Draža Mihailović

Pogledaj rezultate ankete: Da li je Mihajlovic izdajnik?

Glasova
107. Ne možete glasati na ovu anketu
  • Da

    30 28,04%
  • Ne

    77 71,96%
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 103

Tema: Draža Mihailović

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Draža Mihailović

    Posleratni revolucionarni, policijski i jednopartijski režim od prvog dana preuzimanja vlasti već krajem 1944. u Srbiji vodi razne kampanje, prava verbalna ratovanja, protiv niza neprijatelja partizanskih boraca i revolucije, protiv okupatora i "njegovih slugu", ali je bilo i drugih kampanja: kao protiv ustaškog režima u NDH, protiv Zapada i posebno Sjedinjenih Država, kampanja za Sovjetski Savez i svetsku revoluciju, potom kampanja protiv Sovjeta i njihovih satelita posle 1948, kampanja za radničke savete, kampanja za Trst, kampanja za seljačke zadruge, kampanja za prvi Petogodišnji plan, potom kampanja za opšte društveno samoupravljanje itd. Partija na vlasti bila je vrlo radna, ali se brinula i da stanovništvo bude uvek zauzeto u nekoj kampanji, da stalno goni nekog neprijatelja. Imao se utisak da se ni Partija ni stanovništvo nisu umorili u toku nekih četrdeset pet godina.
    Mnoge kampanje su nestale, samo se istorijski pominju, dok je jedna ostala do današnjeg dana, kampanja protiv Draže Mihailovića. To sada ne čini nekadašnja Komunistička partija na vlasti od 1945. već Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi 1941-1945. Trebalo je očekivati, u nekim sređenim sredinama, da se problem četnika i partizana jednom svede na istoriju, ali u mnogim pitanjima nismo uspeli, pa ni po tom pitanju građanskog rata.
    U ovom tekstu, u kojem ja želim da dam neka objašnjenja i da postavljam pitanja, treba da kažem i nešto što će ličiti na političku ličnu kartu, a mislim da je to potrebno.
    Pre rata 1941. bio sam regrutovan, ali vojsku nisam služio. Sa svojim drugovima u toku kratkog i neuspešnog rata prijavio sam se kao dobrovoljac i bio razvrstan u Prekobrojni puk kod Blažuja (Sarajevo), ali do oružanog sukoba nije došlo. Čak nam ni puške nisu dali. Sve se rasturilo! Vrativši se u Beograd krajem maja, počeli smo, predratna omladinska organizacija Demokratske stranke i ja u njoj, da se prikupljamo i da delamo politički. Neki su bili za to da se odmah ode u jedinice Mihailovića. Ja sam na Mihailovićev pokret od prvog dana gledao kritički, negativno, ali sam bio idejno protiv partizanskog pokreta. Bio sam na strani londonske vlade, i kao čovek i kao član Demokratske stranke od 1938. godine. Na Univerzitetu, Pravnom fakultetu, upoznao sam ljude iz Komunističke partije Jugoslavije. Bili su borci i nosili ideju socijalne revolucije, ali bih, posmatrajući ih, mogao da kažem kao Prudon Marksu - da parafraziram: plašim se za slobodu kad komunisti dođu na vlast. Oni su pokazivali već tada, kao studenti, jednu opštu tendenciju i ka fizičkoj represiji, i to na Univerzitetu, protiv svojih političkih protivnika.
    Međutim, ja sam sa petoricom svojih drugova bio uhapšen od Gestapoa februara 1943, transportovan potom u logor na Starom sajmištu i najzad na prinudni rad u ondašnju nacističku Nemačku, u stvari u Austriju. Sad se pitam da li ja pripadam "antifašističkom" frontu ili sam saradnik okupatora, s obzirom da sam bio protivnik partizana? Nije bilo nemačkog zatvora i logora u Jugoslaviji i izvan Jugoslavije u kojem nije bilo protivnika partizana, većinom su bile pristalice Draže Mihailovića. Veliki je broj ljudi bio hapšen (za vreme nacističke okupacije Srbije) zbog slušanja Radio Londona. Publika ih je posmatrala kao Mihailovićeve pristalice. U beogradskom zatvoru Gestapoa, u ćeliji 5, bilo nas je trinaestorica, samo je jedan bio pripadnik partizana, dr Čeda Rajačić iz Gline, posle rata profesor Sveučilišta i predsednik Srpskog kulturnog društva u Hrvatskoj. Većina zatvorenika bili su "slušaoci" Radio Londona. Dvojica su bila streljana iz naše ćelije: jedan dok sam ja bio u njoj (zajedno sa svojim drugom sa Pravnog fakulteta, Miodragom Jevremovićem). To je bio ekonom Vojo Vojislav Petrović, koji je bio civilni komandant četničke Ivanjice 1941. Drugi streljani, nešto docnije, iz moje ćelije bio je Mića Hadži-Pavlović iz Sokobanje. I on je bio Mihailovićev čovek.
