- Poruka
- 3.235
RATNI ZLOČINI NAD SRBIMA U SARAJEVU
Zahvaljujući studentskoj organizaciji “Centar”, sekciji za proučavanje genocida, na dan 5. marta 2005. god. u amfiteatru na Pravnom fakultetu u Beogradu, održana je tribina o ratnim zločinima muslimana nad Srbima u Sarajevu. Pred prepunimom salom su govorili: Branislav Dukić, predsednik Saveza logoraša Republike Srpske; Slavko Jovičić, potpredsednik Saveza logoraša Republike Srpske; sudija Marko Mikerević, predsednik komisije za istraživanje zločina nad Srbima u Sarajevu. Na skupu je takođe trebao da govori i Dr. Radovan Radinović, general vojske Jugoslavije u penziji i autor knjige “Laži o sarajevskom ratištu”, no on je usled opravdanih razlog bio sprečen.
Na tribini koja je trajala skoro tri sata—no gde nije bila prisutna niti jedna TV kamera—iznešen je veliki broj podataka i tvrdnji. Između ostalog, kazano je i sledeće.
Branislav Dukić:
- Tokom rata, u Bosni, bilo je preko 55.000 Srba (muškaraca, žena i dece) zatočenih po raznim logorima. Raspon godina je bio od beba do staraca. Jednog starca od 89 godina muslimani su uhapsili u Sarajevu i poslali u logor jer je navodno koristio svoj upaljač da navodi rakete.
- Kriminalci su hapsili i terorisali Srbe po Sarajevu. Alija Izetbegović je najgore i najkrvoločnije zločince, muslimanske veroispovesti, puštao iz zatvora i davao im visoke činove u vojsci i policiji kako bi oni predvodili hajku nad srpskim živaljem.
- Najozloglašeniji logor za Srbe u Sarajevu bio je kasarna Viktor Bubanj.
- Između 8.000 i 10.000 Srba je stradalo samo u Sarajevu. Cele porodice su ubijane samo zato što su Srbi.
- Oko 130.000 Srba je nastradalo u BiH, u periodu od 1991. do 1996.
- Mudžahedini iz različitih islamskih zemalja (naročito arapskih) intenzivno su učestvovali u borbi protiv Srba.
- Zatočeni Srbi su terani da svakog dana, po nekoliko puta, kliču u slavu Alaha, na arapskom jeziku a ukoliko bi odbili ili nisu izgovarali kako treba bili su nemilosrdno prebijani i/ili ubijani.
- Muslimani su dobili naciju 1974. godine, u 1995 su zvanično postali Bošnjaci; a tu se nisu zaustavili već Srbe sad nazivaju Bošnjacima pravoslavne veroispovesti, sa ciljem da u budućnosti Srbima izbrišu svaki trag.
- Predstavnici Saveza logoraša Republike Srpske su se tri puta susreli sa Karlom del Ponte u 2003. godini sa ciljem da se Alija Izetbegović izvede pred sud u Hagu. No svi ti pokušaji su ostali bezuspešni! Umesto toga, Karla je predložila gospodinu Dukiću i gospodinu Jovičiću da pomognu pri hapšenju Karadžića i Mladića, a za uzvrat im je ponuđeno da se odsele u neku zapadnu zemlju.
- Za vreme II svetskog rata, ustaše (koje su u stvari bili muslimani) su na podkozarskom području pobili sve srpske muškarce, od male dece do staraca, tako da je prvi regrut otišao u JNA, sa ovog područja tek u 1963. godini.
- Srpske vlasti nikad nisu primile predstavnike Logoraša Republike Srpske: ni u Srbiji ni u Republici Srpskoj. Niti jedna naša politička partija ne pomaže udruženje. Mediji u Srbiji su poptuno zatvoreni po pitanju teme muslimanskih zlodela nad srpskim narodom. Radio Televizija Srbije u potpunosti ignoriše udruženje logoraša i ne želi da im da bilo kakav pristup; a to isto važi i za sve ostale radio i TV stanice širom Srbije.
Slavko Jovičić:
- Prikriveni cilj Alije Izetbegovića je bio da stvori islamsku zemlju u ovom delu Evrope.
- U 1983. godini Aliji je suđeno zbog njegove islamske deklaracije u kojoj su iznešeni ciljevi i načini muslimanske borbe protiv svih nemuslimana.
- Preko 12.000 mudžahedina došlo u Bosnu iz različitih islamskih zemalja te su odmah dobili bosansko državljanstvo. [Dok, nasuprot tome, mnogi Srbi koji su na teritoriju Srbije izbegli iz Bosne još uvek nemaju državljanstvo u Srbiji.]
- Muslimani iz Srbije (naročito iz Raške oblasti) su masovno išli u Bosnu da se bore na strani muslimana a protiv Srba.
- Ceo srpski vojni i politički vrh je uhapšen i poslat u Hag dok se od mislimana nalaze samo nekoliko i to uglavnom znatno nižeg ranga važnosti.
- U Sarajevu je pre civilnog rata bilo 78 džamija a sada ih ima 180.
