pa da leci ali prosle su 3 god...
brate, nisi svestan koliko se misljenja menjaju kad neko umre!
ubio ga grom... nadala sam se da ce preziveti jer je uvek bio silan, ali nije...
pa znas sta, i nasla sam, promenila sam se mnogo i shvatila da je zivot jedan i da ga treba ziveti onako kako ti zelis, jer rodis se kad drugi to hocu, umres kad drugi hoce, zato zivi kako ti hoces
ali ne mogu proci preko neke stvari, koce me jednostavno.... nije samo to sto mi je najbolji drug umro nego ima jos dosta losih stvari ali takav je zivot
pa da upravu si sve, ali desavaju mi se neke cudne stvari, kao npr nakon njegove sahrane on me cimnuo sa njegovog broja, a sve su stavili sa njim kad su ga sahranili, taj poziv smo videli nas 3 a nije ga bilo ni u propustenih ni u primljenih ni u pozvanih broja, a zvonio je puno samo sto sam se ja izgubila u tom trenutku i samo sam gledala mob nisam znala sta da radim, da sam ga sama videla mislila bih da sam poludela.. nakon toga sam odmah pozvala njega i on nije bio dostupan, bili smo kod operatera da pitamo jel je moguca takva greska sa njihove strane ali gledali su nas kao da smo ludi i rekli nam da nije moguca takva greska... ni sada ne razumem sta je to znacilo... sanjala sam ga vise puta, sanjam ga cesto, kad izadjem i mislim kako bi sada on trebao biti tu samnom, ne znam kako da vam opisem to, mislim na njega i u drustvu i kad sam sama i kad izadjem....znas sta, moras sto pre da se pomiris sa tim, jer to nije dobro za tvoje zdravlje, znas valjda da je zivot takav, ljudi umiru...nemoj da ugrozavas sebe...
uvek ga se lepo secaj, i pokusaj da izlazis vise, da skrenes misli, da zaboravis na tugu, ali nikada njega...raduj se zivotu
pricala sam sa puno ljudima ali nije mi pomoglo, meni je umro i rodjeni brat
ali bila sam jako malo pa i bas se i ne secam dobro, i znam da je zivot takav, i znam da ja jos sam ziva i treba da zivim, pokusavala sam to ali prosto ne ide... ne znam sta da ti pisem stvarno...
