za dobre i one koji se tako osecaju

S_K_V_O

S_K_V_O

Iskusan
Poruka
6.181
ilustrovacu temu primerom iz sopstvenog zivota, ali molim da niko izmedju redova ne pronalazi zadnje namere i skrivene licne motive... zbog toga je i postavljam na "filozofiji".

elem, pre nekoliko dana jedna osoba je pokusavala da me uvredi i ponizi...
tom prilikom sam joj (neskromno) rekla da je to nemoguce, jer sam povrh svega bolji covek od nje (imajuci u vidu da je dobrota je u mom sistemu najveca ljudska vrednost).
pitanje koje je usledilo je: "sta ti to vredi?"
"molim?!" -rekla sam.:eek:
"sta imas od toga sto si dobra u zivotu? sta ti to vredi?"
sokirana, odgovorila sam na pitanje, ali, s obzirom da sam o njemu razmisljala par narednih dana, bojim se da je odgovor nedovoljno artikulisan, pa bih malo da mi pomognete da ga razradim.

znamo da je moral drustvena kategorija, da se pravila moralnog ponasanja uce socijalizacijom, da njihova povreda uzrokuje drustvene sankcije, ili sankciju u vidu grize savesti (super ega nastalog tom istom socijalizacijom).
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
 
S_K_V_O:
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...

Не. Не постоји урођена/природна моралност... добро је релативан појам...

Много питања...:confused:
добри људи? Коме добри.. себи? другима? само пријатељима?

а мотиви... мотиви могу бити заиста разни.. и често крајње себични...:)
 
ja sam mogla da pretpostavim da ce se postaviti pitanje pojma dobra, njegove relativnosti, odnosa dobra i moralnosti (jer se naravno ne podudaraju), dualnosti ljudske prirode i sl...
ali postoji medju ljudima ipak neki konsenzus bar oko reprezentativnih primera te kategorije i ne mislim da je bitno za poentu teme da taj pojam bude sveobuhvatno i precizno odredjen.
mene zanima pre svega kako bi vi odgovorili na pitanje.
 
Dobro i Moralno.
- lijepo i logicno se isto tako kose i samo ih moze pomiriti istorija tj. vremenska distanca .
Te kategorije-odrednice su u strogoj zavisnosti od vremenske distance jer odredjuje ih trend , nivo nosioca i sredina referencije ...
Faraonn ne smije biti sugestivan a rekao bi nesto iz sebe i mozda nece biti s porukom , - nego oporukom !

H A U G H !
 
Poslednja izmena:
S_K_V_O:
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...

tezim, prije svega, tome da ja budem ja
a to nije ni dobro ni lose ni moralno ni nemoralno vec prirodno
vjestacke tvorevine pratim samo onoliko koliko su u skladu samnom - osim ako nemam drugi nacin za dobiti ono sto zelim/ izvjesno je da cu zavrsiti u zatvoru
 
S_K_V_O:
ja sam mogla da pretpostavim da ce se postaviti pitanje pojma dobra, njegove relativnosti, odnosa dobra i moralnosti (jer se naravno ne podudaraju), dualnosti ljudske prirode i sl...
ali postoji medju ljudima ipak neki konsenzus bar oko reprezentativnih primera te kategorije i ne mislim da je bitno za poentu teme da taj pojam bude sveobuhvatno i precizno odredjen.
mene zanima pre svega kako bi vi odgovorili na pitanje.
Kliknite za proširenje...

Да подударање постоји, не би морала ни да одговараш на питање... не, не..
не би ни било постављено...:lol:

хајде.. пошто немамо појма која шта под добрим подразумева да кажемо овако..
када учиниш нешто после чега се осећаш добро, поносна си на саму себе, задовољна си... - то је добро...
па.. шта имаш од тога.. ево.. само се рекло...:D
 
dobro mi zvuci za temu ona krilatica iz trece price "kako je propao raokenroll" gde Bogdan Diklic kaze, a verujem da citira meni nepoznatog filosofa "TREBA BITI SVOJ I REAGOVATI SEBE"...
bio,jesam i bicu dobar jer volim miran san i kad se ujutro pogledam da nemoram da crvenim
 
Ne znam...ja sam mislila da sam dobra, pa su mi rekli da sam se pretvorila u cudoviste...