    U zemunskom logoru, kako se tada zvao, a sada se zove Staro sajmište, nije bilo vidno raspoznavanje četnika i partizana, ali ja bih rekao da su partizani, za to moje vreme 1943, bili u manjini, iako su držali personal koji je ostao još iz kruga prvih logoraša 1942, posle slamanja takozvane Užičke republike. Personal: to su logoraši lekari, bolničari, kuvari, pekari, električari, pisari, baštovandžije itd. Potom pamtim pet masovnijih grupa koje su bile sastavljene od više stotina. Prva je bila grupa Krajišnika "partizana", druga grupa Vlaha homoljaca "četnika", treća grupa iz Niša od stotinak ljudi, koja je bila obeležena kao četnička i svi su streljani izuzev apotekara Slobodana Jelića; potom četvrta grupa, šabačka, koja je bila partizanska i brojala je stotinak ljudi kao i prethodna i takođe je kolektivno streljana. Peta velika grupa brojala je možda hiljadu staraca i mlađih žena koji su pokupljeni u jednoj opštoj nemačkoj "raciji" po Sremu, i bila je otpuštena posle mog transportovanja na prinudni rad u Nemačku. Da dodam, u logoru nije bilo nikakve rasprave između partizana i četnika. Logoraši u takvom stanju ne raspravljaju mnogo jer svi, u "principu", očekuju da budu pobijeni.
    U mestu mog prinudnog rada, na Semeringu u Austriji, bilo nas je desetak, više ratnih zarobljenika, seljaka, samo sam ja bio "politički". Bio je i jedan Slovenac - Štober Lukas - nisam ga nikad pitao zašto je bio na tom mestu. On nije bio mnogo razgovoran čovek, iako smo obojica mesecima spavali u jednoj sobi i radili isti posao: ložili smo centralno grejanje za malu vojnu bolnicu, odmaralište, "lazaret".
    Prvi moj susret, posle rata, sa literaturom o građanskom ratu je debela knjiga o suđenju Draži Mihailoviću 1946. godine. Čitali smo je pomno, desetak studenata-emigranata, i bili smo iznenađeni svačim što smo pročitali. Sećam se da smo bili užasnuti rezolucijom četničke omladine u Šahovićima 1. decembra 1942; ocenjivali smo je, tu rezoluciju, kao fašistoidnu. Predosećali smo da su mnoge Mihailovićeve izjave na sudu bile tačne, verovatno mnoge iznuđene, ali dokaza nismo imali. I onda je nastala, pedesetih godina, pomama od propagande, s jedne strane partizanske propagande koja je stizala iz Jugoslavije, a s druge strane luda i neozbiljna četnička propaganda u emigraciji. Mi smo, jedna malobrojnija grupa mladih, na obe propagande reagovali negativno. Tako se rodilo Oslobođenje, jedna organizacija koja je bila protiv-komunistička, ali isto tako i protiv kontrarevolucije i protiv restauracije starog stanja pre 1941. O tome ima obilje
    dokaza u časopisu Naša reč, koji je izlazio redovno pune četrdeset tri godine. Moja osnovna ideja je bila da treba bežati od naše bliske prošlosti - ukoliko želimo poredak slobode za budućnost. Izbegavali smo, posebno ja lično, da raspravljamo o građanskom ratu, iako su bile četiri publikacije koje smo objavili, a koje su se vraćale u prošlost. Pisci su bili Evgenije Jurišić, o suđenju Mihailoviću, uspomene četničkog komandanta Zvonimira Vučkovića, istraživanja profesora Ivana Avakomovića "Mihailović prema nemačkim dokumentima" i značajna knjiga Živka Topalovića Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji.



