Gde su nestali MADJARSKI SRBI?

Srbi u Mađarskoj su bili nešto kao Srbi u Hrvatskoj, samo u mnogo manjem broju, bili vrlo obrazovani ljudi, uglavnom činovnici, oficiri, učeni ljudi, međutim Srbi u Mađarskoj su bili na neki način pokatoličeni, i Mađari su delimično uspeli u tome, tako da Srbi u Mađarskoj su u glavnom grkokatoličke vere, nažalost Mađari su ih mrzeli kao i Jevreje, tako da oko 55% Srba je u toku WWII ubijeno, proterano ili na neki drugi način nestalo. Danas Srba u Mađarskoj ima negde oko 7000..... Mađari su učinili svoje....
 
Hrvata ima danas u madjarskoj "oficielno" nekih 20000,
ali broj je daleko veci,Srba je bilo daleko manje, no daleko vishe
od 7000.I jedni i drugi su s vremenom asimilirani.
prezime Horvat je jedno od najfrekventiranijih "prezimena"
u Madjarskoj a oznacava nista drugo do etnickog Hrvata u Madjarskoj.

nazalost sve to ide pod "normalan fenomen"....
 
Ево овако... Није све словенско у Мађарској српско, нити су се сви Срби баш тако лако "асимиловали", мало компликованије је све то ишло. Панонија је пре оснивања угарске државе која је трајала више од хиљаду година до данас била настањена (већински) Словенима, и одатле словенски топоними буквално свуда по Мађарској... а и не само то, него и бројни славизми у мађарском језику.

Што се тиче Срба, мислим да је њихов број у Мађарској (у данашњим границама) био пре Првог светског рата око 150.000, али нисам сигуран. Постоје пописи и подаци о њима, само треба до тога доћи. У питању је становништво готово искључиво досељено из Србије у неком историјском периоду, највише из периода чувене Сеобе Срба 1689-90 под Арсенијем Црнојевићем, за коју је иначе везан један од популарних митова, да је тада насељена Војводина, док су заправо ти Срби били већински насељени по Славонији и централној Угарској, то јест данашњој Мађарској.

Срба је по Мађарској било и пре те сеобе, још из времена српских деспота, само се о њиховој бројности и траговима не зна много. На пример, када је за време Сеобе настањена Сент Андреја, она је настањена као стара српска насеобина, а нова црква је саграђена на темељима старе српске православне богомоље... Међутим, у то време, тих "старих Срба" по Сентандреји већ није ни било.

Такође, један од "популарних митова" је тај да су Срби по Мађарској, и уопште целој Угарској, били католичени. Неко рече горе да су били и гркокатолици, односно тзв. "унијати". То није тачно. Од времена Сеобе, Срби су имали националне привилегије и царско право на православну веру и своју цркву, на име ратних заслуга у Великом Аустријско-Турском рату, и једноставно није постојао нити механизам, нити начин да се било који православац примора да промени веру. Гркокатолици у Мађарској су Русини, некадашњи православци који те привилегије нису имали, али који су се такође опирали католичењу.

Друга прича настала је тек укидањем Српског војводства 1860. и већ раније започетим распламсавањем мађарског национализма, који је захватио многе славофоне житеље Мађарске. На пример, међу најистакнутијим људима мађарске револуције 1848. налазе се и Шандор Петефи и Лајош Кошут. Шандор Петефи (Александар Петровић) је рођени православни Србин, од оца Србина и мајке Словакиње, док се за Кошута говорило да је пореклом Словак, а сада видим да фигурише и нека немачка линија. Углавном, небитно. Поента је да су се католички Словени (Хрвати и Словаци) најпре и најлакше асимиловали у мађарски корпус, док је за Србе то било теже, због православне вере. Крајем 19. века и почетком 20, нарочито од доласка на власт Карађорђевића у Србији, српске националне привилегије се брутално крше, чак су и Срби по Војводини обавезни да уче мађарски и да га користе. Ако је у новијој историји икад било неког асимиловања, то се десило тада и касније у 20. веку.

Након Првог светског рата, и у периоду између ратова, много Срба из Мађарске се једноставно преселио на југ у Југославију (Војводину). Један део се засигурно асимиловао, а ово мало што је остало, остало је по Будимпешти и по мађарском југу. У Сентандреји, колико знам, више нико не говори српски.

И то би отприлике било то, ако нисам нешто много погрешио. Занимљиво је још само додати да је седиште патријарха било у Сентандреји, да је Матица српска основана у Пешти, а да је град Будим током једног кратког историјског периода имао српску већину. Ето, толико.
 
ezoterista:
Sto bi Hrvata u Madjarskoj bilo vise nego Srba? Koji bi to bio razlog njihovog naseljavanja na madjarsko podrucje?
Kliknite za proširenje...

Хрватска је била део Угарске 300 година пре доласка турака, и у тадашњим ратним метежима, турским упадима и ратовањима на Балкану, огроман број хрватских кметова се иселио из Хрватске према унутрашњој Угарској, па чак и до Чешке, док су у те опустеле крајеве насељени Срби из источних области.
 
