KATHARSIS-tj. katarsa

Pa moze se u metafori reci da GRAD (ne djubretari)dozivljava!

Ne zelim da kritikujem, ali mislim da ste pojam Katarse postavili na pogresnu lestvicu. Cak mislim da je od vase strane pogresno shvacena.
Nisam sigurna koliko taj pojam mozete predstaviti u vidu jedne recenice ili kao neki predmet kroz teoriju, sve to lepo oblikovati kroz matematicku definiciju, jer i ja sama sam je tek zaista spoznala kroz jedan banalan primer.
Naravno sve polazi od Platona i Aristotela koji su uzajemno bili niz kontradikcija, iako je sam Aristotel bio Platonov ucenik. Platon se zalagao za hladnu umetnost, uzvisenu i posvecenu Bogovima. Dok Aristotel je podrzavao sve oblike umetnosti, glavna medju njima bila je tragedija i ona je u tesnoj vezi sa katarsom.
Platon navodi da mimika lako rastuzuje i navodi coveka da savlada svoj um i vlast prepusti srcu, koji po njemu dopusta da najnizi deo coveka ispliva na povrsinu. Aristotel to drugacije posmatra i upravo na to odgovara svojim ucenjem o katarsi. Kao pozitivno u izazivanju osecanja straha i sazaljenja, navodi to da covek tada saznaje da u njemu postoje osecanja te vrste i to saznanje ga navodi ka njihovom prociscenju.
Umetnost koju nam predstavlja tragedija usmerava nas ka jos jednom tipu saznaja, a to je, da u njoj prepoznajemo jako teske i zlokobne sudbine, a to nam omogucava da se pomirimo sa sopstvenim teskocama, uvidjajuci verovatnocu da postoje i teze sudbine od nase.
Prema tome, pojam katarse ne mozete primeniti na bilo koji vid umetnosti, jer to je pogresno, ponekad lepa i vesela pesma ce vas rastuziti a nekad razveseliti, tamo katarsa nece biti od koristi.
Ona je bila vodilja u Staroj Grckoj i sada od nje ostaju samo pramenovi kroz neki primer svakodnevnice ili kroz neku dobru tragediju.
Ili najkrace, mozete se pronaci u primeru: zamislite bili ste na nekoj sahrani, nije vam umro niko preterano vazan, videli ste ozaloscenu porodicu, i bili su van sebe od tuge, vi ste naravno bili samo nemi posmatrac. Sahrana je zavrsena i vi ste krenuli kuci, razmislite malo!
Naravno, vama je bilo zao ljudi koji su u zalosti, ali zar se vi bar u jednom trenutku niste osecali uzvisenije i zivlje, jer vi ste ti koji se bez tuge u srcu vracate kuci.
Upravo taj osecaj vam je katarsa, vidite tudju tugu i vasa vam deluje zanemarljivo.

Drago mi je sto si se pojavila ! Vidim da ozbiljno shvatas temu!Ja moram ovde da se izvinem ,jer je ova tema stvorena u jednoj mojoj neprospavanoj noci,htela sam nesto deseto da uradim,pa sam napravila glupost,te me je sramota sto sam dala ovu idiotsku definiciju!
Nije sporno da ne moze svako delo da u nama probudi katarsu!Samo mi se cini da nisam razumela ovaj deo sa grobljem,sta si htela time da kazes!

Nema potrebe da se stidis pokusaja, jer u svakom slucaju ti si shvatila poentu definicije koja se najacesce provlaci kroz literaturu.
Samo sto u svemu tome manjka sadasnje vreme, ipak mi smo se dosta udaljili od nekih stvari koje su bile na snazi u vreme kada je katarsa definisana. Pa smo i izgubili kontakt sa pojmovima u kojima se ona i sada moze prepoznati i primeniti.
Bas zato sam i navela ovaj primer sa sahranom. Ti si na njoj, naravno postoji osecanje sazaljenja, ali srecna si sto se to ne desava tebi nego nekom trecem licu, samim tim se osecas vise zivom, i tvoj zivot je ispunjen saznajem da vise vredi jer jedna ruzna stvar ti se nije desila i ti u tom nedesavanju ruzne stvari vidis nesto dobro.
Znas uvek je lako zamisliti nesto lepo i vapiti za tim, kad na scenu stupi nesto ruzno. A jako je tesko ceniti ono dobro sto imas dok ti to dobro ne bude prikriveno necim losim.
Mislim da odatle sledi i ona posledica: Ne umes da cenis ono sto imas, dok ga ne izgubis.
Katarsa je pocela svoje tumacenje u vremenu kada je zivot bio pun teskoca, i kada su ljudima umirala deca, stradale citave letine, ili pak bivala oduzimana imovina... zato bi ljudi odlazeci u pozoriste vidjali da se te stvari mogu desiti mnogim ljudima i time sto bih videli oni su bili sretni u svom "tu i tamo" spokoju.