  2. #2
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Bio sam zadovoljan što po povratku u Srbiju septembra 1990. godine nije bilo, u prvo vreme, rasprave između preživelih četnika i nekada vladajućih partizana. Niko me nikada nije pitao o ratu, te nisam mogao da verujem da će ta rasprava da se razbukti u poslednjim godinama. Jedan od razloga za nju bilo je svakogodišnje vašarište na Ravnoj gori, koje je davalo više sliku iz Bulajićevih filmova o četnicima nego o samom četničkom pokretu.
    Ovaj tekst, koji sada objavljujem, je moje prvo izlaganje kako sam ja video rat i okupaciju, kao i, pored borbe protiv okupatora, građanski rat između partizana i četnika. U međuvremenu, pojavila se dosta značajna literatura o Mihailovićevom pokretu. Prvi su branili Mihailovića. Pre značajne knjige profesora Dimitrija Đorđevića Ožiljci i opomene, objavljene su knjige Davida Martina i Michaela Leesa, jednog Kanađanina, a drugog Engleza koji je bio na terenu u Južnoj Srbiji sa Mihailovićevim jedinicama. Potom je bio Jasper Rootham, Miss Fire: The Chronicle of a British Mission to Mihailovich 1943-1944, 1946, zatim Albert B. Seitz Mihailovich, Hoax or Hero, 1953, i najzad The Mansfield Report, 1974. Ko je te knjige poznavao u našoj javnosti i ko je te knjige uzeo u ozbiljnu kritičku analizu od strane partizanskih istoričara u toku više decenija?
    Međutim, pored sve te navedene i nenavedene literature javili su se naučnici i naučne knjige koje se ne mogu svrstati ni u četničku ni u partizansku literaturu. Da ih navedemo:
    Matteo J. Milazzo, The Chetnik Movement and Yugoslav Resistance, Johns Hopkins University Press, Baltimore (Maryland) & London 1975,
    Jozo Tomasevich, The Chetniks, Stanford University Press, Stanford (California), 1975,
    Marc C. Weeler, Britain and the War for Yugoslavia 1940-1943, Columbia University Press, New York, 1980,
    Lucien Karchmar, Draža Mihailović and The Raise of the Chetnik Movement 1941-1942, 1987,
    Walter Roberts, Tito, Mihailović and the Allies, 1973, i drugo izdanje 1987,
    Simon Trew, Britain, Mihailović and the Chetniks, 1941-1942, 1998,
    Michael Stenton, Radio London and Resistance in Occupied Europe, 2000,
    Heather Williams, Parachutes, Patriots and Partisans, The Special Operations Executif and Yugoslavia 1941-1945 (britanska Služba za izuzetne zadatke), 2003.
    Treba li da kažemo da nijedna naučna analiza od stranih pisaca ne tretira Mihailovića i njegov pokret kao fašistički ili prookupatorski, bez obzira što niko ne poriče značaj partizanske borbe protiv okupatora. Međutim, u svetlosti svih tih sećanja, utisaka, komentara, analiza, dakle činjenica i kontračinjenica, svako dobronameran mora da postavi sebi neka pitanja.
    Zašto ustaške vlasti, odnosno "Zapovjedništvo prvog zbornog područja Petrinje" objavljuje još 15. decembra 1941. ucenu (u sumi od 200 000 kuna ili dinara) za Dražu Mihailovića ako ovaj pobegne u NDH, pošto je "stožer Draže Mihailovića zarobljen od Nemaca" posle slamanja zajedničkog fronta partizana i četnika u leto i jesen 1941?
    Zašto su Nemci kao okupatori već decembra 1941. raspisali ucenu za Dražu Mihailovića u visini od 200 000 dinara?
    Zašto Mihailović, preko Radio Londona, od 25. 05. do 16. 09. 1942, objavljuje 75 imena samo u Srbiji,
    koje treba staviti pod slovo "Z", a na tom spisku nema nikoga sem okupatorovih saradnika u Srbiji, među kojima se nalaze Nedić, ministar Aćimović, dr Velmar Janković, Pećančeve vojvode i skoro svi ministri Nedićeve vlade pod okupacijom?
