Хусерл и криза науке

Modruna

Aktivan član
Poruka
1.612
Нововековна европска култура, каже Хусерл, започела је просветитељском вером у свемоћ знања. Али та се вера претворила у садашњу кризу науке, кризу која се састоји у чињеници да су научна знања заробила људски дух. Уместо да човеку отворе перспективу слободе, да пруже своје моћне услуге у изграђивању људске слободе, науке су самог човека претворила у машину, у део процеса стварања техничких моћи које заробљавају човека.

При оваквом стању отуђености науке од човека, основни задатак филозофије јесте да трага за изворним значењем људске рационалности, да трага за оном рационалношћу која је израз људске самосвести и слободе, те да на тој основи уједини сва научна знања у једну целину.

Основни циљ феноменологије, сматра Хусерл, јесте самоосвешћивање науке путем сазнања изворних могућности људског духа, путем разумевања изворног смисла рационалности људске свести.

Насупрот технолошкој рационализацији савремене науке, тј. оној рационализацији која иде само за што ефикаснијом манипулацијом природним појавама, феноменологија треба да открије ону изворну рационалност људског духа која је израз људске слободе самосвести и стварних могућности човка.

Хусерл је замислио феноменологију као теорију која би имала да одреди изворе научних сазнања да би тако помогла науци да сазна своје праве циљеве, да се хуманизује, да би изградила критичке бране оној објективизацији научних знања која воде ка затварању путева до њиховог људског смисла.


ПС: Лако је погодити зашто Хуерлова феноменологија и данас изазива жучне спорове. Али она има и следбенике. Поред егзистенцијалиста (Хајдегер, Јасперс, Сартр), феноменолошкој оријентацији припадају и франсцуски филозоф Мерло Понти, Немац Макс Шелер, Пољак Роман Ингарден и други.
Иначе, Хусерл спада у оне (мени драге) филозофе који сматрају да је сфера чисте априорне свести апсолутно независна од искуства. Али ово кажем само успут: моја главна тема је (као у наслову) – криза науке.
 
Vestice, bog, i slicno proterani su sa scene.
Ipak, uzroci zasto su ljudi verovali u vestice, boga i slicno nisu otkriveni, a nije ni bilo volje da se otkriju, jos bolje receno: bilo je volje da se sakriju. Time je to pocelo.

I tako, sada je coveku jasno da ne postoje vestice, ali mu nije jasno zasto je mislio da postoje-a i ne trudi se da sazna, jos bolje receno, trudi se da ne sazna. Otkrio je nesto o cvetu i prirodi, ali se udaljio od otkrica o sebi, svojoj dusi... sta je tu racionalno? Nista, slazem se.

Jeli Huserl vratio "nesvesno" u filozofiju?
 
Zasto sam 2 puta "toliko svojevoljno" rekao da se neko trudio da nesto ne sazna? Zato sto se taj neko nije trudio da sazna, a to je nemoguce, covek ne moze da bude indiferentan prema nicemu, pa prema tome ni prema tome da li ce nesto saznati, moze da zeli da sazna, i moze da se trudi da ne sazna.

Da li se slazes Modruna da zbog ove teorije "nemogucnosti da se bude indiferentan" mozemo reci da se covek trudio tada da ne sazna uzroke zasto je pre bio u zabludi da postoje Vestice, itd?
 
Da li se slazes Modruna da zbog ove teorije "nemogucnosti da se bude indiferentan" mozemo reci da se covek trudio tada da ne sazna uzroke zasto je pre bio u zabludi da postoje Vestice, itd?
Слажем се. Просветитељи су се свакако трудили да неке ствари заобилазе у широком луку и то је тада имало смисла јер су религије (и паганске и монотеистичке) биле још сувише блиске човековом срцу. Али ми данас више немамо те разлоге да бежимо од сазнања, међутим заборавили смо то, па бежимо и даље, по инерцији.

Али није Хусерл вратио несвесно у филозофију. Напротив, он је трагао за изворном рационалношћу човековог духа. Неко би могао, у први мах, да га побрка са позитивистима, али за разлику од њих, Хусерлова главна вредност биле су слобода човековог духа и његове самосвести, па на крају крајева и смисао живота.
 
Слажем се. Просветитељи су се свакако трудили да неке ствари заобилазе у широком луку и то је тада имало смисла јер су религије (и паганске и монотеистичке) биле још сувише блиске човековом срцу. Али ми данас више немамо те разлоге да бежимо од сазнања, међутим заборавили смо то, па бежимо и даље, по инерцији.

Али није Хусерл вратио несвесно у филозофију. Напротив, он је трагао за изворном рационалношћу човековог духа. Неко би могао, у први мах, да га побрка са позитивистима, али за разлику од њих, Хусерлова главна вредност биле су слобода човековог духа и његове самосвести, па на крају крајева и смисао живота.

Neki lik na H je ponovo potegao termin koji je zadnji put bio potezan kada su o njemu raspravljali stari grci - "nesvesno", mozes li mi reci koji posto zelim da nadjem na internetu vise o tome?
 
Слажем се. Просветитељи су се свакако трудили да неке ствари заобилазе у широком луку и то је тада имало смисла јер су религије (и паганске и монотеистичке) биле још сувише блиске човековом срцу. Али ми данас више немамо те разлоге да бежимо од сазнања, међутим заборавили смо то, па бежимо и даље, по инерцији.

Али није Хусерл вратио несвесно у филозофију. Напротив, он је трагао за изворном рационалношћу човековог духа. Неко би могао, у први мах, да га побрка са позитивистима, али за разлику од њих, Хусерлова главна вредност биле су слобода човековог духа и његове самосвести, па на крају крајева и смисао живота.

Prosvetitelji su tragali za racionalnoscu, medjutim, sta su pod time podrazumevali? Da li je uopste vecini jasno sta znaci rec "racionalnost"? Kada bi covek bio samo racionalan, onda bi uzroci dusevnih bolesti bili samo u organizmu, najverovatnije u mozgu ili slezini... Medjutim, to je daleko od istine, jer covek je sposoban da bude iracionalan vise od BILO KOJE zivotinje. Zasto (majku m' :mrgreen: ) kad je najsavrseniji poznati zivi organizam? Ti prosvetitelji kao da nisu bili normalni, kako su mogli za coveka pretpostaviti da je samo racionalan, kada svi dokazi govore da je sposoban da bude iracionalan vise nego ista u zivotinjskom svetu?
 
Poslednja izmena:
Neki lik na H je ponovo potegao termin koji je zadnji put bio potezan kada su o njemu raspravljali stari grci - "nesvesno", mozes li mi reci koji posto zelim da nadjem na internetu vise o tome?
Нисам баш разумела питање, извини.

Можда мислиш на Фројда? Хусерл је живео баш у време када је Фројд (наравно, ненамерно) психологизовао живот до те мере да се то увукло и у филозофију. Хусерл је покушао да очисти филозофију од психологије, емпиризма и сличних "страних тела".

Али ја бих ипак више волела да говоримо о теми, а то је Хусерлово виђење кризе науке, а не Хусерлова филозофија уопште.
 
Prosvetitelji su tragali za racionalnoscu, medjutim, sta su pod time podrazumevali? Da li je uopste vecini jasno sta znaci rec "racionalnost"? Kada bi covek bio samo racionalan, onda bi uzroci dusevnih bolesti bili samo u organizmu, najverovatnije u mozgu ili slezini... Medjutim, to je daleko od istine, jer covek je sposoban da bude iracionalan vise od BILO KOJE zivotinje. Zasto (majku m' :mrgreen: ) kad je najsavrseniji poznati zivi organizam? Ti prosvetitelji kao da nisu bili normalni, kako su mogli za coveka pretpostaviti da je samo racionalan, kada svi dokazi govore da je sposoban da bude iracionalan vise nego ista u zivotinjskom svetu?

Evo ovo je bilo bas na temu. Govorimo o ovome sto sam izneo, ovo su jako vazne stvari:!: U stvari, samo je covek sposoban da bude iracionalan, sve ostale zivotinje su samo racionalne. Moje misljenje je da ti prosvetitelji nisu bili bas normalni ako su hteli to sto ti kazes, da sve racionalizuju.
 
Poslednja izmena:
Нисам баш разумела питање, извини.

Можда мислиш на Фројда? Хусерл је живео баш у време када је Фројд (наравно, ненамерно) психологизовао живот до те мере да се то увукло и у филозофију. Хусерл је покушао да очисти филозофију од психологије, емпиризма и сличних "страних тела".

Али ја бих ипак више волела да говоримо о теми, а то је Хусерлово виђење кризе науке, а не Хусерлова филозофија уопште.

Ne, Frojd nije na H.
 
Па кажи :D. немој да се играмо загонетања.

Али, види, ми смо о и/рационалности већ много причали (и још увек причам на другим темама), а ја сам ову тему посветила кризи, тј. дехуманизацији науке, која је првобитно (у старој Грчкој) замишљена као начин за еманципацију човековог духа.
 
Па кажи :D. немој да се играмо загонетања.

Али, види, ми смо о и/рационалности већ много причали (и још увек причам на другим темама), а ја сам ову тему посветила кризи, тј. дехуманизацији науке, која је првобитно (у старој Грчкој) замишљена као начин за еманципацију човековог духа.

Ne igram se, neko pre Frojda je vratio taj termin.

Ko smo to mi:mrgreen:

Kojim temama, zelim da dodjem tamo.

Nemoguce je emancipirati nesto sto je "samo po sebi racionalno". Ako covek nije iracionalan, vec je "u izvoru" racionalan, onda tu nema sta da se "emancipira" - zar ne?
 
Ja ne znam zasto neko misli da se salim.
Zar ti prosvetitelji misle da covek formira teorije o vesticama, bogu, i slicno samo tada kada nema neki drugi nacin da objasni prirodne pojave? Apsudrno. Pa ja kada nesto ne znam ne formiram nikakve teorije koje su iracionalne, samo priznam da "ne znam", dok Misko (na primer) uvek formira... i sta sad? Husler ce da kaze da je Misko iracionalan samo zato sto nije racionalan, a ne zato sto je iracionalan, i zato sto nije pronasao izvor racionalnosti duboko u sebi? A sta to ometa taj izvor? Da se on mozda nije zajebo, pa tu postoji i izvor iracionalnosti odma pored ovoga izvora racionalnosti?
 
Poslednja izmena:
Ko je u nauci trazio osnovu svog zivota,inicijalni kapislu ili opravdanje za svoje postupke,samu bit,
sigurno se mnogo razocarao.
Doduse,nase danasnje filozofiranje uslovljeno je naukom.Zato se javlja potreba za novim nacinom filozofiranja gde ce racionalno biti smenjeno iracionalnim.Ali ko je taj koji ce odrediti odnos izmedju savremenog filozofiranja prema nauci...taj put nikako nije jednosmeran.:roll:
 
"ko od vas nije zaustavio ruku zubara koja mu pomaze kada je ovaj pokusao da izvadi kvaran zub jos pre nego sto je zubar ista pokusao, pre nego sto je moglo da zaboli..." kaze Frojd... "taj neka mi prica o tome da covek ne moze imati nameru za smrcu i nanosenjem bola samome sebi".

Prema tome, Modruna, ako nisi stvarno nikada zaustavila ruku zubara koji je pokusao da ti pomogne da ti izvadi kvaran zub, onda pricaj o tome da je covek cisto racionalan. I ako nisi nikada videla da se covek samoubijo. Niko se nije ubijo zato sto je "glup", vec zato sto je "iracionalan". A niko nije iracionalan zato sto nije racionalan, vec je svako iracionalan zasto sto je iracionalan, a racionalan zato sto je racionalan. A pokusaji da se iracionalnost proglasi nedostatkom racionalnosti, a ne za iracionalnost - to su najbolji primeri za ono sto se saljivo naziva "zongliranje recima".

Kada bi iracionalnost stvarno bila nedostatak racionalnosti, a ne iracionalnost, onda bi svakako nalazenje izvora racionalnosti bilo resenje... ali ne i problem, svako bi znao gde je taj izvor. Sa jednakom logickom argumentacijom sa kojom Husler moze da tvrdi da je "iracionalnost u stvari nedostatak racionalnosti", mogao bi neko drugi da tvrdi da je racionalnost u stvari nedostatak iracionalnosti - i da se postize tako sto se taj izvor iracionalnosti (koji je tu iz skroz iracionlanih razloga... ) zaglusi nekakvih velikim kamenom.
 
Poslednja izmena:
Ама, није о томе реч!

Понављам: о и/рациналности смо већ пуно причали (и ја сам увек и била на страни ирационалности).

Овде је реч о врсти рационалности у коју су веровали стари Грци и просветитељи с једне и данашње "дехуманизоване" научне рационалности с друге стране.

Ма колико ми волели ирационалност, чињеница је да разум уводи ред у хаос ирационалности. Наука може да се бави ирационалношћу као предметом проучавања, али метод би морао да јој буде разум.

Значи, разликујте предмет и метод.

Хусерл критикује данашњу науку јер "иде само за што ефикаснијом манипулацијом природним појавама", и удаљава се од човековог духа и самосвести и у предмету и у методи.

Можеш ли да замислиш срећу (еманципацију) оног Грка који је у једном моменту укапирао да до помрачења Месеца не долази зато што се Јупитер наљутио јер му нису принесене довољне жртве, него зато што Земља баца сенку на Месец. Мора да је скакао од радости.

Али ја бих прва била срећна кад би наука коначно почела (што се у Русији уосталим већ десило) да проучава тзв. натприродне појаве (телепатија, прекогниција) и то на државном нивоу и са потпуном научном озбиљношћу.

Хусерл заправо критикује вулгаризацију науке, њено претварање у слушкињу технологије.

Уосталом, следила је и она чувена књига "Suma tehnologiae" Станислава Лема, у којој се разматра сличан проблем.
 
Poslednja izmena:
ne mogu, on u opste nije bio srecan - stavise, bio je jako nesrecan. On je u to poverovao zato sto je morao da poveruje u to, jer je to video, inace ne bi, nije zeleo... a da je samo on to video (da do pomracenja meseca ne dolazi zbog toga sto Jupiter... nego...) onda bi verovatno lagao svoju sestre i bratje da nije to video, tj. precutao bi to otkrice, jer je onako bilo interesantnije: na zurke u vezi boga Jupitera se uvek skupe dobre ribe... i napiju se.

Neko drugi ko je racionalan i veseo covek, taj nebi ni verovao u Jupitera, a znao bi da ne zna zasto se mesec pomracuje itd... a kada bi otkrio zasto, znao bi da sad zna, i bio bi srecan, jer taj je i hteo to da zna. I podelio bi to otkrice sa drugima. + taj verovatno ne voli pijane ribe, oce one 'svesne'.

Ni njegovu emancipaciju... on nije jos emancipovan. Bice emancipovan tek onda kada nauci da "ako nesto ne zna stvarno zna da on to ne zna", inace ce u buduce izmisljati nove idole, pa cak i ako zna da se mesec pomracio zbog necega nevezanog za goru bogova... mozda ce recimo poceti da obozava telo i da za sve krivi/hvali telo, kao ljudi danas sto rade, i nisu napredniji od grka koji su krivili bogove, cak su nazadniji. Tek kada taj Grk izgubi sklonost da izmislja i kreira scenario za nesto sto ne zna... tek tada ce postati emancipovan. Saznanjem da bogovi ne kontrolisu mesec on se nije emancipovao "voljno"... i za inat ce odmah sutra pomisliti da se mesec moze ipak ako se Volu-coveku u lavirintu koji zivi prinesu 10-20 nevinih devojaka pomeriti iz svoje putanje, tako da u opste ne dodje do pomracenja meseca...
 
Poslednja izmena:
Онда ти не знаш како изгледа радост открића (неке истине). То је за неке људе највећа радост, већа од журки у част Јупитера.

А говорио је својој браћи и сестрама, само питање је колико су желели да га слушају.

И није имао намеру да се ограничи само на материјалне појаве са циљем да што боље искористи природу у своје себичне сврхе. Намера му је била да спозна природу у свим њеним видовима, па ако треба и вештице и демоне (ако постоје). Намера му је била да сазна целину природе, дакле и њен материјални и њен нематеријални аспект. Али да сазна разумом, ако је могуће.

Разум су нам оставили стари Грци у аманет.
 
Онда ти не знаш како изгледа радост открића (неке истине). То је за неке људе највећа радост, већа од журки у част Јупитера.

А говорио је својој браћи и сестрама, само питање је колико су желели да га слушају.

И није имао намеру да се ограничи само на материјалне појаве са циљем да што боље искористи природу у своје себичне сврхе. Намера му је била да спозна природу у свим њеним видовима, па ако треба и вештице и демоне (ако постоје). Намера му је била да сазна целину природе, дакле и њен материјални и њен нематеријални аспект. Али да сазна разумом, ако је могуће.

Разум су нам оставили стари Грци у аманет.

Ja samo kazem da onaj koji pre nego sto je saznao to o mesecu NIJE imao predrasudu da je to do Jupitera, za razliku od ovoga koji jeste... stvarno moze biti srecan.
Ovaj koji JESTE IMAO PREDRASUDU DA JE TO DO BOGA JUPITERA ne samo da nije srecan zbog otkrica i da ga nece podeliti, vec je nesrecan.

Da ja jesam bio 1000 puta srecan zbog otrkica, zato sto nisam verovao da znam nesto sto ne znam kao sto je taj grk verovao da zna da je to do Jupitera.
AJ DA PRICAMO MALO O OVOME KOJI NIJE VEROVAO U JUPITERA PRE NEGO STO JE OKTRIO ZASTO DOLAZI DO POMRACENJA MESECA, POSTO POSTOJE I TAKVI, STA MISLIS O NJIMA?
 
