Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Čitajući Bibliju nisam uspeo da se oslobodim utiska da Bog i nije tako dobar čika kakav bi trebao da bude.
Na momente je bio dobar, velikodušan, pažljiv... itd. a opet, znao je da bude i zayeban, da ubija, kažnjava, pali... itd.
Pokazivao je svoj sebičluk, sujetu... nikako opravdan bes... jer, sve to je u itekakoj suprotnosti sa onom porukom koju Biblija propagira i koju bi trebalo da nosi u sebi...
Uzeću za primer ''Muke po Jovu''
Elem... ja ću to svojim rečima, čisto da približim onima koji nisu čitali... a kao dokaz ću da vam ostavim ''Muke ili Knjigu po Jovu'' u pdf formatu... pa u slobodno vreme proveravajte sadržaj... i teme i 'knjige'...
1. Muke po Jovu:
Sretnu se Bog i Sotona i posle uobičajenih pozdrava krenu da se malo prepucavaju...
te će ti Bog Sotoni...
- Si video ti onog mog Jova? Ma nema mu ravnog bre na planeti! Dobar, pravedan, bogobojažljiv, poštuje i voli me...
Tek će ti Sotona:
- Ma daj ga meni na par dana i ima da te pljuje ko' Srbin vlast!
- Nema šanse. - reče Bog!
- oš da se kladiš? - opet će Bog
- Ajde kad si navalio - reče Sotona
- Ok. evo ti ga u ruke al' mu dušu čuvaj! - reče Bog Sotoni
Rastaše se oni tako i svak svojim poslom i sa nadom a i zebnjom u srcu.
A Jov beše bogat čovek, dobar biznismen... imao i veliku porodicu... tri šćeri i sedam sinova... veliko imanje, mnogo stoke... ma imo' čovek svega...
I tako, posle kraćeg razmišljanja krene Sotona da maltretira Jova uz božiji blagoslov. Prvo mu pošalje bolest... prišt... pa mu pomlati stoku... pobije porodicu... ma upropasti Jova načisto i skroz!
Jov je kukao i kleo, sebe, sudbinu... sve živo ali Boga nije dirao...
Tešili ga i ortaci... Elifas, Vildad i Sofar... čak mu i rekoše da treba da bude sretan što ga Bog tako kara (doslovno piše) ...
Ništa Jovu nije bilo jasno... Zašto bre mene, zašto ja!!? Pa uvek sam poštovao zakon, ljubio Boga, bio dobar, pravedan i pošten... zbog čega je bash da nastradam a ni kriv ni dužan!? Nije mučenik znao za opkladu.
I da ne dužim...
Posle svih iskušenja Jov ispade stend-ap gaj i Sotona razočaran ode kod Boga i kaže:
- Evo ti ga ovaj tvoj Jov, bio si u pravu... sorry!
A Bog malo ponosno ali ipak sa nekom setom - Si video, a? Sam ti reko bre? Ma Jov je Nr.1 u mom timu i znao sam da me neće izdati!
Pa onako, više za sebe: Nemam pojma ni koji mi bi pa posumnjah te pristah na deal i onako upropastih čoveka!
Bilo Bogu krivo, bio malo besan i na sebe... pa velikodušno nagradi Jova za istrpljene muke i vernost!
Dade mu sve što je imao al' duplo!
Postade Jov još bogatiji i moćniji no što je bio pre opklade... te živeše srećno i dugovečno sve do svoje smrti.
Eto tako, to je otprilike tako bilo!
Sad, tu se postavlja gomila pitanja... kao na primer:
1. Kakav je to Bog koji pristaje na dilove sa Sotonom?
2. Kakav je to Bog kojim ovlada sujeta?
3. Kakav je to Bog koji kažnjava?
4. Kakav je to Bog kojim ovladaju ljudske osobine?
5. Zašto onaj koji je primer nije bio iznad primitivne ljudske svesti?
Ovo su samo neka, ima još a njih ću ostaviti za kasnije.
Bez obzira na ''nadoknadu štete'' Jov je voleo svoju prvu a nesretno izgubljenu porodicu... a ta prvobitna ljubav i bol nastala gubitkom iste je ostala u njemu do smrti... i to je bio deo nagrade na koju Bog nije računao... usputna i propratna pojava...
Unapred se izvinjavam Hrišćanima ako sam im povredio osećanja, nije mi to namera!
Dalje, ovakvu... odnosno, sličnu pričicu sam čuo i od par sveštenika Pravoslavne Crkve... pa kad oni nisu bili uvredjeni onda ni vi nemate neki dobar razlog!