    Zašto Adolf Hitler piše Musoliniju 16. februara 1943. i traži da se pored partizana gone i četnici koji predstavljaju "posebnu opasnost u dugoročnim planovima koje grade Mihailovićeve pristalice". Hitler dodaje: "U svakom slučaju, likvidiranje Mihailovićevog pokreta neće više biti lak posao, s obzirom na snage kojima raspolaže i na veliki broj naoružanih četnika".
    Zašto je italijanski okupator raspisao ucenu za Dražu Mihailovića maja 1943, u visini od pola miliona lira, i u isti mah za Tita u visini od jednog miliona lira?
    Zašto je sovjetska Vrhovna komanda želela krajem 1943. da šalje svoju vojnu misiju kod Mihailovića, pa ih je od toga odvraćao britanski ministar spoljnih poslova Antoni Idn 30. novembra 1943. godine?
    Zašto Mihailovićeve jedinice u Srbiji, prilikom dolaska sovjetske vojske septembra 1944, ne vode nigde borbe protiv Sovjeta, odnosno "protiv komunizma"?
    Zašto pojedini četnički komandanti, kao Keserović, Raković, Vasić iz Deligradskog korpusa i Dušan Smiljanić iz Kragujevačkog, pokušavaju saradnju sa sovjetskom vojskom?
    Zašto nema logora u Jugoslaviji i izvan Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata u kojem nisu bile Mihailovićeve pristalice? Sofija Sonja Vukanović, preživela logorašica, nedavno u Danasu, od 31. januara 2005, izjavljuje da "zbog istorijske istine dužna sam da kažem da je u Aušvicu bilo četnika i njihovih simpatizera"?
    Zašto je Tito, nezavisno od interpretacije Dušana Bibera, Pera Morače, Branka Petranovića, Venceslava Glišića, izjavio, prema zagrebačkom Vjesniku od 24. maja 1972, da je borba između partizana i četnika bila građanski rat, "ali mi nismo želeli da o tome govorimo", jer bi to nama štetilo kod saveznika?
    Sigurno je da ovakvih pitanja ima još mnogo desetina. Ali ja bih želeo na kraju samo da dodam još dve pojedinosti o drami koja je obuhvatila naše srpsko društvo od 1941. Nije reč samo o okupatoru i "njegovim slugama", nego i o našoj unutrašnjoj drami međusobnih sukoba i klanja. Da li da pomenem četnička klanja u Vraniću i u Foči? Da li da se osvrćemo na ubijanja u procesu "levih skretanja" 1941-1942. u Hercegovini i o Kordunaškom procesu 1944. godine u Hrvatskoj?
    Prva pojedinost, to su dve priče u drami Milovana Đilasa koja je objavljena u Novoj zori prošle godine u broju 3/4. Jedna priča odnosi se na dramu partizana koga ubijaju četnici i jedna drama sa sveštenikom koga ubijaju partizani. Druga pojedinost je jedna misao Marka Ristića, književnika nadrealiste, prvog ambasadora SFRJ u Parizu: "... priznajem da sam danas, krajem 1951, mnogo manje strog sudija no što sam bio krajem 1944, kad sam tek izišao bio užasnut iz zagušljivog paklenog tunela okupacije" (Hacer Tiempo, 1964). Da, danas nije ni 1944, ni 1951, ni 1964. godina, ali je baš zbog toga vreme da javni radnici i istoričari prekinu sa paušalnim ocenama, sa strogim osudama i presudama. Danas je vreme za sagledavanje naše opšte nacionalne drame. Mnogo je krvi palo, mnogo je zabluda najzad otkriveno, nije ni vreme za "pomirenje", nego je vreme za sagledavanja svega što se zbilo i svega što smo doživeli. Mihailovićev pokret je bio poražen 1946. godine, i vojnički i politički i spoljnopolitički. Ali, pitam se da li iskreni preživeli partizani veruju da oni, i pored pobeda 1945, i pored neograničene vlasti u toku 45 godina, ne osećaju sebe poraženima danas 2005. godine? Šta je ostalo od tekovina iz 1941. i 1987. godine kad se iz kruga vladajućih partizana u Savezu komunista iščilio Slobodan Milošević i doveo Srbiju u stanje od pre skoro jednog veka?

    Desimir Tošić

    Link http://www.republika.co.yu/374-375/29.html

  3. #3
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Ne volim ljude da prozivam izdajnicima ...
    ČInjenica je da je Draža MIhailović svojom patološkom opsesijom prema Srbiji dozvolio da mu jedinice u Bosni i Hrvatskoj rade svaka po svome , a i krivac je za građanski rat u Srbiji , isto kao i Tito ...

  4. #4
    Primećen član bigger (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    604
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Дражина војска је била регуларна, док Титова то није била.

  5. #5
    Aktivan član pedjaza (avatar)
    Učlanjen
    06.04.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    negde u Srbiji
    Poruke
    1.224
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Ako se neko borio u ime kralja koji je izdao drzavu, onda je i on izdajnik. Jugoslavija je 17. aprila potpisala kapitulaciju i njena regularna vojska je tada prestala da se suprotstavlja okupatorima.
    To znaci da se ni jedna vojska posle toga ne moze smatrati regularnom. Draza Mihajlovic i njegova vojska su se borili za kralja koji je izdao Jugoslaviju, napustivsi je kad je bilo najteze, a s namerom da se kralj i clanovi kraljevske porodice vrate u zemlju kad se rat zavrsi.
    Zamislite da nas sad neko napadne i da predsednik Srbije napusti zemlju? Zar on i oni koji se bore u njegovo ime ne bi bili izdajnici?

  6. #6
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.229
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio pedjaza Pogledaj poruku
    Ako se neko borio u ime kralja koji je izdao drzavu, onda je i on izdajnik. Jugoslavija je 17. aprila potpisala kapitulaciju i njena regularna vojska je tada prestala da se suprotstavlja okupatorima.
    To znaci da se ni jedna vojska posle toga ne moze smatrati regularnom. Draza Mihajlovic i njegova vojska su se borili za kralja koji je izdao Jugoslaviju, napustivsi je kad je bilo najteze, a s namerom da se kralj i clanovi kraljevske porodice vrate u zemlju kad se rat zavrsi.
    Zamislite da nas sad neko napadne i da predsednik Srbije napusti zemlju? Zar on i oni koji se bore u njegovo ime ne bi bili izdajnici?
    pa zar nije bio drzavni udar i kralj zbacen ?

  7. #7
    Primećen član bigger (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    604
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio Stjepan Herceg Pogledaj poruku
    Dražo nije izdajnik no je fašista.
    Врати се на Сербиан кафе.

  8. #8
    Domaćin Dikan (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ni EU ni Kosovo
    Poruke
    4.809
    Reputaciona moć
    86

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio gogag Pogledaj poruku
    pa zar nije bio drzavni udar i kralj zbacen ?
    Kralj je bio maloletan, vojnim pucem je zbacen knez namesnik Pavle i vlada Cvetkovic-Macek...koja je potpisala nekoliko dana pre toga pakt sa Nemackom...

    Iza puca je stajala britanska obavestajna sluzba i probritanski orijentisani krugovi u vojsci...

    Posle ubistva Aleksandra, to dete nije niko nista ni pitao

  9. #9
    Domaćin Dikan (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ni EU ni Kosovo
    Poruke
    4.809
    Reputaciona moć
    86

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio Stjepan Herceg Pogledaj poruku
    Dražo nije izdajnik no je fašista.
    Zato su ga i odlikovali Truman i Sarl de Gol..
    Jesu li i Antu Pavelica odlikovali

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.229
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio Dikan Pogledaj poruku
    Kralj je bio maloletan, vojnim pucem je zbacen knez namesnik Pavle i vlada Cvetkovic-Macek...koja je potpisala nekoliko dana pre toga pakt sa Nemackom...