Bogart, zašto danas su skoro svi ti Srbi u Mađarskoj grkokatolici, kao prvo grkokatolička vera ( papa im je poglavar, mole se kao pravoslavci, oltar im je na istoku, ako se ne varam, i slave praznike i svece kao katolici ), ja nisam rekao da su sada svi Srbi pokatoličeni, međutim u toku XVIII i XIX veka prostor Srba u Ugarskoj posebno u sev. delu, oko Budimpešte, Segedina itd. neki Srbi da kao sačuvali istoriju na svoje poreklo prihvatali su grkokatoličku veru, a neki čak i katoličku.... Ja sam Rusin po rođenju, ali se izjašnjavam kao Srbin, Rusini u Ruskom Krsturu, odakle je moj otac su pokatoličeni, tj. prešli su iz pravoslavne u grkokatoličku veru, to je tek učinjeno u toku WWII, i tada pošto Rusinima nije bio razuman mađarski jezik, dobijane su knjige o katoličanstvu od ustaša, takve dve knjige mi je ostavila moja pokojna prababa, a takođe mi je ostavila i jednu staru knjigu mislim da je iz XIX veka na rusko slovenskom jeziku ili na nekom od slovenskih jezika... pa ti vidi...
 
У Мађарској су гркокатолици само Русини, а током 18. и доброг дела 19. века, нико Србима по питању православља није могао буквално ништа, због тзв. "Царских привилегија". Након Сеобе 1689-90, Срби у Аустрији добијају статус нације и право на православну веру, територију у рангу војводства и војводу који ће бити постављан из српског рода. Право на ова два последња је било вешто онемогућавано... добро, било је и "поткопавања" права на вероисповест, али Срби су заиста у том периоду по Будиму, Пешти и Сентандреји имали православне богомоље, и нико по том питању није могао да учини ништа.

Колико знам Срба-гркокатолика и нема, осим ако нису пореклом Русини, или из мешовитих бракова са Русинима. И овим се ограђујем од Хрватске и тамошњих прилика, пошто ми овако напамет нису баш познате... било је неког унијаћења око Жумберка, и по неким другим крајевима.
 
To je sve bilo mrtvo slovo na papiru, kada se 1867 razgraničili posedi Austrije i Ugarske tada je najteže bilo Srbima, tada je već počinjalo pokatoličenje, a bilo ga je i ranije samo u mnogo manjoj meri... U nekim delovima Ugarske gde je odnos Srba i Mađara bio recimo 1 : 50 posle 100 godina taj bi odnos bio 1 : 100, to je bila surova realnost, a u vreme revolucija 1849. bila je prava klanica između Srba i Mađara....
 
ljuta_mamba:
srbi u madjarskoj su u madjarskoj
eto primera upravo iz prve ruke,a to je guverner jelasic
i ime i prezime su srpski,covek odlicno govori jezik
a madjarski srbin
Kliknite za proširenje...

Да... човек "неславан" по томе што је у Југославију дошао 1980-их у време комунистичке власти, где су га сви гледали као "великосрбина" јер је привржен цркви и редован на литургијама... да би га опет, за време бујања неког агресивног национализма, оптуживали да је - Хрват. :confused: Због презимена, ваљда, и због "модерног" понашања.

А аутор теме је мислио на бројност Срба у Мађарској. Задњи подаци које сам читао говоре, ако се не варам, да у Мађарској има око 8.000 уписаних Срба, од којих 3.000 или 5.000 говоре српски језик.

Иначе, била је пре пар година једна емисија на РТС-у о нашој мањини у Мађарској. Уживају сва права, и буквално им држава финансира културно, национално и језичко очување. Мада, признају да у прошлости то баш и није било тако, али била су и друга времена. Постоји одлична сарадња Србије и Мађарске по том питању, школе им добијају уџбенике из Србије, а Српска гимназија у Будимпешти активно ради, и једна је од старијих школа у граду.
 
Bogart:
Ево овако... Није све словенско у Мађарској српско, нити су се сви Срби баш тако лако "асимиловали", мало компликованије је све то ишло. Панонија је пре оснивања угарске државе која је трајала више од хиљаду година до данас била настањена (већински) Словенима, и одатле словенски топоними буквално свуда по Мађарској... а и не само то, него и бројни славизми у мађарском језику.

Што се тиче Срба, мислим да је њихов број у Мађарској (у данашњим границама) био пре Првог светског рата око 150.000, али нисам сигуран. Постоје пописи и подаци о њима, само треба до тога доћи. У питању је становништво готово искључиво досељено из Србије у неком историјском периоду, највише из периода чувене Сеобе Срба 1689-90 под Арсенијем Црнојевићем, за коју је иначе везан један од популарних митова, да је тада насељена Војводина, док су заправо ти Срби били већински насељени по Славонији и централној Угарској, то јест данашњој Мађарској.

Срба је по Мађарској било и пре те сеобе, још из времена српских деспота, само се о њиховој бројности и траговима не зна много. На пример, када је за време Сеобе настањена Сент Андреја, она је настањена као стара српска насеобина, а нова црква је саграђена на темељима старе српске православне богомоље... Међутим, у то време, тих "старих Срба" по Сентандреји већ није ни било.

Такође, један од "популарних митова" је тај да су Срби по Мађарској, и уопште целој Угарској, били католичени. Неко рече горе да су били и гркокатолици, односно тзв. "унијати". То није тачно. Од времена Сеобе, Срби су имали националне привилегије и царско право на православну веру и своју цркву, на име ратних заслуга у Великом Аустријско-Турском рату, и једноставно није постојао нити механизам, нити начин да се било који православац примора да промени веру. Гркокатолици у Мађарској су Русини, некадашњи православци који те привилегије нису имали, али који су се такође опирали католичењу.

Друга прича настала је тек укидањем Српског војводства 1860. и већ раније започетим распламсавањем мађарског национализма, који је захватио многе славофоне житеље Мађарске. На пример, међу најистакнутијим људима мађарске револуције 1848. налазе се и Шандор Петефи и Лајош Кошут. Шандор Петефи (Александар Петровић) је рођени православни Србин, од оца Србина и мајке Словакиње, док се за Кошута говорило да је пореклом Словак, а сада видим да фигурише и нека немачка линија. Углавном, небитно. Поента је да су се католички Словени (Хрвати и Словаци) најпре и најлакше асимиловали у мађарски корпус, док је за Србе то било теже, због православне вере. Крајем 19. века и почетком 20, нарочито од доласка на власт Карађорђевића у Србији, српске националне привилегије се брутално крше, чак су и Срби по Војводини обавезни да уче мађарски и да га користе. Ако је у новијој историји икад било неког асимиловања, то се десило тада и касније у 20. веку.

Након Првог светског рата, и у периоду између ратова, много Срба из Мађарске се једноставно преселио на југ у Југославију (Војводину). Један део се засигурно асимиловао, а ово мало што је остало, остало је по Будимпешти и по мађарском југу. У Сентандреји, колико знам, више нико не говори српски.

И то би отприлике било то, ако нисам нешто много погрешио. Занимљиво је још само додати да је седиште патријарха било у Сентандреји, да је Матица српска основана у Пешти, а да је град Будим током једног кратког историјског периода имао српску већину. Ето, толико.
Kliknite za proširenje...

Ja sam govorio o broju onih koji nisu pobegli u Srbiju, nisu pobijeni, vec koji su ostali i asimilovani. Zelim i zeleo sam da napomenem nedostatak srpske nacionalne svesti i ukazem na to kako su Madjari to dobro uradili, za razliku od Srba koji nisu umeli ni samo "malo drugacije Srbe" da asimiluju.
 
ezoterista:
Ja sam govorio o broju onih koji nisu pobegli u Srbiju, nisu pobijeni, vec koji su ostali i asimilovani. Zelim i zeleo sam da napomenem nedostatak srpske nacionalne svesti i ukazem na to kako su Madjari to dobro uradili, za razliku od Srba koji nisu umeli ni samo "malo drugacije Srbe" da asimiluju.
Kliknite za proširenje...

Мислим да број тих није претерано велик, пошто се стварно говорило о десетинама хиљада Срба који су се досељавали за Југославију.

А опет... ту асимилацију није тешко ни разумети. Тамо је већ више од 100 година Мађарска и само Мађарска, док је на тлу северног Баната и Бачке током последњих 100 година било 20 година Мађарска, па 20-ак година Југославија, па опет 4 године Мађарска/Србија, па онда опет Југославија и растрзаност између југословенског и војвођанског идентитета, па тек сад од 2006. опет држава Србија, мада се и од стране Београда и од стране Новог Сада овде упорно форсира како је ово пре свега Војводина, па тек онда Србија.

А још на другој теми читамо како има и оних који не желе да прихвате не-православце као Србе... тешко су ту Срби и Србија могли бити икакав асимилаторски фактор.
 
Иначе, сећам се у време док је Вујадин Бошков био селектор тадашње фудбалске репрезентације СР Југославије, мађарски селектор је био неки Бошковић. Мађар, наравно. Додуше, може бити и Хрват, Шокац или Буњевац пореклом, не мора да значи, пошто презиме није искључиво српско.
 
miodragm2:
Ajte vi meni objasnite zasto se jedna srednjovjekovna tvrdjava kraj Dunava u blizini Budimpeste zove Visegrad? I madjari je danas tako zovu, srpskim imenom.
Kliknite za proširenje...

Visegrád (Višegrad) je slovenski naziv (XIII. vek), ne srpski. Gradić Višegrad je glavni grad Mađarske u XIV veku, kasnije letna rezidencija kralja Matije Korvina (1458-1490).
Srbi dolaze kasnije (XVII-XVIII. vek).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Samo Srbi nisu naplatili što su u Nemačkoj bili robovi
Odgovora
19
Pregleda
454
Zlatko 01
Zlatko 01
Nikita Kulganov
  • Zatvorena
Zasto Hrvati imaju svest o svom juznoslovenskom poreklu, a Srbi nemaju?
Odgovora
23
Pregleda
633
đavolčić
đavolčić
Q. in perpetuum hibernum
Нишки санџак у првој половини XIX века
2 3
Odgovora
60
Pregleda
1.579
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top