Na momente je bio dobar, velikodušan, pažljiv... itd. a opet, znao je da bude i zayeban, da ubija, kažnjava, pali... itd.
Pokazivao je svoj sebičluk, sujetu... nikako opravdan bes... jer, sve to je u itekakoj suprotnosti sa onom porukom koju Biblija propagira i koju bi trebalo da nosi u sebi...
Uzeću za primer ''Muke po Jovu''
Elem... ja ću to svojim rečima, čisto da približim onima koji nisu čitali... a kao dokaz ću da vam ostavim ''Muke ili Knjigu po Jovu'' u pdf formatu... pa u slobodno vreme proveravajte sadržaj... i teme i 'knjige'...
1. Muke po Jovu:
Sretnu se Bog i Sotona i posle uobičajenih pozdrava krenu da se malo prepucavaju...
te će ti Bog Sotoni...
- Si video ti onog mog Jova? Ma nema mu ravnog bre na planeti! Dobar, pravedan, bogobojažljiv, poštuje i voli me...
Tek će ti Sotona:
- Ma daj ga meni na par dana i ima da te pljuje ko' Srbin vlast!
- Nema šanse. - reče Bog!
- oš da se kladiš? - opet će Bog
- Ajde kad si navalio - reče Sotona
- Ok. evo ti ga u ruke al' mu dušu čuvaj! - reče Bog Sotoni
Rastaše se oni tako i svak svojim poslom i sa nadom a i zebnjom u srcu.
A Jov beše bogat čovek, dobar biznismen... imao i veliku porodicu... tri šćeri i sedam sinova... veliko imanje, mnogo stoke... ma imo' čovek svega...
I tako, posle kraćeg razmišljanja krene Sotona da maltretira Jova uz božiji blagoslov. Prvo mu pošalje bolest... prišt... pa mu pomlati stoku... pobije porodicu... ma upropasti Jova načisto i skroz!
Jov je kukao i kleo, sebe, sudbinu... sve živo ali Boga nije dirao...
Tešili ga i ortaci... Elifas, Vildad i Sofar... čak mu i rekoše da treba da bude sretan što ga Bog tako kara (doslovno piše) ...
Ništa Jovu nije bilo jasno... Zašto bre mene, zašto ja!!? Pa uvek sam poštovao zakon, ljubio Boga, bio dobar, pravedan i pošten... zbog čega je bash da nastradam a ni kriv ni dužan!? Nije mučenik znao za opkladu.
I da ne dužim...
Posle svih iskušenja Jov ispade stend-ap gaj i Sotona razočaran ode kod Boga i kaže:
- Evo ti ga ovaj tvoj Jov, bio si u pravu... sorry!
A Bog malo ponosno ali ipak sa nekom setom - Si video, a? Sam ti reko bre? Ma Jov je Nr.1 u mom timu i znao sam da me neće izdati!
Pa onako, više za sebe: Nemam pojma ni koji mi bi pa posumnjah te pristah na deal i onako upropastih čoveka!
Bilo Bogu krivo, bio malo besan i na sebe... pa velikodušno nagradi Jova za istrpljene muke i vernost!
Dade mu sve što je imao al' duplo!
Postade Jov još bogatiji i moćniji no što je bio pre opklade... te živeše srećno i dugovečno sve do svoje smrti.
Eto tako, to je otprilike tako bilo!
Sad, tu se postavlja gomila pitanja... kao na primer:
1. Kakav je to Bog koji pristaje na dilove sa Sotonom?
2. Kakav je to Bog kojim ovlada sujeta?
3. Kakav je to Bog koji kažnjava?
4. Kakav je to Bog kojim ovladaju ljudske osobine?
5. Zašto onaj koji je primer nije bio iznad primitivne ljudske svesti?
Ovo su samo neka, ima još a njih ću ostaviti za kasnije.
Bez obzira na ''nadoknadu štete'' Jov je voleo svoju prvu a nesretno izgubljenu porodicu... a ta prvobitna ljubav i bol nastala gubitkom iste je ostala u njemu do smrti... i to je bio deo nagrade na koju Bog nije računao... usputna i propratna pojava...
Unapred se izvinjavam Hrišćanima ako sam im povredio osećanja, nije mi to namera!
Dalje, ovakvu... odnosno, sličnu pričicu sam čuo i od par sveštenika Pravoslavne Crkve... pa kad oni nisu bili uvredjeni onda ni vi nemate neki dobar razlog!
tkacio:
