ХРИШЋАНСТВО
Вријеме оснивања: 1. вијек н.е.
Процијењен број сљедбеника: 2 милијарде
Распрострањеност: Широм свијета, посебно у Европи, Сјеверној и Јужној Америци, Јужној Африци, Аустралији
Хришћани вјерују да је Исус, Јеврејин рођен у дријевној Палестини око 4. године п.н.е., био Божији син, али и човјек у пуном смислу те ријечи. Исус је дио Светог тројства, које чине: Бог, као отац, син и Свети дух. Он је људе учио да воле Бога и да се старају о другима, укључујући и сиромашне, болесне и одбачене од друштва. Исус је због својих учења дошао у сукоб са јеврејским и римским властима, па је био разапет на крсту. Хришћани вјерују да је васкрсао, а да је својом смрћу окајао гријехе човјечанства.
Хришћанство је највећа религија у свијету. Иако постоји на хиљаде његових облика (деноминација), ипак је највише римокатолика (1.200 милиона), протестаната (360 милиона) и православних хришћана (170 милиона). Православна црква је најстарија; основана је у Константинопољу (данашњем Истанбулу), са сједиштима у Грчкој, Русији и источној Европи. Римокатоличко хришћанство датира из 1054. године, када се западни огранак цркве (са сједиштем у Риму) одвојио од источног, православног дијела. Протестантизам се развио у 16. вијеку, као нека врста отпора према католичкој традицији. Заснива се на схватању да су људи у блиској вези са Богом, што је у супротности са свештеничком хијерархијом у католичанству. многи људи, а посебно римокатолици, дубоко поштују Исусову мајку, Дјевицу Марију. Свеци су, такође, предмет обожавања.
У њиховим редовима су апостоли, које је Исус изабрао да му помогну у ширењу његових порука, мученици који су умрли за своја убјеђења и људи који су хришћанству посветили свој живот.
Хришћанска библија се састоји из Старог завјета (јеврејска библија) и Новог завјета. Овај други дио је најважнија света књига хришћанства. Његова најважнија поглавља су Јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, која садрже приказе Исусовог живота и дјела.
Хришћански празници обиљежавају успомену на догађаје из Исусовог живота; они највећи обиљежавају његово рођење (Божић), смрт (Велики петак) и васкрсење (Ускрс, Васкрс). Поред тога, недјеља је дан предвиђен за одлазак у цркву. Припадници најстаријих хришћанских цркава, а посебно католици, присуствују богослужењу и причешћују се, узимањем хљеба и вина, који симболизују тијело и крв Исусову. Овај обред је произашао из посљедње вечере на којој је био Исус, непосредно пред смрт, заједно са својим апостолима, које је тада замолио да узму хљеб и вино у спомен на њега.
Најсветија мјеста су Витлејем, мјесто Исусовог рођења, и Јерусалим, у коме је умро. Други центри су Истанбул за православне хришћане и Ватикан за римокатолике.
Хришћанство је извршило велии утицај на културу у свијету. У 4. вијеку н.е. постало је сванична религија Римског царства. Током наредних 1.500 година проширило се по цијелом свијету. У средњовјековној Европи, центри у којима је изучавана религија такође су сачували и учења старих Грка и Римљана. Покровизтељство државе је, у садејству с вјером, омогућило настанак неких од најбољих дјела умјетности, музике, књижевности и архитектуре. Осим тога, и данашњи закони и етика заснивају се на неким хришћанским начелима.