Kapiram sta zelis da kazez!Da katarza postoji i van umetnosti!Ali kod mene ti ovo sa sahranom ne ide tako!EMPATIJA mi je jako razvijena.NPR. dovoljno mi je da slusam Goreckog i da osecam patnju celoga sveta.Sahrane ne dozivljavam uvek na isti nacin,ali ja iskreno nikad ne mislim 'dobro je sto se to meni nije desilo',vec naprotiv,mislim da moze to da mi se desi,ali onda shvatam da nam je sudbina svima jednaka ,ne znam zasto bi moj zivot bio vredniji sto mi se isto nije desilo!

Kod mene je takodje slucaj da UMEM DA CENIM DOBRO,nikakvo zlo mi ne treba da bih shvatila sta imam.Ali znam da drugi cesto ne znaju.

[/quote]

divlja-u-srcu:

naprotiv,mislim da moze to da mi se desi,ali onda shvatam da nam je sudbina svima jednaka ,ne znam zasto bi moj zivot bio vredniji sto mi se isto nije desilo!

Kliknite za proširenje...

[/quote]


treba cesce da idem po tim sahranama...ko zna sta sve moze da mi padne na pamet....

po psihoanalizi katarza je oslobodjanje od afekta kroz njegovo dozivljavanje. agresija i seks su dva dominantna afekta kad govorimo o katarzi sto ne znaci da katarza ne postoji za mnogo prefinjenije i uzvisenije stvari.
miseljenja u nauci su podeljena da li nasilje i seks koji gledamo na tv dovode do katarze istih poriva u nama ili samo pojacavaju ova ponasanja. Ipak preovladjuje shvatanja da ako je covek prilicno agresivan u tom trenutku, gledanje nekog nasilja smanjice taj afekat, ali ako je smiren nasilje koje upravo gleda izazvace agresiju. tako da uticaj tv medija zavisi od situacije, dok je internet bolji ventil gde covek sam trazi po potrebi.
gledajuci, uzivljavamo se u situaciju, te putem nje uspevamo da dodjemo do kraja afekta, snage odbrane u nama to dozovoljavaju jer je sve izmesteno na misaono-osecajni plan, i sve gadosti ostaju samo gresne radnje nekih drugih a ne toliko nas, zar mi zlatni i dobri da radimo tako nesto, ma samo smo malo curious

Sve sto treba shvatiti jeste da je svaki covek kao pojedinka prica za sebe, i ne treba ga generalizovati, kao ni osecanje koje izaziva katarsa.
Pa i oni koji su je uveli u niz postojecih osecanja prociscenja je nisu tako gledali, i medju njima je bilo sukobljavanja.
Ona ne radi isto kod nadprosecno inteligentnih ljudi i onih na ivici proseka.
Mnogi su sposobni da spoznaju svoja osecanja i trenutne slabosti bez spoljnih uticaja, ali za druge su morale biti pravljenje predstave i slike stradanja.
Sto opet ne znaci da oni umetnici koji su to stvarali, da su zapravo isli ka tom cilju da nekom drugom nesto olaksaju.
Kao sto sam i rekla, mislim da danas ne treba toliko teziti tom osecanju, jer njegova prvobitna definicija ne moze u potpunosti biti primenjena u sadasnjosti.
Za savremene dogadjaje i explozije sto negativnih ili pozitivnih osecanja postoje drugi termini i mislim da bi bilo pogodnije da o njima raspravljate, a ne da kopamo po staroj Grckoj i da predpostavljamo sta su oni tad mislili i da to sto su zamislili pokusaomo da nadjemo danas!

Slazem se,samo pojam katarse nije rezervisan za antiku,ovaj pojam ima svoj razvitak do dana danasnjeg!

ElectraGreen:

Kao sto sam i rekla, mislim da danas ne treba toliko teziti tom osecanju, jer njegova prvobitna definicija ne moze u potpunosti biti primenjena u sadasnjosti.
Za savremene dogadjaje i explozije sto negativnih ili pozitivnih osecanja postoje drugi termini i mislim da bi bilo pogodnije da o njima raspravljate, a ne da kopamo po staroj Grckoj i da predpostavljamo sta su oni tad mislili i da to sto su zamislili pokusaomo da nadjemo danas!

Kliknite za proširenje...

tako je....

Ja se ne slažem. Ljudi ostaju ljudi, sa svim svojim glavnim osobinama. Jedino se forme u kojima se te osobine ispoljavaju menjaju

Katarza je jedan "Aha!" trenutak u kom se svo nakupljeno djubre (ne)znanja unetih kroz razna cula povezuje i prepakuje u smisaonu celinu.

mora se napraviti razlika izmedju umetnika i polu umetnika...polu umetnik se bavi umetnoscu radi umetnosti..istinski umetnik shvata da se sklop i jedinstvenost njegovog jezgra koje nosi u sebi desava samo jednom i nikad vise.on ostaje odan sebi pa makar ga svi proglasili ludakom.umetnost nije uzviseni talenat ili uzvisena vrlina,umetnost je orginalnost sebe i sebe kao delovanja.

divlja-u-srcu:

Jos je Aristotel pricao o tragediji kako ona izazivajuci sazaljenje i strah vrsi prociscavanje takvih afekata! Platon je ,opet ,govorio da um.delo izaziva strasti,pa ju je zato i prakticno zabranio u svojoj idealnoj drzavi!Razna su tumacenja,mene zanima sta vi mislite -izaziva li umetnost PROCISCENJE ,ili budi strasti?????? :?

Kliknite za proširenje...

Kako za koga.
Neko moje misljenje je da je aristotel to posmatrao sa gledista obicnog coveka koji ode ponekad stranputicom,koji se saplece u zivotu,koji se jos nije izgradio,koji se jos penje duhovnim stepenicama.
Sa druge strane Platon je to gledao sa gledista viseg coveka,filozofa koji je sebe izgradio,koji poznaje sebe i koji je spoznao istinu .Olicenje uma.On je onaj tip stoickog vaspitanja koga nikakvi udarci sudbine ne mogu da poremete i da izbace iz koloseka.Koji se uzdigao iznad osecanja i hladno gleda na sve.I kome je najzad jedina strast u zivotu onaj momenat umnog saznanja.Prakticno on zivi za to.Sve druge strasti gleda kao protivnike te najvaznije strasti.

Ne mogu da verujem da je moj gore napisani fenomenalni post ostao bez odgovora...

divlja-u-srcu:

Bravisimo pametnjakovicu!! :wink:

Za mene je katarza sledece,dacu najbanalnije i najsirovije objasnjenje!Covek sakuplja kroz zivot razno djubre ,sto u glavi,sto u dusi,srcu...Ali kad dodje u spoj sa umetnickim delom (bez obzira o cemu se radi-muzici,likovnoj umetnosti,knjizevnosti...),kad se njegov duh ,dusa spoje sa duhom,dusom dela,onda se dozivi jedna vrsta UZDIZANJA nad svakodnevnicom,iz koje smo pokupili sva ona *ranja,i onda se covek procisti u smislu da shvati da su ta *ranja samo *ranja i onda ih izbaci iz sebe...I oseca se MNOOOOOGO bolje!Pa onda sve u krug,opet skuplja djubre,pa se cisti....I tako u krug....

Kliknite za proširenje...

Ne postaje covek srecniji nego pametniji. Ta su stanja medjusobno suprotstavljena.
Nije u pitanju izbacivanje djubreta nego nalazenje mesta gde nece mnogo ni da smeta ni da vonja. Kolko da se ne saplicemo o njega.