Onda kad sam mislila da cinim dobro povucena svojim motivima, bilo je sasvim obrnuto...blog DNK je kriva za sve...

Eto, moju dobrotu ili sta vec, moje verovanje u ispravnost postupaka i reci, drugi su sasvim suprotno protumacili...i zato sam sad zla ...
 
S_K_V_O:
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...
moja je krivica da sam ono sto sam, ako je krivica...
ps. ja tezim da budem ja.nekad kazu da je to sto sam ja dobro. nekad kazu da je lose. a ja jedino zelim sama sa sobom da budem ok, da dam koliko mogu, i da ne nanosim stetu ljudima.
ne trudim se vise da provalim ZASTO SAM BAS TAKVA KAKVA SAM...znam da JESAM, i da se necu menjati..makar ne mnogo..
 
mislim da teznja tome je uzrok mnogih zala koje ljudi cine..teznja da budemo bolji..na osnovu cega? na osnovu komparacije sa drugim ljudima..ja sam bolji..od pere itd..

nema to nikakve veze sa moralnoscu..naime cim postoji taj bolji gori deobni faktor..nema tu morala..

trebalo bi je najveca zamka u koju ljudi upadnu u toku svog moralnog razvoja..

"put u pakao je poplocan dobrim namerama"
 
Ima stvarno jedan interesantan fenomen. Nijedan covek nece reci za sebe da je los. E sad se postavlja pitanje...pa, gde su onda svi ti losi ljudi, kad su svi tako dobri?:think:

Ali cinjenica je da mi ipak patimo i nerviramo se zbog tih "dobrih". Ako je tako, na svetu onda postoje: dobri, dobriji i najdobriji ljudi. i varijacije izmedju ove tri grupe. Sve ostalo je MIT.
 
super nezgodna:
Ima stvarno jedan interesantan fenomen. Nijedan covek nece reci za sebe da je los. E sad se postavlja pitanje...pa, gde su onda svi ti losi ljudi, kad su svi tako dobri?:think:

Ali cinjenica je da mi ipak patimo i nerviramo se zbog tih "dobrih". Ako je tako, na svetu onda postoje: dobri, dobriji i najdobriji ljudi. i varijacije izmedju ove tri grupe. Sve ostalo je MIT.
Kliknite za proširenje...

pa samo to misljenje o sebi kao o boljem u odnosu na druge je zlo..i mahom sva zla koje ljudi cine jedni prema drugima izviru iz toga..
 
Nisam u fazonu dobro se dobrim vraca..vec se jednostavno lepo osecam kad sam nasmejan i kad drugima izmamim osmeh..cak mi se desilo da dobrim vratim nekome ko mi je nesto lose uradio ili nije pomogao u odredjenom trenutku..ne da bi taj neko imao grizu savesti vec ne osecam potrebu nekome nesto lose uraditi..nemam ideju na sta bi to licilo.
 
S_K_V_O:
...
znamo da je moral drustvena kategorija, da se pravila moralnog ponasanja uce socijalizacijom, da njihova povreda uzrokuje drustvene sankcije, ili sankciju u vidu grize savesti (super ega nastalog tom istom socijalizacijom).
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...

Pretpostavljam da je u pitanju "ušteda socijalne energije". Svako u životu traži način da komunicira sa drugima na način koji će izazvati najmanje sukoba.

Verovatno je moje iskustvo čoveka "dobrog" u konvencionalnom smislu reči, da na ovaj način stvaram poverenje kod okoline i na taj način je moj napor da druge ubedim u ono što želim znatno manji.
S druge strane, neko ko je od detinjstva navikao da se šakama izbori za svoje gledište, verovatno neće imati potrebe da baš uvek primenjuje šake. Deo posla obaviće njegova reputacija.

