Modruna
Aktivan član
- Poruka
- 1.612
Нововековна европска култура, каже Хусерл, започела је просветитељском вером у свемоћ знања. Али та се вера претворила у садашњу кризу науке, кризу која се састоји у чињеници да су научна знања заробила људски дух. Уместо да човеку отворе перспективу слободе, да пруже своје моћне услуге у изграђивању људске слободе, науке су самог човека претворила у машину, у део процеса стварања техничких моћи које заробљавају човека.
При оваквом стању отуђености науке од човека, основни задатак филозофије јесте да трага за изворним значењем људске рационалности, да трага за оном рационалношћу која је израз људске самосвести и слободе, те да на тој основи уједини сва научна знања у једну целину.
Основни циљ феноменологије, сматра Хусерл, јесте самоосвешћивање науке путем сазнања изворних могућности људског духа, путем разумевања изворног смисла рационалности људске свести.
Насупрот технолошкој рационализацији савремене науке, тј. оној рационализацији која иде само за што ефикаснијом манипулацијом природним појавама, феноменологија треба да открије ону изворну рационалност људског духа која је израз људске слободе самосвести и стварних могућности човка.
Хусерл је замислио феноменологију као теорију која би имала да одреди изворе научних сазнања да би тако помогла науци да сазна своје праве циљеве, да се хуманизује, да би изградила критичке бране оној објективизацији научних знања која воде ка затварању путева до њиховог људског смисла.
ПС: Лако је погодити зашто Хуерлова феноменологија и данас изазива жучне спорове. Али она има и следбенике. Поред егзистенцијалиста (Хајдегер, Јасперс, Сартр), феноменолошкој оријентацији припадају и франсцуски филозоф Мерло Понти, Немац Макс Шелер, Пољак Роман Ингарден и други.
Иначе, Хусерл спада у оне (мени драге) филозофе који сматрају да је сфера чисте априорне свести апсолутно независна од искуства. Али ово кажем само успут: моја главна тема је (као у наслову) – криза науке.
При оваквом стању отуђености науке од човека, основни задатак филозофије јесте да трага за изворним значењем људске рационалности, да трага за оном рационалношћу која је израз људске самосвести и слободе, те да на тој основи уједини сва научна знања у једну целину.
Основни циљ феноменологије, сматра Хусерл, јесте самоосвешћивање науке путем сазнања изворних могућности људског духа, путем разумевања изворног смисла рационалности људске свести.
Насупрот технолошкој рационализацији савремене науке, тј. оној рационализацији која иде само за што ефикаснијом манипулацијом природним појавама, феноменологија треба да открије ону изворну рационалност људског духа која је израз људске слободе самосвести и стварних могућности човка.
Хусерл је замислио феноменологију као теорију која би имала да одреди изворе научних сазнања да би тако помогла науци да сазна своје праве циљеве, да се хуманизује, да би изградила критичке бране оној објективизацији научних знања која воде ка затварању путева до њиховог људског смисла.
ПС: Лако је погодити зашто Хуерлова феноменологија и данас изазива жучне спорове. Али она има и следбенике. Поред егзистенцијалиста (Хајдегер, Јасперс, Сартр), феноменолошкој оријентацији припадају и франсцуски филозоф Мерло Понти, Немац Макс Шелер, Пољак Роман Ингарден и други.
Иначе, Хусерл спада у оне (мени драге) филозофе који сматрају да је сфера чисте априорне свести апсолутно независна од искуства. Али ово кажем само успут: моја главна тема је (као у наслову) – криза науке.