Ni njegovu emancipaciju... on nije jos emancipovan. Bice emancipovan tek onda kada nauci da "ako nesto ne zna stvarno zna da on to ne zna", inace ce u buduce izmisljati nove idole, pa cak i ako zna da se mesec pomracio zbog necega nevezanog za goru bogova... mozda ce recimo poceti da obozava telo i da za sve krivi/hvali telo, kao ljudi danas sto rade, i nisu napredniji od grka koji su krivili bogove, cak su nazadniji. Tek kada taj Grk izgubi sklonost da izmislja i kreira scenario za nesto sto ne zna... tek tada ce postati emancipovan. Saznanjem da bogovi ne kontrolisu mesec on se nije emancipovao "voljno"... i za inat ce odmah sutra pomisliti da se mesec moze ipak ako se Volu-coveku u lavirintu koji zivi prinesu 10-20 nevinih devojaka pomeriti iz svoje putanje, tako da u opste ne dodje do pomracenja meseca...
 
Emancipovan covek nije covek kome su na silu ubijene sve predrasude... vec je emancipovan covek onaj ko u opste nije sklon formiranju predrasuda | ko moze da zivi znajuci da nesto ne zna.

Moj grk (rodjen 1998) je napredniji od Tvog grka, jer moj grk (mali grk) nije imao predrasude "radi cega dolazi do pomracenja meseca" vec je znao da to ne zna, dok nije lepo naucio... a ni sad bas mu nije jasno-i on to zna, al kad nauci o magnetizmu i u to se uveri tada ce mu biti...

Isto tako, moj grk od pre 2000 hilajde godina koji nije verovao u Jupitere, "usamljen u svom ateizmu", daleko je emancipovaniji od tvog grka koji je sve dok nije saznao zasto se mesec pomracuje verovao u jupitera, jer ovome mome to saznanje je dobro doslo, a ovaj tvoj ga nije zeleo. Moj se emancipovao iz gospodstva, a tvoj zato sto je morao.

:mrgreen: zaista je tako.
 
Обично се не полази од незнања (тј. од свести о незнању), него од погрешног знања. Мом Грку су кад је био дете Велики мама и тата рекли да Јупитер кажњава људе ако му не принесу довољне жртве.

Касније је мој Грк посумњао у то и почео да МИСЛИ. Почео је поставља питања (наравно себи), она два најчувенија питања -- "да ли?" и "зашто?". И смислио је свашта, чак и Питагорину теорему :D.

Има људи који воле да мисле, који се радују кад нешто открију размишљањем.
 
Ono sto sam hteo da kazem: emancipacija i kultura nije nesto sto se "mora" i sto se "moze" nametnuti nekome od strane nekoga drugoga, ili sto se moze "dobiti". Do tih stvari covek SAM mora da dodje, i prosvetitelji mu ne mogu pomoci, psiholozi mozda mogu... ali to je malo drugacije i duga prica. Frojd moze da ga emancipuje, ovaj tvoj na H ne moze koliko vidim.
 
Обично се не полази од незнања (тј. од свести о незнању), него од погрешног знања. Мом Грку су кад је био дете Велики мама и тата рекли да Јупитер кажњава људе ако му не принесу довољне жртве.

Касније је мој Грк посумњао у то и почео да МИСЛИ. Почео је поставља питања (наравно себи), она два најчувенија питања -- "да ли?" и "зашто?". И смислио је свашта, чак и Питагорину теорему :D.

Има људи који воле да мисле, који се радују кад нешто открију размишљањем.

I mome grku su to rekli, ali on im nije verovao. On je poceo od svesti o neznanju, sto znaci da je za klasu svesniji od tvog.

Moj grk je mislio od samog pocetka. Moj grk je smislio bozansku proporciju. Bio je istovremeno i umetnik i naucnik :mrgreen:
Moj grk jos vise voli da misli nego tvoj grk. Raduje se otkricima, i bas zato sto mu je to jos veca radost nego tvome on i nije sklon predrasudama, zna da ce ga one odvojiti od te srece... salim se, ocu da kazem, tvoj grk je nesto kasnije od moga grka poceo da misli, sto sigurno ne znaci da moj grk ne voli da misli, vec naprotiv, znaci da voli vise od tvog verovatno :mrgreen:

Svaka cast mom grku, on je faca, tvoj grk moze samo da mu se divi. Dok je tvoj grk zbunjenim i naivnim ocima pateticnih pogleda gledao na Delphi, moj je grk pun neke cudne enrgije... :mrgreen: joj ne mogu vise shvatila si valjda koliko je tvoj grk patetican u odnosu na mog :mrgreen:
 
Poslednja izmena:

Back
Top