S tim da ne bih rekao da "nastojimo da budemo dobri". Nastojimo da poštujemo vlastite stavove i vrednosti.

(A u praktičnom smislu, proštudirati Krompirov odgovor. Rekao bih da je pružio najbolji motiv za one koji ga traže).
 
koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...

Рече Којица:

када учиниш нешто после чега се осећаш добро, поносна си на саму себе, задовољна си... - то је добро...
па.. шта имаш од тога.. ево.. само се рекло...
Kliknite za proširenje...

...А ја сам о томе већ много писала на оној теми о чињењу добрих дела на Мушком кутку....

Тако смо учени од малена, то је једна врста учења условљавањем: ако се понашамо како од нас очекују мама, тата, учитељи... - бићемо ''награђени'' њиховим осмесима, пажњом, љубављу.... Ако ''нисмо добри'' - добијамо прекоре, грдње, одбацивања... (Наравно, ово све је поједностављено речено!)
Стога научимо да поштујемо кодексе понашања, друштвене норме и да развијамо друштвено пожељно понашање јер тако добијамо наклоност других и тиме сопствену потврду да смо особе вредне туђег поштовања, љубави, пажње...
Свакоме прија лепо мишљење о себи и свакоме прија туђа наклоност.

Е сад, особе које у току свог одрастања за своју доброту не бивају награђиване пажњом и поштовањем - оне ће развити један другачији систем: често ће привлачити негативну пажњу чињењем лоших дела, па се макар тако очешати за туђу пажњу.
 
Poslednja izmena:
Da bih covek zaista bio dobar potrebno je ... zaista biti van sadasnjeg zivota i ziveti pokraj sveta.

Zasto? Zato sto u svom ovom svetu velika je frustracija i velika zelja za licnim zadovoljstvom. Biti zaista dobar znachi dati sebe drugima a u neiscrpnom sistemu frustracija na poslu, nerviranja itd itd. jednostavno je nemoguce.

Kad kad svi mi pod pritiskom padnemo i u tom stanju ili smo uraidli loshe ili cemo uraditi. Kada dovedemo u pitanje licni opstanak, uvek na kraju postajemo "zli" pa kako god to bilo u malenim kolicinama.

Sto se tiche defincije dobra... Vidish, to je jedna od tema koja mene opseda najvishe. Kako zapravo biti dobar ali istinski, to ne zahteva samo saosecanje vec i veliku inteligenciju raspoznavanja dobra. Svrha dobrote se sadrzi u tome da budemo sami srecni ali kako sami tako i da je delimo onoliko koliko mozemo sa drugima.

Graditi svoju licnu srecu je veoma tezak posao (ako zelimo "normalan moderan" zivot) a pruziti je drugom je zaista nemoguce.

Ovo je jedna presiroka tema za jednostavno pojmiti a josh manje iskazati. Lepo je ako zelish da budesh dobra, ali trebash i da znash sta sve podrazumeva biti dobar. A da je to najveca stvar u zivotu, u potpunosti se slazem. Samo je sreca bitna u ovom zivotu i jedino ona vredi. Dobrotom se ona nalazi.
 
Da bih covek zaista bio dobar potrebno je ... zaista biti van sadasnjeg zivota i ziveti pokraj sveta.

Zasto? Zato sto u svom ovom svetu velika je frustracija i velika zelja za licnim zadovoljstvom. Biti zaista dobar znachi dati sebe drugima a u neiscrpnom sistemu frustracija na poslu, nerviranja itd itd. jednostavno je nemoguce.

Kad kad svi mi pod pritiskom padnemo i u tom stanju ili smo uraidli loshe ili cemo uraditi. Kada dovedemo u pitanje licni opstanak, uvek na kraju postajemo "zli" pa kako god to bilo u malenim kolicinama.
Kliknite za proširenje...

Ја се не слажем са овим.
 
