Koju slavu slavite?

georgejune

georgejune

Srebrna tastatura
Poruka
211.003
Setih se dedine slave..sveti sava 27og januara..pa da podelimo informacije i utiske..sta mislite o gorenju svece..pogaci..vinu..zitu..dolazak popa..napisite sta u vama budi slavlje i pomenuti obicaji vasih slava.


Sveti Sava, cije je svetovno ime Rastko Nemanjic, bio je najmladji sin Stefana Nemanje, velikog srpskog zupana. Jos kao mladic zudeo je za duhovnim zivotom, zbog cega je odbegao u Svetu Goru, gde se zamonasio i sa retkom revnoscu prosao ceo podviznicki ustav.
Nemanja je posao za sinovljevim stopama, pa je i sam dosao u Svetu Goru, zamonasio se i tu je i umro kao monah Simeon.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, cime je postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i skole po srpskoj zemlji. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj zemlji.
Mirio je bracu svoju, zavadjenu oko vlasti, Srbe sa susedima, a stvarajuci Srpsku crkvu, stvarao je i srpsku drzavu i kulturu.
Prema navodima SPC, unosio je mir medju sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog cega je i bio postovan i voljen od svih Balkanaca.
Skoncao je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevsi se posle sluzbe Bozje na Bogojavljenje 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Milesevu, odakle ga je Sinan-pasa digao i spalio mosti na Vracaru u Beogradu, 27. aprila 1595. godine.
Na Vracaru je izgradjen Hram svetog Save koji je, prema navodima bivseg patrijarha Varnave, zamisljen da bude vidni i veciti spomenik duboke zahvalnosti svega srpskog naroda svom najvecem preporoditelju i ugodniku Bozijem svetitelu Savi Srpskom.
SvSavaIkonaMilesevo.jpg
 
SVETI VELIKOMUCENIK GEORGIJE

- DJURDJEVDAN



6. maj po novom / 23. april po starom



Ovaj slavni svetitelj rodio se u kuci bogatih i casnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hriscanin, majka se preselila u Palestinu, gde je decak odrastao. Vec u dvadesetoj godini dospeo je do cina tribuna u sluzbi cara Dioklecijana. U to vreme car je zapoceo veliki progon hriscana, a mladi Djordje je stupio pred cara i odvazno rekao da je i on hriscanin. Time je zapocelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strasna mucenja nisu pokolebali mladica. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Djordje molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a medju njima i careva zena Aleksandra, glavni zrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.

Car je najzad odlucio da Djordja i svoju zenu osudi na smrt secenjem glave. Carica je izdahnula na stratistu pre pogubljenja, a sveti Djordje posecen je 303. godine. Mnoga cuda desavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, ucinio mocnim da pomaze svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
 
Sveta Petka Paraskeva

Ova svetiteljka srpskoga porekla uziva veliko postovanje, ne samo u nasem narodu, nego i kod drugih pravoslavnih naroda. Zivela je u prvoj polovini jedanaestog veka. Roditelji su joj bili vrlo bogati i pobozni, pa su i svoju decu vaspitavali u hriscanskom duhu. Pored svete Petke imali su i sima Jevtimija, koji se vrlo mlad zamonasio i kasnije postao episkop Maditski.
Posle smrti roditelja, Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Ode u Carigrad, i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonasi. Posle izvesnog vremena napusta Carigrad i odlazi u Jordansku pustinju. Tamo svoj zivot provodi isposnicki, sve do svoje starosti.
U poznim godinama javi joj se andjeo Bozji i saopsti joj da ostavi pustinju i da se vrati u svoje rodno mesto, u Epivat, jer treba uskoro da se preseli u carstvo Bozije. Sveta Paraskeva poslusa glas sa neba. Ostavi pustinju i vrati se u svoje rodno mesto. I u Epivatu je nastavila da zivi isposnicki i u molitvi.
Posle kraceg vremena ona se upokojila. Smatrajuci da je strankinja, sahrane je izvan groblja. Kasnije je njen ogrob otkopan i nadjene su njene mosti (celo telo neraspadnuto). I ne samo to. Nad njenim telom dogadjala su se cuda i mnogi bolesnici su ozdravljali.
Verni narod je zahtevao da se ona smesti u hram svetih apostola Petra i Pavla. Odavde je prenesena u Carigrad. Za vreme bugarskog cara Jovana Asena njene mosti se prenesene u Trnovo. Kad su Turci osvojili Trnovo, bi premestena u Rumuniju. Po turskom osvajanju Rumunije, kneginja Milica izmoli od sultana dozvolu i mosti svete Paraskeve budu prenesene u Beograd, 1396. godine, na Kalemegdan, u crkvicu koja je njoj posvecena. Kada je sultan Sulejman osvojio Beograd, preneo je mosti svete Petke u Carigrad. Iz Carigrada su kasnije ponovo prenesene u Rumuniju, u grad Jasi, gde se i danas nalaze.
Kult svete Petke Paraskeve veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Brojni srpski hramovi posveceni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraca molitvom za pomoc i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze coveka u zivotu. Cesto se pored hrama posvecenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopostovanjem, sa verom i nadom da ce im sveta Petka pomoci u svakoj nevolji. Takodje je cesta pojava da se sveta Petka javlja ljudima i daje savete sta treba u ovome zivotu da urade da bi blagoslov Bozji dosao na sav dom i na osobu kojoj je pomoc potrebna.
U crkvenoj pesmi se kaze: "Ukradila si se cestitim zivotom i dobrotom, darovanom ti od Boga, pa si dobila i dar iscelenja bolnih i nesrecnih. Zato te velicamo prepodobna Mati, i postujemo casnu tvoju uspomenu, jer se molis za nas Hristu Bogu nasem".
svpetka-a.jpg
 
SVETI VELIKOMUCENIK GEORGIJE

- DJURDJEVDAN



6. maj po novom / 23. april po starom



Ovaj slavni svetitelj rodio se u kuci bogatih i casnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hriscanin, majka se preselila u Palestinu, gde je decak odrastao. Vec u dvadesetoj godini dospeo je do cina tribuna u sluzbi cara Dioklecijana. U to vreme car je zapoceo veliki progon hriscana, a mladi Djordje je stupio pred cara i odvazno rekao da je i on hriscanin. Time je zapocelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strasna mucenja nisu pokolebali mladica. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Djordje molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a medju njima i careva zena Aleksandra, glavni zrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.

Car je najzad odlucio da Djordja i svoju zenu osudi na smrt secenjem glave. Carica je izdahnula na stratistu pre pogubljenja, a sveti Djordje posecen je 303. godine. Mnoga cuda desavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, ucinio mocnim da pomaze svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
 
8.мај

Свети Марко

Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство. Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: "Мир теби Марко, јеванђелисте мој!" Марко ја одговорио:''Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!"
Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.
 
Tsutomu:
Ma idi, pogodi me u centar... : )
Kako je to teshko videti zalutalu neverujuću ovcu i sl.
O kako je teskoooo..
Bolje da nisam verujući nego da sam zagloopljeni.
Ne bih nikog' da vredjam, ali stvarno tako mislim.
Kliknite za proširenje...

Можда си и неверујући и заглупљен, само си као и већина снобова убеђен да си интелектуалац ако пљујеш по религији.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Jasna
Koju crkvu sotona najviše mrzi?
Odgovora
18
Pregleda
344
Gorlock
Gorlock

Back
Top