Познати српски масони
Александар Карађорђевић (1888-1934) наследник престола од 1909. године, регент Србије од 1914, регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 01. децембра 1918. године, краљ Краљевине Југославије од 1921. до смрти 1934. године. Претпоставља се да је његово убиство плаћено од стране француских масона, због сукоба и одлуке да изађе из ове организације.
Доситеј Обрадовић (1739-1811) просветитељ и рационалиста.
Ђорђе Вајферт (1850-1937) индустријалац, добротвор, пионир модерног рударства у Србији и гувернер Народне банке. Ђорђе Вајферт је постао Масон 04. октобра 1890. године у Ложи "Демократија'' у Пешти. Један је од оснивача Ложе "Побратим" чији је Старешина био пуних девет година. По оснивању Врховног Савета Србије, 10. маја 1912. године бива изабран за најмоћнијег Суверена Великог Командера. Након формирања Краљевине, Вајферт постаје Велики Мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија" и на том, у југославенској Масонерији најзначајнијем месту, остаје све до почетка тридесетих година.
Живојин Мишић (1855-1920) српски војвода
Иво Андрић (1892-1975) књижевник, дипломата, једини српски нобеловац, историчар. Био је члан Ложе "Доситеј" све до 1926. године када је иступио из Масонског света.
Јосиф Шакабента (1743-1805) епископ вршачки
Михајло Обреновић (1822-1868) Кнез Србије у два наврата, од 1839 до 1842 и од 1860 до 1868
Милан Грол - политичар (1876-1952)
Методије (1791-1801). Грк, који је столовао на београдској Митрополији непосредно пред Први Српски устанак. Због својих веза са устаницима, Митрополит је по наређењу београдског паше удављен у тврђави, 26. јануара 1801. године.
Стефан Стратимировић (1790-1836)- Митрополит Карловачки
Петар Ичко - трговац и дипломата
Петар Мркоњић (Петар I Карађорђевић) - краљ Србије од 1903. до 1918. године, касније краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 18. новембра 1918. до 1921. године.
Сима Милутиновић Сарајлија - књижевник и историчар (рођен 1791, умро 1847. године). У Србији приступа уставобранитељима на челу са Масоном Томом Вучићем Перишићем, чланом тадашње мешовите српско-турске Ложе "Али Коч" у Београду.
Станислав Бинички - истакнути српски композитор и диригент (рођен 1872, умро 1942. године). У Масонство је ушао 1894. године, у Ложу "Побратим".
Стеван Мокрањац - један од најзначајнијих српских композитора (рођен 1856, умро 1914. године). Члан Масона је постао 1891. године у Ложи "Побратим".
Стеван Сремац - књижевник, (рођен 1853, умро 1906. године). У Масоне је примљен 26. децембра 1891. у Ложи "Побратим".
Владика Платон - епископ Бачки (од 1848 до 1867)
Вук Стефановић Караџић - реформатор српског језика и правописа, сакупљач народних песама и умотворина (1787-1864)
Александар II Карађорђевић - Принц Престолонаследник југословенског престола. Члан је ложе "Британик Фиделити" број 9/10 која је под заштитом Велике Националне Ложе Француске (Britannic-Fidelity Lodge No. 9/10 under the G.L.N.F.).
Милан Стојадиновић - политичар
Опширније у:
Зоран Д. Ненезић ''Масони у Југославији 1764 - 1980'' и ''Српске Масонске Ложе''
Зоран Љ. Николић ''Масонски белези по Београду" и ''Српски масони у политици''
Александар Карађорђевић (1888-1934) наследник престола од 1909. године, регент Србије од 1914, регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 01. децембра 1918. године, краљ Краљевине Југославије од 1921. до смрти 1934. године. Претпоставља се да је његово убиство плаћено од стране француских масона, због сукоба и одлуке да изађе из ове организације.
Доситеј Обрадовић (1739-1811) просветитељ и рационалиста.
Ђорђе Вајферт (1850-1937) индустријалац, добротвор, пионир модерног рударства у Србији и гувернер Народне банке. Ђорђе Вајферт је постао Масон 04. октобра 1890. године у Ложи "Демократија'' у Пешти. Један је од оснивача Ложе "Побратим" чији је Старешина био пуних девет година. По оснивању Врховног Савета Србије, 10. маја 1912. године бива изабран за најмоћнијег Суверена Великог Командера. Након формирања Краљевине, Вајферт постаје Велики Мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија" и на том, у југославенској Масонерији најзначајнијем месту, остаје све до почетка тридесетих година.
Живојин Мишић (1855-1920) српски војвода
Иво Андрић (1892-1975) књижевник, дипломата, једини српски нобеловац, историчар. Био је члан Ложе "Доситеј" све до 1926. године када је иступио из Масонског света.
Јосиф Шакабента (1743-1805) епископ вршачки
Михајло Обреновић (1822-1868) Кнез Србије у два наврата, од 1839 до 1842 и од 1860 до 1868
Милан Грол - политичар (1876-1952)
Методије (1791-1801). Грк, који је столовао на београдској Митрополији непосредно пред Први Српски устанак. Због својих веза са устаницима, Митрополит је по наређењу београдског паше удављен у тврђави, 26. јануара 1801. године.
Стефан Стратимировић (1790-1836)- Митрополит Карловачки
Петар Ичко - трговац и дипломата
Петар Мркоњић (Петар I Карађорђевић) - краљ Србије од 1903. до 1918. године, касније краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 18. новембра 1918. до 1921. године.
Сима Милутиновић Сарајлија - књижевник и историчар (рођен 1791, умро 1847. године). У Србији приступа уставобранитељима на челу са Масоном Томом Вучићем Перишићем, чланом тадашње мешовите српско-турске Ложе "Али Коч" у Београду.
Станислав Бинички - истакнути српски композитор и диригент (рођен 1872, умро 1942. године). У Масонство је ушао 1894. године, у Ложу "Побратим".
Стеван Мокрањац - један од најзначајнијих српских композитора (рођен 1856, умро 1914. године). Члан Масона је постао 1891. године у Ложи "Побратим".
Стеван Сремац - књижевник, (рођен 1853, умро 1906. године). У Масоне је примљен 26. децембра 1891. у Ложи "Побратим".
Владика Платон - епископ Бачки (од 1848 до 1867)
Вук Стефановић Караџић - реформатор српског језика и правописа, сакупљач народних песама и умотворина (1787-1864)
Александар II Карађорђевић - Принц Престолонаследник југословенског престола. Члан је ложе "Британик Фиделити" број 9/10 која је под заштитом Велике Националне Ложе Француске (Britannic-Fidelity Lodge No. 9/10 under the G.L.N.F.).
Милан Стојадиновић - политичар
Опширније у:
Зоран Д. Ненезић ''Масони у Југославији 1764 - 1980'' и ''Српске Масонске Ложе''
Зоран Љ. Николић ''Масонски белези по Београду" и ''Српски масони у политици''