    Iza puca je stajala britanska obavestajna sluzba i probritanski orijentisani krugovi u vojsci...

    Posle ubistva Aleksandra, to dete nije niko nista ni pitao
    knez pavle...
    tako je. na njega sam zaboravila, ali znam da je bio udar i da kralj nije tek tako otisao iz
    zemlje...bilo je to ful komplicirano

  11. #11
    Domaćin дрињача (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Дрински корпус
    Poruke
    3.205
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Није био издајник, али свакако да није ни био користан у Србији где су деловали љотићевци и недићевци. Четништво је имало користи само изван Србије, у Босни и Херцеговини у борби против усташа.
    Највећи Србин је Димитрије Љотић!!!

  12. #12
    Aktivan član pedjaza (avatar)
    Učlanjen
    06.04.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    negde u Srbiji
    Poruke
    1.224
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio gogag Pogledaj poruku
    pa zar nije bio drzavni udar i kralj zbacen ?
    Da, bio je drzavni udar i vojska je preuzela vlast, ali kralj nije zbacen s vlasti. Zbacena je Vlada. Kralj je onda poverio Generalu Dusanu Simovicu mandat za sastav nove vlade. Kada su videli da postaje gusto, kralj i clanovi kraljevske porodice su napustili zemlju i otisli u Englesku, cime su izvrsili izdaju.
    Jugoslovenska vojska je pokusala da se suprotstavi okupatorima, ali vrlo bezuspesno, jer je vec 17. aprila Jugoslavija kapitulirala. Od tada vise nije bilo regularne vojske u Jugoslaviji. Sve vojne formacije su nastale od pripadnika te bivse vojske, pa se ne moze reci da je Drazina vojska bila regularna. Ona je samo pocetkom rata bila najbrojnija, pa se pokusalo da se na osnovu te brojnosti proglasi jedino regularnom.
    1944. su partizani bili daleko brojniji od cetnika. Njihov broj se tada drasticno povecavao, tako da je fakticki iz drugog svetskog rata partizanska vojska izasla kao regularna i na njenim temeljima je formirana JNA, kao regilarna vojska posleratne Jugoslavije.
    Boreci se u ime kralja, koji je izdao zemlju i zalazuci se za njegov povratak na vlast, Draza Mihajlovic je bio izdajnik.

  13. #13
    Domaćin berislav83 (avatar)
    Učlanjen
    18.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.674
    Reputaciona moć
    83

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    najveci srbin je ipak nikola tesla,planetarni genije.

  14. #14
    Domaćin
    Učlanjen
    04.11.2006.
    Lokacija
    Part of Belgrade
    Poruke
    4.803
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    SlobodanJ ne verujem da si pisao ovaj tekst ipak je tu radio copy\paste

  15. #15
    Ističe se NS GARI (avatar)
    Učlanjen
    19.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    OSTRVO :)
    Poruke
    2.072
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    ovaj stjepan bas ima bujnu mastu...alo covece Drazu su odlikovali i Amerika i Franucuska

    vas pavelic je bio fasista i koljac nevidjeni

  16. #16
    Primećen član СРБ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Окупирана Краљевина Србија
    Poruke
    645
    Reputaciona moć
    46

    Post Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio pedjaza Pogledaj poruku
    Ako se neko borio u ime kralja koji je izdao drzavu, onda je i on izdajnik. Jugoslavija je 17. aprila potpisala kapitulaciju i njena regularna vojska je tada prestala da se suprotstavlja okupatorima.
    To znaci da se ni jedna vojska posle toga ne moze smatrati regularnom. Draza Mihajlovic i njegova vojska su se borili za kralja koji je izdao Jugoslaviju, napustivsi je kad je bilo najteze, a s namerom da se kralj i clanovi kraljevske porodice vrate u zemlju kad se rat zavrsi.
    Zamislite da nas sad neko napadne i da predsednik Srbije napusti zemlju? Zar on i oni koji se bore u njegovo ime ne bi bili izdajnici?
    Замишљам... Косово проглашава независност... Организује се протест - велики народни митинг... Председник одлази на пикник у Румунију...

