- Poruka
- 1.285
Jovan Krkobabić
(zaljubljen u odela)
Početak - rođen je 1930. u blizini reke Krke, između Knina i Šibenika. U dostupnoj dokumentaciji biografija g. Krkobabića zastupljena je više nego skromno, pa nisu navedena imena i zanimanje njegovih roditelja. Nema podataka ni odakle potiču Krkobabići (postoji tumačenje da su nekad bili Babići, i da su vremenom zbog vezanosti za Krku dodali taj prefiks prezimenu).
Detinjstvo - kao dečak učestvovao je u Drugom svetskom ratu. Ipak, njegovo detinjstvo je obeležila jedna druga priča. Postoji anegdota da je Jovana otac poslao u varoš da proda ovce. Uradio je sve kako mu je ćaća zapovedio, u njegovim rukama odjednom se našla gomila novca. Nije mogao da odoli, zaputio se u radnju i kupio svoje prvo odelo. Otad datira njegova ljubav prema tom delu garderobe, mnogo godina kasnije "priznao je": "Neko troši na kafane, neko na švalerke, ja, eto, na odela". Naravno, niko mu ne spori da je uvek lepo odeven.
Nacionalnost - Srbin.
Verska opredeljenost - pravoslavac.
Obrazovanje - osnovnu školu učio je u Kninu, potom je rat prekinuo školovanje. Završio je Ekonomski fakultet, diplomirao, zatim i doktorirao (tema je bila vezana za socijalno osiguranje).
Karijera - počeo je u Institutu Vinča, pedesetih godina. Ubrzo je postao član Skupštine Penzionog i invalidskog fonda. Svedoci se sećaju da je bio jedan od najžešćih kritičara rada tadašnjeg rukovodstva, nalazio je stotinu zamerki...
U međuvremenu, obavljao je i dužnost sekretara Republičke zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja kad ga je Predsedništvo SFRJ odlikovalo Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (nagrađen je za "njegov višegodišnji rad i doprinos izgradnji našeg društva"). Onda je Rade Borisavljević, tadašnji direktor Fonda, kako tvrde bivši saradnici dr Krkobabića, odlučio da ga malo smiri. Ponudio mu je mesto direktora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih zanatlija i samostalnih ugostitelja Srbije. Kad je došlo vreme da se penzioniše, žestoko se suprotstavio toj varijanti. Ipak, po sili zakona, pridružio se armiji penzionera.
Godine 1992. postao je predsednik Saveza penzionera Srbije, nedugo zatim i predsednik njegovog UO.
Stranački angažman - član je SPS-a. Na izborima 1997. bio je sedmi na Jedinstvenoj listi SPS-JUL-ND-Slobodan Milošević (iza sebe je ostavio i mlade i perspektivne : levičarku Natašu Gaćešu, i poznatijeg, glumca Tihomira Arsića). Tad je izabran za poslanika u srpskom parlamentu i poslanika u Veću građana u Saveznoj skupštini.
Zanimljivosti - godine 1988. dobio je Spomen-medalju od OUN za izuzetan doprinos razvoju kulture angažovao se u pripremi svetske izložbe umetničke fotografije na temu: "Mir i opstanak savremenog čoveka".
Kako ni penzioneri nisu odoleli podelama, deo članstva mu se otcepio i osnovali su Nezavisno udruženje penzionera (to su oni što, zbog jadnog i bednog stanja u koje ih je "neko gurnuo", ciklično protestuju na Trgu Nikole Pašića i šetajući gradom, uz zvuke pištaljki, traže od države da im vrati pravo na dostojanstvenu starost... O kontejnerima, kao i o narodnoj kuhinji, da i ne govorimo. Svom nekadašnjem drugu najviše zameraju što brani Vladu Srbije od njih).
Oženjen je i ima dva sina.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/07/01/srpski/P00063007.shtm
Nisam znao
.
(zaljubljen u odela)
Početak - rođen je 1930. u blizini reke Krke, između Knina i Šibenika. U dostupnoj dokumentaciji biografija g. Krkobabića zastupljena je više nego skromno, pa nisu navedena imena i zanimanje njegovih roditelja. Nema podataka ni odakle potiču Krkobabići (postoji tumačenje da su nekad bili Babići, i da su vremenom zbog vezanosti za Krku dodali taj prefiks prezimenu).
Nacionalnost - Srbin.
Verska opredeljenost - pravoslavac.
Obrazovanje - osnovnu školu učio je u Kninu, potom je rat prekinuo školovanje. Završio je Ekonomski fakultet, diplomirao, zatim i doktorirao (tema je bila vezana za socijalno osiguranje).
Karijera - počeo je u Institutu Vinča, pedesetih godina. Ubrzo je postao član Skupštine Penzionog i invalidskog fonda. Svedoci se sećaju da je bio jedan od najžešćih kritičara rada tadašnjeg rukovodstva, nalazio je stotinu zamerki...
U međuvremenu, obavljao je i dužnost sekretara Republičke zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja kad ga je Predsedništvo SFRJ odlikovalo Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (nagrađen je za "njegov višegodišnji rad i doprinos izgradnji našeg društva"). Onda je Rade Borisavljević, tadašnji direktor Fonda, kako tvrde bivši saradnici dr Krkobabića, odlučio da ga malo smiri. Ponudio mu je mesto direktora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih zanatlija i samostalnih ugostitelja Srbije. Kad je došlo vreme da se penzioniše, žestoko se suprotstavio toj varijanti. Ipak, po sili zakona, pridružio se armiji penzionera.
Godine 1992. postao je predsednik Saveza penzionera Srbije, nedugo zatim i predsednik njegovog UO.
Stranački angažman - član je SPS-a. Na izborima 1997. bio je sedmi na Jedinstvenoj listi SPS-JUL-ND-Slobodan Milošević (iza sebe je ostavio i mlade i perspektivne : levičarku Natašu Gaćešu, i poznatijeg, glumca Tihomira Arsića). Tad je izabran za poslanika u srpskom parlamentu i poslanika u Veću građana u Saveznoj skupštini.
Zanimljivosti - godine 1988. dobio je Spomen-medalju od OUN za izuzetan doprinos razvoju kulture angažovao se u pripremi svetske izložbe umetničke fotografije na temu: "Mir i opstanak savremenog čoveka".
Kako ni penzioneri nisu odoleli podelama, deo članstva mu se otcepio i osnovali su Nezavisno udruženje penzionera (to su oni što, zbog jadnog i bednog stanja u koje ih je "neko gurnuo", ciklično protestuju na Trgu Nikole Pašića i šetajući gradom, uz zvuke pištaljki, traže od države da im vrati pravo na dostojanstvenu starost... O kontejnerima, kao i o narodnoj kuhinji, da i ne govorimo. Svom nekadašnjem drugu najviše zameraju što brani Vladu Srbije od njih).
Oženjen je i ima dva sina.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/07/01/srpski/P00063007.shtm
Nisam znao
.
