трема феста заказано је за 20 сати на Градском тргу у Руми. Трема у августу почиње промоцијом рада музичке радионице „Free dj summer school”, коју води MSc Jan Kadanec Qm-Yaan. Током четири фестивалска дана у оквиру вечерњег програма посетиоци фестивала моћи ће да погледају представе и презентације радова Групе ПААД из Новог Бечеја, Новосадског хуманитарног центра, Градског позоришта Рума, београдске Позоришне групе "Ансамбл Мираж", затим италијанске позоришне групе Specchi e Memorie, као и театра Милена Колесар Друштва Русина из Сремске Митровице. Осим тога, на летњој Треми публици ће своје ауторске радове представити и драмска уметница Леана Вучковић и песникиња Наталија Ж. Живковић.

Као и сваке године, у оквиру Арт Трема феста део програма намењен је деци и омладини - Мала Трема, која се ове године одржава под називом "Летњи град бајки". Програм Мале Треме одржава се у суботу, 25. августа са почетком у 11 сати. Током дана биће изведена три програма и то у 11, 17 и 18 сати на Градском тргу у Руми.

У оквиру пратећих програма на овогодишњем Трема фесту одржаће се ДОРФ фестивал - фестивал документарног рок филма, као и Видео модна ревија ауторке Љиљане Пантелић - Фридман уз штандове чланица регионалне женске иницијативе Панонка из Руме (извор: Градско позориште Рума).

Сви програми су бесплатни, а у случају лошег времена одржаће се у просторијама Омладинског савета Рума (Главна 196).
 
Председник општине угостио рукометаше

Председник општине Рума, Горан Вуковић угостио је данас представнике рукометних клубова који ће овог викенда учествовати на Међународном меморијалном рукометном турниру „Доктор Миодраг Пожега“, који се одржава наредна три дана у Хртковцима. Пријему су присуствовали рукометаши и тренери из РК "Пореч", РК "Слога" из Прњавора, РК "Растимо" из Новог Сада, РК "Локомотива" из Мостара, РК "Нексе" из Нашица и РК "Железничар" из Ниша. Председник је гостима пожелео добродошлицу и пријатан боравак у нашој општини и истакао да је овај турнир најбоља прилика младим људима да склопе трајна пријатељства која су важнија од такмичења и каријере. Овом приликом гости и домаћини су разменили поклоне са жељом да се и следеће године сретну на овом турниру.
 
Сребрне медаље за румске одбојкашице

24. август 2012.

Одбојкашице ЖОК "Рума" су 16. августа 2012. године, са тренерима, Слободаном Гајевићем и Миленком Маринковићем, отпутовале на петодневни Међународни одбојкашки турнир који се одржавао у местима Орадеа (Румунија) и Дебрецин (Мађарска). На турниру се такмичило укупно 32 екипе из Европе, Азије и Африке. Румљанке су се вратиле кући са сребрним медаљама. У финалу су изгубиле од екипе из Казахстана.
 
Сликар Ђуро Лубарда у Геронтолошком центру „Срем“

Геронтолошки центар „Срем“ посетио је јуче Ђуро Лубарда, сликар који живи и ради у Канади. Том приликом поклонио је Геронтолошком центру своју слику. Господин Лубарда је дошао у друштву своје супруге Гордане, господина Антуна Унтербергера, Јововић Предрага из Завичајног музеја "Рума" и господина Вукашина Миловића, председника УЛУС-а. Госте је примила директор Геронтолошког центра Марија Станојчић Срака и узвратила поклонима, радовима корисника из Радне терапије.
 
40. ликовна колонија "Борковац"

40. ликовна колонија "Борковац", на којој учествује више од 20 уметника из земље и иностранства, одржава се у излетишту Борковац. Колонија ће трајати до 27. августа. Победник ће добити плакету са ликом Миливоја Николајевића, а биће организована и самостална изложба у Завичајном музеју "Рума".
 
Вратите нам Бару Трсковачу!

Природа има своје законе, и тамо где је замислила да буде вода, биће вода. Али, понекад то човек не може да схвати и прође и превише времена да се признају заблуде. Некада то бива прекасно, али за ову причу још има наде, мада не и времена. Подручје Баре Трсковача налази се у јужном делу Срема, званом Подлужје, на територији општине Рума, у непосредној близини села Платичево, на површини од око 168 ha. Оно је стављено под заштиту природе као заштићено станиште рибе лињака и барског караша (златни караш), ретке врсте вилиног коњица, Ophiogomphus cecilia, гмизаваца Lacertidae (које спадају у групу угрожених због нестанка станишта) и сврстава се у III категорију заштићених природних добара. Бара Трсковача представља природну депресију, дужине од око 3 км, а на самом локалитету су прокопани канали, који са већ природно постојећим каналом Врањ, чине водни режим повезан са Обедском баром. Овим путевима рибама и птицама везаним за водена станишта био је омогућен мрест и гнежђење дуж канала. Данас је ово подручје пример најдрастичнијих промена природног станишта изазваних хидромелиоративним захватима започетим са циљем добијања нових пољопривредних површина. Сава Миловановић, председник савета МЗ Платичево, присећа се како је то почело: Бара Трсковача је била природно уточиште птицама које нису имале места на Обедској бари. Она је била права оаза птица и риба у којој се одвајкада ловила и риба, и дивље патке, гуске. Међутим 1971. године комесационим поступком, бара је узета и тадашња Агро Рума замислила је да на место баре направи обрадиву површину. Да су они тада питали струку и науку вероватно би се нашао неко да им каже да то неће моћи. Међутим, они су кренули у реализацију тог пројекта који су замислили, а то је исушивање Баре Трсковаче. Међутим, она је најнижа депресија од Фрушке горе до Саве, и на њој се налазе природни издани воде. После две, три године без обзира на дренажу и црпну станицу која и данас активна, та бара је остала бара.
 
Спортски камп у саватеу

У организацији Савате савеза Србије и ове године одржан је Спортски камп за младе перспективне спортисте у саватеу на Караташу од 10 до 20. августа 2012. године. Међу њима су били и спортисти Савате бокс клуба "Рума" Небојша Божић, Вук Весић, Дамјан Марковић, Дејан Ерцеговац и тренер Миодраг Ракић.

У оквиру кампа спортисти су тренирали два до три пута дневно у великој хали Омладинског кампа "Ђердап" где су им била постављена два борилишта и осам врећа за ударање. Тренинге су водили селектор Миодраг Ракић из Руме и тренер репрезентације Слободан Попов из Зрењанина. На камп је позвано 82 учесника из 24 клуба међу којима се одазвао и један део спортиста који су до сада већ присуствовали камповима и освојили медаље на првенствима Европе и Света у кадетској и јуниорској конкуренцији. Међу Румљанима то су Вук Весић и Небојша Божић који су освајачи медаља на међународним првенствима европе и света 2011. и 2012. године. Ово је доказ да су кампови пуно допринели у остваривању резултата наших спортиста на домаћим и међународним такмичењима. Покровитељ кампа је Влада Републике Србије - Министарство омладине и спорта које је финансирало и ове године одржавање кампа као и друге активности савеза. У склопу кампа одржано је и полагање за обојене рукавице.

Спортски камп на Ђердапу и изузетни резултати на Првенству света за кадете 2011. и Првенству Европе за кадете 2012. године разлог су зашто је Србија кандидат за организацију Кадетског Светског првенства у саватеу 2013. године.
 
Румска јесен 2012.

Прве суботе у септембру, у Руми ће се традиционално одржати манифестација ''Румска јесен'' која ће и овај пут објединити Етнофестивал хране и музике, Сајам меда, Фијакеријаду, Златни котлић, Румски базар креативности и Мото скуп.

Здружене манифестације обичаја, традиције и производа имају за циљ да чувају културно богатство и наслеђе Руме, те промовишу туризам и економски развој заједница.

''Румска јесен'' почиње у 10 часова свечаним дефилеом учесника од ОШ ''Змај Јова Јовановић'' до Градског трга, а потом се наставља богатим културно уметничким програмом који ће трајти до 18 часова. За то време, посетиоци ће моћи да уживају у разноврсним, креативним и уникатним понудама и производима излагача.

На стадиону ''Фрушка Гора'' у 13 часова, почеће четврта Румска фијакеријада, односно Куп Србије у вожњи двопрега као и ревија двопрега и четверопрега. Као и претходних година, за најуспешније такмичаре су припремљене и богате награде
 
Сви путеви воде (у) кроз Руму

Рума је градић са око 30.000 становника на десетак километара од Фрушке горе, на 35 километара од аеродрома „Никола Тесла“, 50 од Београда, 40 од Новог Сада. Кроз Руму пролази и железнички коридор, тако да ако је тачна изрека да сви путеви воде у Рим, потврђено је и да сви путеви воде кроз Руму.

Али без обзира на вишевековни повољан положај град и његова теритрорија били су потиснути на маргине туристичког развоја и деловања. Да из вишедеценијског нехаја да свету представе неку лепшу и интересантнију Руму, побринула се четворочлана екипа ТО Руме, најмлађе у Србији, која је почела са радом 1. јула 2011. године. На челу са директорицом госпођом Миленом Којић, ТО Рума својим активностима допринела је да се чује и за природне лепоте овог краја, и за бројне манифестације, као и за оне најстарије које су се подразумевале, јер су биле не само датост, већ се у њих ништа годинама није улагало, нити су вршене промене у смислу савременије и квалитетније понуде у складу са захтевима времена.

У вези са тренутним активностима, приоритетима, али и плановима ТО Руме, причали смо са сарадником за развој и маркетинг Николом Рогићем.

-Почетак рада ТО Рума био је покретање манифестације „Румфеста“, која је одржана 3. августа, само месец дана по оснивању ТО. У сарадњи са са Удружењем “Витис” Бобаном Вуковићем и винарима, манифестација је била добро посећена и медијски пропраћена. Показали смо да смо озбиљни у науму да покренемо Руму, да промовишемо њене туристичке потенцијале и одређене туристичке прозводе, а Рума их има доста... Ове године Румфест је по други пут одржан, а посећеност приредбе је бројем присутних надмашила и политичке скупове. Спомиње се цифра од 5.000 људи на Градском тргу у Руми, што реално представља велики успех.. Успели смо да окупимо најбоље винаре из Војводине и Србије, представила су се Удружења жена, занатлије, певао је Звонко Богдан...

Као главни адут Руме, навео бих да је то фестивалски град и град манифестација. У општини Рума има око 25 манифестација током године, неке су локалног, неке регионалног карактера, а неке и интернационалног. Рума може да се похвали Фестивалом музичких друштава Војводине утемељеним 1964. године, на којем је по једно вече било резервисано за наступе дувачких и оркестара озбиљне музике, тамбурашких ансамбала, хорова и фолклорних ансамбала. Од те тамбурашке вечери 1989. године проистекао је Фестивал тамбураских оркестара Србије, који се одржава сваке године и представља водећу манифестацију у земљи у неговању уметничких домета њеног величанства тамбуре. Сваке године на фестивалу учествује 10 до 12 оркестара, а у ревијалном делу наступају оркестри из иностранства.
 
Румска јесен 2012.

Рума ће првог дана септембра бити у знаку "Румске јесени", која представља скуп различитих, занимљивих манифестација у прилог афирмације пољопривредних производа и неговања обичаја, традиције и културе народа који живе на овим просторима. Ова манифестација одвијаће се на централном Градском тргу, стадиону "Фрушке горе", излетишту Борковац и тзв. Малом парку. Све ће започети у суботу у 10 часова дефилеом учесника од Змај Јовине школе до Градског трга, после чега ће на централној бини започети вишечасовни програм, у којем ће учествовати фолклорни ансамбли из 14 места. Паралелно са овим одржаваће се следеће манифестације:
1. V Етно фестивал хране и музике (Градски трг од 10 часова 01.09.)
2. VIII Сајам меда (Градски трг 31.08 - 1.09. од 8 часова)
3. XII Румски базар креативности (Градски трг 10 часова 01.09.)
4. IV Румска фијакеријада (Стадион "Фрушка гора" 13 часова 01.09.)
5. III Златни котлић (Борковачка плажа 10 часова 01.09.)
6. I Такмичење у пикаду (Борковачка плажа 10 часова 01.09.)
7. VI Мото скуп (Борковачка шума, код улаза на плантажу, 31.08-2.09.)
8. XI Ликовна колонија "За пријатеље" (Мали парк 10 часова 01.09-02.09.)

Суботњи догађаји биће најављени у петак у 19 часова на Градском тргу уз наступ АНИП "Бранко Радичевић" Рума и КУД "Петефи Шандор" Никинци, а свечано отварање целокупне манифестације заказано је у суботу у 10 часова у центру града.

Организатори поменутих догађања су: Пољопривредна стручна служба Рума, Друштво пчелара "Никола Милеуснић", Регионална женска иницијатива "Панонка", Коњички клуб Рума, Ресторан "Жути возић", Савез спортова Рума, Мото клуб РУ 45, Удружење ликовних стваралаца Руме, Културни центар Рума и Туристичка организација Руме. Главни покровитељ "Румске јесени је Општина Рума.
 
Почиње Мото скуп

Мото скуп Рума ће се ове године одржати у излетишту Борковац, од 31. августа до 2. септембра. Скуп је организовао Мото клуб "Ру 45". Првог дана ће наступити Трема, IQV (tribute EKV) и Епилог (tribute Освајачи) са Нешом Јовановићем. Другог дана свираће Falcons, Гнев анђела и Дивље јагоде. И ове године одржаће се бајкерске игре и дефиле кроз град, а спремаће се и бајкерска храна.
 
Завршена "Румска јесен"

Дефилеом учесника започела је четврта “Румска јесен”, која је и ове године објединила неколико манифестација. У Срему су изложбе ручних радова, а посебно хране постале саставни део оваквих приредби. Старински колачи и некадашња јела доминирала су и овога пута. Свој изложбени простор имали су и медари, а на Градском тргу посебну пажњу су привукли чланови удружења “Римски дани” из Хртковаца који су за 15-и септембар најавили истоимену манифестацију у свом селу. Кувала се и рибља чорба на Борковачкој плажи. Кулинари из Срема и околине су вешто, као и претходних година, покушавали да уз само себи знане тајне направе најбољу. На другом крају Руме, на стадиону “Фрушке горе” одржана је фијакеријада, која је и ове године окупила велики број такмичара, иако је коњички спорт веома скуп. Последњих неколико година све више је младих коњара, који овакве манифестације не пропуштају. И мото скуп је био саставни део овогодишње “Румске јесени”. Бајкери из свих крајева наше земље, али и из иностранства били су окупљени на Борковцу, где је одржан и концерт групе Дивље јагоде. Све је било онако како се и очекивало, добро организовано, што је посведочила и веома добра посећеност.

Генерални поковитељ "Румске јесени" била је Општина Рума са циљем да се популарише овај крај Срема, али и да на туристичкој мапи Србије ова манифестација нађе своје место. И овог пута искуство организатора, бројност учесника и подршка посетилаца сврстали су “Румску јесен” у једну од водећих манифестација у региону. Управо због тога пред организаторима је, кажу тежак посао јер следећа мора бити боља од ове.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dlugomir
Dirljiva poruka Rusa u Novom Sadu nakon smrti Navaljnog: Vaš grad je najbolji za našu imigraciju
Odgovora
3
Pregleda
239
dlugomir
dlugomir
dlugomir
Crkva pored gradskog kupališta - ide li to?
4 5 6
Odgovora
142
Pregleda
1.281
mario80
mario80
dlugomir
Odbačena krivična prijava protiv Linglonga za gradnju bez dozvole "jer je nameravao da je podnese"
Odgovora
21
Pregleda
468
dlugomir
dlugomir

Back
Top