  17. #17
    Buduća legenda nojkic_problem (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.432
    Reputaciona moć
    300

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    И како је демокраЦки преЦедник отишао у Румунију тада, сви смо повикали "ИЗДАЈНИК". Е, то је оно што краси издајнике у Србији, напусте земљу кад не треба. Тако и наш краљ.

  18. #18
    Primećen član СРБ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Окупирана Краљевина Србија
    Poruke
    645
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio nojkic_problem Pogledaj poruku
    И како је демокраЦки преЦедник отишао у Румунију тада, сви смо повикали "ИЗДАЈНИК". Е, то је оно што краси издајнике у Србији, напусте земљу кад не треба. Тако и наш краљ.
    Њ.К.В. Петар Други је тек постао пунолетан. Да ли би се ико његових година снашао на месту шефа једне државе на почетку Светског рата?
    A видели би шта би било да је био жив Александар I.

  19. #19
    Buduća legenda nojkic_problem (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.432
    Reputaciona moć
    300

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    ШББКББ ... мани ме тога ... Имао је краљ своје саветнике и заједно са њима је побегао. Дакле ...

  20. #20
    oz007 nije na forumu
    razbija budalastine i raskrinkava lazne tvrdnje posebno Crnogorske
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    06.04.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    223
    Reputaciona moć
    38

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio bigger Pogledaj poruku
    Дражина војска је била регуларна, док Титова то није била.

    Cetnike regularno osnovao kralj izdajnik, partizane Kominterna, ustaze zlikovac Pavelic, JNA zlikovac Tito..... ajde nadjite mi jednu pravednu vojsku koja nije regularno pljackala, krala i ubijala.

    Vojska sluzi za bogacenje vladara a narod je hrana za topove.

    Vojske koje pobedjuju su one koje sluysaju vise masonske vodje iz jacih zemalja.

    Ko drukcije kaze taj klevece i laze.

    Zdravo drugovi,

    Drug Tito s velko kito.

  21. #21
    Primećen član СРБ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Окупирана Краљевина Србија
    Poruke
    645
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Citat Original postavio nojkic_problem Pogledaj poruku
    ШББКББ ... мани ме тога ... Имао је краљ своје саветнике и заједно са њима је побегао. Дакле ...
    Дакле:

    Citat Original postavio gogag Pogledaj poruku
    knez pavle...
    tako je. na njega sam zaboravila, ali znam da je bio udar i da kralj nije tek tako otisao iz
    zemlje...bilo je to ful komplicirano

  22. #22
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    SA VEROM U BOGA KRALJA I OTADZBINU !!!!!!!!!

  23. #23
    M87 Orkan II nije na forumu
    антинациста,антициониста,а нтикомуниста
    Ističe se M87 Orkan II (avatar)
    Učlanjen
    12.07.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Backa Palanka
    Poruke
    2.045
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Cim je radio sa Nemcima jeste izdajnik. Trebao je da ratuje sa partizanima protiv Nemaca, pa posle oslobodjenja da se klao sa komunistima, da ih je poubijao sve posle rata i onda stvorio Srbiju pa zbogom Jugoslavijo.

  24. #24
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Tako to rece komunisticka propaganda.

  25. #25
    Zainteresovan član Jeremija (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    146
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Draža Mihailović

    Дража Михаиловић је словио за првог герилца Европе све до 1943. године. "Орао слободних планина" био је наслов у већини тадашњих медија западног света, а снимљено је и неколико филмова о његовој борби против Хитлера.





    Заокрет и одрицање од Драже уследио је тек после Техерана (Стаљинова иницијатива - инсистирање).

Slične teme

  1. Dragoljub Draza Mihailovic
    Autor Sonnet u forumu Politika
    Odgovora: 187
    Poslednja poruka: 05.06.2011., 20:35
  2. Draza MIhailovic
    Autor AllmightyBruce u forumu Istorija
    Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 03.06.2011., 20:27
  3. Draza ili Tito
    Autor tommy gun u forumu Istorija
    Odgovora: 100
    Poslednja poruka: 25.01.2008., 15:04
  4. sveti draža
    Autor Kaj u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 26.09.2007., 19:25
  5. draza i ban
    Autor jet_lee u forumu Arhiva
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 22.11.2004., 21:57

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •