Не бих могла да је подржим, али ЗБОГ ЊЕ, а не зато што је ,,растурачица брака''!
( Ово си лепо смислила,Хелен, сад ће свега бити...)
Који ће јој
обавеза да се злопати са дететом, бившом женом, обавезама које све то носи....
Али, шта да радим, не могу се одрећи свог детета ако реши тако нешто.
Покушала бих да јој предочим шта све то носи, а ако запне...
Моја се сестра забављала са типом који је имао дете из првог брака.
Она ми то није рекла, сазнала сам случајно.
Прво сам причала са њим, питала га да ли она то зна, рекао је да зна.
Пар месеци касније она ми је то саопштила. Много смо разговарале о томе.
Када је рекла да није сигурна да би могла да се у животу носи са тим да његово дете долази код њих, а да она има децу са њим...е, онда је све добило другу димензију, прво је она сама почела да мисли о томе мало озбиљније.
Није се залетала, чекала је да види сама са собом да ли ће се нешто у њој променити. Имала је разне фазе, кад јој се учини да може, па онда опет да неће моћи..
Волела је то дете, била у добром односу са њим, али, није могла да прихвати обавезу да то заувек буде њен живот.
Мислим да је васпитање значајно, нисмо васпитане да осуђујемо нечије поступке олако, али смо васпитане да размишљамо шта НАМА може донети било која врста нашег избора.
И то је оно што бих ћерци рекла - нека процени где је ОНА у тој ситуацији.