S_K_V_O:
ilustrovacu temu primerom iz sopstvenog zivota, ali molim da niko izmedju redova ne pronalazi zadnje namere i skrivene licne motive... zbog toga je i postavljam na "filozofiji".

elem, pre nekoliko dana jedna osoba je pokusavala da me uvredi i ponizi...
tom prilikom sam joj (neskromno) rekla da je to nemoguce, jer sam povrh svega bolji covek od nje (imajuci u vidu da je dobrota je u mom sistemu najveca ljudska vrednost).
pitanje koje je usledilo je: "sta ti to vredi?"
"molim?!" -rekla sam.:eek:
"sta imas od toga sto si dobra u zivotu? sta ti to vredi?"
sokirana, odgovorila sam na pitanje, ali, s obzirom da sam o njemu razmisljala par narednih dana, bojim se da je odgovor nedovoljno artikulisan, pa bih malo da mi pomognete da ga razradim.

znamo da je moral drustvena kategorija, da se pravila moralnog ponasanja uce socijalizacijom, da njihova povreda uzrokuje drustvene sankcije, ili sankciju u vidu grize savesti (super ega nastalog tom istom socijalizacijom).
no, mene interesuje koji su vasi individualni motivi da tezite ka tome da budete dobri ljudi? sta imate od toga? :) postoji li urodjena ili barem prirodna moralnost, kao kategorija svojstvena coveku koji moze da bira, a koji iz odredjenog razloga bira dobro? koji je to razlog i koje svoje potrebe covek takvim ponasanjem ispunjava?
Kliknite za proširenje...
hm...
mislim da je pristup pogrešan. moral ne mora biti samo društvena kategorija.
kojica je već rekla da je dobro relativan pojam, a ja bih dodao: jer je individualno...

super ego je, takođe, individualan, jer podrazumeva ideale, duhovne ciljeve, ličnu savest, a time odražava naše čulo moralnosti - koje nije isto za sve, i ne mora da bude u okviru društveno prihvatljivih normi.
super ego je ono čemu težimo kao ličnosti. određuje pravac u kojem težimo da se ostvarimo. predstavlja lične ideale...
samim tim, super ego je ono zbog čega težimo, tj čemu težimo... pa i tome da budemo dobri, ako je to lični ideal... ako je to ono što smo sami izabrali, shvatajući, kroz ego, (kojeg možemo nazvati i rezon), da smo mi rezon, kojeg vode i ideali i strasti, ali da težimo, svesno, onome što je za nas super ego, tome da se postanemo bolje osobe, u okviru sopstvenog sistema vrednosti.

da li nam to daje pravo da kažemo da smo bolji od nekoga?

bolji smo u sopstvenom sistemu vrednosti, ali potrebe su lične.
kao i sistem po kojem smo dobili vrednost.
 
Nikada mi zapravo neće biti jasno šta to znači biti dobar?...slediti pravila,povinovati se tudjim željama
jer ćemo jedino tako dobiti očekivanu nagradu tipa"jao,što si ti dobar!".
Ne,mislim da je sve što je istinito"dobro"skriveno u svakom čoveku i ne pokazuje se tj. ne emituje se
verbalno ni u kom smislu.Meni je više zanimljivo to što niko za sebe neće reći da nije dobar...ocenu vrši okolina(koliko ljudi toliko ćudi) a koliko je ta vrsta ocene merodavna vrlo je diskutabilno.
Dobrota zrači i ima svoj ritam,primeti se u nečijem pokretu,osmehu,načinu ophodjenja prema ljudima
u okolini,prema sredini u kojoj se kreće...ali je ipak to moje subjektivno mišljenje...nekome to
nije merilo.
Neko meri dobrotu po rezultatu...put do rezultata nije bitan.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
270
suave
suave
Steinadler
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti
2
Odgovora
34
Pregleda
686
Steinadler
Steinadler
sapiens
Raslojavanje mišljenja i budućnost povijesti filozofije
Odgovora
6
Pregleda
178
Ateista5
Ateista5

Back
Top