- Džamija je izgrađena, u Sarajevu, na mestu gde su Srbi masovno sahranjeni.
- Slavko Jovičić je bio zatvoren u pet logora koji su muslimani držali širom Bosne za Srbe. Proveo je skoro pune četiri godine u zatočeništvu i tokom tog vremena je bio stravično mučen, šikaniran i maltretiran. Kao posledica terora koji je pretrpeo: izgubio je jedan bubreg, šest rebara su mu bila slomljena, a kad je izašao iz logora on je ima samo 38 kg.
- Nacionalizam i patriotizam su časne i korisne odlike kojima se svi na zapadu ponose a samo kod nas su one proglašene nečim negativnim i nečim čega se samo Srbi moraju stideti.
- Sramota je što su mediji u potpunosti prikrili i izmenili istinu o stradanju i patnji srpskog naroda.
- Najozloglašeniji muslimanski logor u BiH, u kome su držani Srbi je bio “Silos”. To je, u stvari, bio jedan veliki hangar za žito u koji su strpani zatvorenici. Povremeno su među zatvorenike puštani psi koji bi nasrtali na iznemogle i goloruke logoraše, te ih komadali do smrti.
- Jadranko Glavaš je jedan od mnogobrojnih Srba koji je svirepo mučen do smrti!
- Pedeset logoraša (Srba) je stradalo pri prokopavanju tunela ispod piste na sarajevskom aerodromu. Sada muslimani prave od toga njihov spomenik, u čast njihove borbe za “nezavisnot”.
- U Sarajevu su, posle rata, sve satrli što je na bilo koji način srpsko. Čak i imena ulica su promenjena. Neke ulice su dobile arapske nazive. Muslimani koji su bili najveći ratni zločinci i počinili najveća zlodela protiv Srba su proglašavani narodnim herojima i po njima su nazvane ulice.
- Neke “naše estradne zvezde”, na primer Miki Manojlović i Dragan Bjelogrlić, gostuju u Sarajevu i za male pare (reč je o nekih 500 evra) svašta govore i nanose veliku štetu srpskom življu.
- Određen broj ekstremno nenormalnih osoba (Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Vučo, Sonja Liht, Borka Pavičević, itd) su zlikovci koje neko finarnsira iz inostranstva te podstiče da rade protiv nas te da na taj način nanose štetu našem narodu.
Zahvaljujući studentskoj organizaciji “Centar”, sekciji za proučavanje genocida, na dan 5. marta 2005. god. u amfiteatru na Pravnom fakultetu u Beogradu, održana je tribina o ratnim zločinima muslimana nad Srbima u Sarajevu. Pred prepunimom salom su govorili: Branislav Dukić, predsednik Saveza logoraša Republike Srpske; Slavko Jovičić, potpredsednik Saveza logoraša Republike Srpske; sudija Marko Mikerević, predsednik komisije za istraživanje zločina nad Srbima u Sarajevu. Na skupu je takođe trebao da govori i Dr. Radovan Radinović, general vojske Jugoslavije u penziji i autor knjige “Laži o sarajevskom ratištu”, no on je usled opravdanih razlog bio sprečen.
Na tribini koja je trajala skoro tri sata—no gde nije bila prisutna niti jedna TV kamera—iznešen je veliki broj podataka i tvrdnji. Između ostalog, kazano je i sledeće.
Branislav Dukić:
- Tokom rata, u Bosni, bilo je preko 55.000 Srba (muškaraca, žena i dece) zatočenih po raznim logorima. Raspon godina je bio od beba do staraca. Jednog starca od 89 godina muslimani su uhapsili u Sarajevu i poslali u logor jer je navodno koristio svoj upaljač da navodi rakete.
- Kriminalci su hapsili i terorisali Srbe po Sarajevu. Alija Izetbegović je najgore i najkrvoločnije zločince, muslimanske veroispovesti, puštao iz zatvora i davao im visoke činove u vojsci i policiji kako bi oni predvodili hajku nad srpskim živaljem.
- Najozloglašeniji logor za Srbe u Sarajevu bio je kasarna Viktor Bubanj.
- Između 8.000 i 10.000 Srba je stradalo samo u Sarajevu. Cele porodice su ubijane samo zato što su Srbi.
- Oko 130.000 Srba je nastradalo u BiH, u periodu od 1991. do 1996.
- Mudžahedini iz različitih islamskih zemalja (naročito arapskih) intenzivno su učestvovali u borbi protiv Srba.
- Zatočeni Srbi su terani da svakog dana, po nekoliko puta, kliču u slavu Alaha, na arapskom jeziku a ukoliko bi odbili ili nisu izgovarali kako treba bili su nemilosrdno prebijani i/ili ubijani.
- Muslimani su dobili naciju 1974. godine, u 1995 su zvanično postali Bošnjaci; a tu se nisu zaustavili već Srbe sad nazivaju Bošnjacima pravoslavne veroispovesti, sa ciljem da u budućnosti Srbima izbrišu svaki trag.
- Predstavnici Saveza logoraša Republike Srpske su se tri puta susreli sa Karlom del Ponte u 2003. godini sa ciljem da se Alija Izetbegović izvede pred sud u Hagu. No svi ti pokušaji su ostali bezuspešni! Umesto toga, Karla je predložila gospodinu Dukiću i gospodinu Jovičiću da pomognu pri hapšenju Karadžića i Mladića, a za uzvrat im je ponuđeno da se odsele u neku zapadnu zemlju.
- Za vreme II svetskog rata, ustaše (koje su u stvari bili muslimani) su na podkozarskom području pobili sve srpske muškarce, od male dece do staraca, tako da je prvi regrut otišao u JNA, sa ovog područja tek u 1963. godini.
- Srpske vlasti nikad nisu primile predstavnike Logoraša Republike Srpske: ni u Srbiji ni u Republici Srpskoj. Niti jedna naša politička partija ne pomaže udruženje. Mediji u Srbiji su poptuno zatvoreni po pitanju teme muslimanskih zlodela nad srpskim narodom. Radio Televizija Srbije u potpunosti ignoriše udruženje logoraša i ne želi da im da bilo kakav pristup; a to isto važi i za sve ostale radio i TV stanice širom Srbije.
Slavko Jovičić:
- Prikriveni cilj Alije Izetbegovića je bio da stvori islamsku zemlju u ovom delu Evrope.
- U 1983. godini Aliji je suđeno zbog njegove islamske deklaracije u kojoj su iznešeni ciljevi i načini muslimanske borbe protiv svih nemuslimana.
- Preko 12.000 mudžahedina došlo u Bosnu iz različitih islamskih zemalja te su odmah dobili bosansko državljanstvo. [Dok, nasuprot tome, mnogi Srbi koji su na teritoriju Srbije izbegli iz Bosne još uvek nemaju državljanstvo u Srbiji.]
- Muslimani iz Srbije (naročito iz Raške oblasti) su masovno išli u Bosnu da se bore na strani muslimana a protiv Srba.
- Ceo srpski vojni i politički vrh je uhapšen i poslat u Hag dok se od mislimana nalaze samo nekoliko i to uglavnom znatno nižeg ranga važnosti.
- U Sarajevu je pre civilnog rata bilo 78 džamija a sada ih ima 180.
- Džamija je izgrađena, u Sarajevu, na mestu gde su Srbi masovno sahranjeni.
- Slavko Jovičić je bio zatvoren u pet logora koji su muslimani držali širom Bosne za Srbe. Proveo je skoro pune četiri godine u zatočeništvu i tokom tog vremena je bio stravično mučen, šikaniran i maltretiran. Kao posledica terora koji je pretrpeo: izgubio je jedan bubreg, šest rebara su mu bila slomljena, a kad je izašao iz logora on je ima samo 38 kg.
- Nacionalizam i patriotizam su časne i korisne odlike kojima se svi na zapadu ponose a samo kod nas su one proglašene nečim negativnim i nečim čega se samo Srbi moraju stideti.
- Sramota je što su mediji u potpunosti prikrili i izmenili istinu o stradanju i patnji srpskog naroda.
- Najozloglašeniji muslimanski logor u BiH, u kome su držani Srbi je bio “Silos”. To je, u stvari, bio jedan veliki hangar za žito u koji su strpani zatvorenici. Povremeno su među zatvorenike puštani psi koji bi nasrtali na iznemogle i goloruke logoraše, te ih komadali do smrti.
- Jadranko Glavaš je jedan od mnogobrojnih Srba koji je svirepo mučen do smrti!
- Pedeset logoraša (Srba) je stradalo pri prokopavanju tunela ispod piste na sarajevskom aerodromu. Sada muslimani prave od toga njihov spomenik, u čast njihove borbe za “nezavisnot”.
- U Sarajevu su, posle rata, sve satrli što je na bilo koji način srpsko. Čak i imena ulica su promenjena. Neke ulice su dobile arapske nazive. Muslimani koji su bili najveći ratni zločinci i počinili najveća zlodela protiv Srba su proglašavani narodnim herojima i po njima su nazvane ulice.
- Neke “naše estradne zvezde”, na primer Miki Manojlović i Dragan Bjelogrlić, gostuju u Sarajevu i za male pare (reč je o nekih 500 evra) svašta govore i nanose veliku štetu srpskom življu.
- Određen broj ekstremno nenormalnih osoba (Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Vučo, Sonja Liht, Borka Pavičević, itd) su zlikovci koje neko finarnsira iz inostranstva te podstiče da rade protiv nas te da na taj način nanose štetu našem narodu.
Потресни документарац Лордана Зафрановића о ужасу најмасовнијег стратишта нацистичке "Независне Државе Хрватске", филм Крв и пепео Јасеновца из 1983, остварење је које се више од једне деценије налазило у туђмановском "бункеру", и које је самог Зафрановића довело на својеврсну "црну листу" ХДЗ-овог режима деведесетих, као и у фактичко прогонство из сопствене државе и кинематографије (Зафрановић је деведесете провео у егзилу у Прагу). Филм је, однедавно, СА ЕНГЛЕСКИМ СУБТИТЛОВИМА и одличним уводом, доступан и на Јутјубу, из шест сегмената:
