Da li se ikad uplasite kada gledate 10-20-30 godina unapred?

Da li ste se ikad uplasili,kada ste sebe pitali(verujem da jeste):"Gde cu ja biti i shta cu raditi za 10-20-30 godina?"Poshto ja se tog pitanja stalno uplasim.Neki put kazhem ma shta me briga idem radim za platu full mi ali kada bolje razmislim uplasim se nekako.Jednostavno ne mogu sebe da zamislim da cu morati da ustajem rano i idem na posao,jer jednostavno na tom mestu sebe ne zamisljam,vec imam mnogo vece ciljeve,ali me uplasi ta rech "shta ako ne uspem da ih ostvarim?",i sve me nekako hvata jeza...Da li ste ikada razmisljali chime biste se bavili i shta ako ne uspete to shto ste hteli?Da li vas ikad malo uplashi(poshto mene dobro razdrma strah)da vidite sebe na nekom mestu na kom nebiste mogli da budete i da nema vishe zajebavanja sa drustvom,ribe,obaveza vec zhena,deca,porodica,posao,prezivljavanje?

ShadowNinjaMan:

Da li ste se ikad uplasili,kada ste sebe pitali(verujem da jeste):"Gde cu ja biti i shta cu raditi za 10-20-30 godina?"Poshto ja se tog pitanja stalno uplasim.Neki put kazhem ma shta me briga idem radim za platu full mi ali kada bolje razmislim uplasim se nekako.Jednostavno ne mogu sebe da zamislim da cu morati da ustajem rano i idem na posao,jer jednostavno na tom mestu sebe ne zamisljam,vec imam mnogo vece ciljeve,ali me uplasi ta rech "shta ako ne uspem da ih ostvarim?",i sve me nekako hvata jeza...Da li ste ikada razmisljali chime biste se bavili i shta ako ne uspete to shto ste hteli?Da li vas ikad malo uplashi(poshto mene dobro razdrma strah)da vidite sebe na nekom mestu na kom nebiste mogli da budete i da nema vishe zajebavanja sa drustvom,ribe,obaveza vec zhena,deca,porodica,posao,prezivljavanje?

Kliknite za proširenje...

Redovno!

Naravno da se uplasim i zbog jos mnogih drugih stvari, ali ako je ko zna koliko ljudi pre tebe uspelo da osnuje porodicu i da je odrzi, pa majku mu, mozda se desi da i ti uspes, nikad ne znas kakav ces biti za toliko godina.

ne volim da se opterecujem time....mislim ja sta ce mi se danas desiti...najbitnije mi je da se sutra probudim a dalje, sta bude - bice!!

I da i ne!

Moram da priznam da se uplasim... :S

da..i onda pokusam da se sredim, to traje dva dana i opet po starom..

ShadowNinjaMan:

Jednostavno ne mogu sebe da zamislim da cu morati da ustajem rano i idem na posao,jer jednostavno na tom mestu sebe ne zamisljam,vec imam mnogo vece ciljeve,ali me uplasi ta rech "shta ako ne uspem da ih ostvarim?",i sve me nekako hvata jeza...

Kliknite za proširenje...

Magična rečenica koja me uvek otkine samo što se u mom slučaju ne odnosi na posao nego na ženu i decu.Ne,nije mi ćale gazda firme nego ako ništa drugo,rudnici su uvek spremni.Pošto od DJ-inga nema 'leba,moraću da radim nešto drugo kao npr.kuvanje ili šta već...

Magična rečenica koja me uvek otkine samo što se u mom slučaju ne odnosi na posao nego na ženu i decu.Ne,nije mi ćale gazda firme nego ako ništa drugo,rudnici su uvek spremni.Pošto od DJ-inga nema 'leba,moraću da radim nešto drugo kao npr.kuvanje ili šta već...

Kliknite za proširenje...

Od ovoga nema `leba. Ajde dođi kod mene, ima da živiš ko car, jer nažalost za rockere pout mene ovde nema ` leba.

Bash sam juche gledala neki film koji je na tu temu i dobro sam se zamislila... Ja se samo plashim da ne potroshim svoj zivot uzalud,i ne plashim se starenja kao stvaranja nekog zivota,kucje,porodice,upadanja u neku rutinu,odlaska na posao... Jer znam da nisam takva osoba i uvijek cje mi se deshavati neshto zanimljivo.
Ja se samo bojim smrti. Mislim,znam da je to neshto prirodno i da svako mora umrijeti,samo...ja straaaashno volim zivjeti (uostalom,ko ne?!) i ono...ne umire mi se.

A shto se tiche stvari poput djece,to je neshto normalno i docji cje kad bude bio red na to,nakon fakulteta i zaposhljenja.
Ne bih htjela da se zayebem ranije nego shto treba,ali ako se i to desi,treba da budesh spreman.
Shto se posla tiche,ne bih voljela da radim neshto shto cje me ubiti,neshto shto je jednolichno i zamara..a vecjina poslova je takva. Smislicju ja vecj neshto.

A ovo,'cuga,frajeri i zayebancija',pa to mogu i udata,i kao majka i kao ozbiljna,zaposlena zena. Naravno,ovo bez 'frajera' ,ali tada cju uz sebe imati muza,a podrazumijeva se da ga volim.
Mda,to oko udaje. I razvoda.
Mislim da ne bih zivjeti sa chovjekom koga ne volim. I ono,josh uvijek ne razumijem ljude koji zive zajedno a ne vole se,nego su jedno drugom samo navika.

A izlasci i zayebancija cje,normalno,ostati sastavni dio mog zivota jer smo takvi tipovi,ljudi oko mene i ja,i nema shanse da se ishta promjeni. (((=


Eto. Sumnjam da je ovo iko prochitao,al nek sam ja napisala.

Понекад ме уплаши кад помислим шта ме све чека. Али, рачунам да ћу тад бити много зрелија, да ће ми све то доћи нормално. Наравно, надам се да ћу успети да пребродим кризу ако ме нешто стрефи неспремну. Уосталом, битно је живети садашњи тренутак, шта ће после бити, ко зна. У једном делићу секунде живот може попримити сасвим неочекиван ток. Плаши ме да тај ток буде негативан, али ипак не стрепим баш пуно. Тешко је одједном бити у ситуацији да на себе примиш велику одговорност. Теши ме кад видим да углавном све иде полако, и да све има своје време.

mnogo razmisljam o buducnosti....ali ne plasim se mnogo....nadam se necem dobrom...lepo je ziveti u nadi

ne ...

....da, prije sam se uzasno plasila i non stop razmisljala o tome...sad, pa vise ne....za 30 god cu imati 45...a sa 47 cu da se ubijem, posto je starost nesto sto stvarno ne volim...eto...nemam cega da se plasim...da cu potraciti zivot?ma meni je dovoljno da se smijem i vec je dobro iskoriscen!
napokon znam sta mi je u zivotu vazno i drzim se toga!

p.s. soffy i ja sam procitala!

@ngel@:

ne...

Kliknite za proširenje...

А можда би требало?
Јер...навикли смо да ништа не радимо.У школу идемо да би се зајебавали.Учимо само када нас "досадни маторци" натерају.Имамо леп радни сто/компјутерски сто и рачунар.Имамо своју собу (која је увек у нереду).Имамо брдо "кул" гардеробе.Имамо бицикле/ролере/скутере (у неким случајевима сва три).
А шта смо од тога зарадили? (не заслужили,зарадили) Све су нам то родитељи/фамилија купили.
А онда дође тренутак када завршимо средњу школу и одлучимо да нећемо да идемо на факс,бар за сад.
И како ћемо да зарађујемо?
Пунолетне особе,а још живе код родитеља и немају приходе,само расходе...
Докле тако?

ShadowNinjaMan:

Da li ste se ikad uplasili,kada ste sebe pitali(verujem da jeste):"Gde cu ja biti i shta cu raditi za 10-20-30 godina?"Poshto ja se tog pitanja stalno uplasim.Neki put kazhem ma shta me briga idem radim za platu full mi ali kada bolje razmislim uplasim se nekako.Jednostavno ne mogu sebe da zamislim da cu morati da ustajem rano i idem na posao,jer jednostavno na tom mestu sebe ne zamisljam,vec imam mnogo vece ciljeve,ali me uplasi ta rech "shta ako ne uspem da ih ostvarim?",i sve me nekako hvata jeza...Da li ste ikada razmisljali chime biste se bavili i shta ako ne uspete to shto ste hteli?Da li vas ikad malo uplashi(poshto mene dobro razdrma strah)da vidite sebe na nekom mestu na kom nebiste mogli da budete i da nema vishe zajebavanja sa drustvom,ribe,obaveza vec zhena,deca,porodica,posao,prezivljavanje?

Kliknite za proširenje...

Ambiciozna sam i sigurna sam da ako ne ostvarim sve, bar deo, bicu zadovoljna sa tim. Nisam neozbiljna i shvatam stvari ozbiljno, tako da mi nije nikakav problem ucenje, niti se brinem da li cu da upadnem u zaljeni fakultet....
A sto se tice zajebavanja sa drustvom i sl, imaces drugacije razmisljanje kada bude bilo vreme za to.... Ne znam koje si godiste, ali cim te hvata panika, ima jos vremena.

! Somebody else !:

А можда би требало?
Јер...навикли смо да ништа не радимо.У школу идемо да би се зајебавали.Учимо само када нас "досадни маторци" натерају.Имамо леп радни сто/компјутерски сто и рачунар.Имамо своју собу (која је увек у нереду).Имамо брдо "кул" гардеробе.Имамо бицикле/ролере/скутере (у неким случајевима сва три).
А шта смо од тога зарадили? (не заслужили,зарадили) Све су нам то родитељи/фамилија купили.
А онда дође тренутак када завршимо средњу школу и одлучимо да нећемо да идемо на факс,бар за сад.
И како ћемо да зарађујемо?
Пунолетне особе,а још живе код родитеља и немају приходе,само расходе...
Докле тако?

Kliknite za proširenje...

Nije uvek tako.Evo ti primer;idem u skolu radi sebe,roditelji ne zahtevaju od mene nesto posebno,ali sam 5.00."Guram" taj prosek,jer se nadam da cu uspeti da za 3 godine upisem medicinski fax.Svoju sobu nemam,delim je sa mladjom sestrom,i nije u neredu uvek.Nemam skuter i ne treba mi.
Da,sve su mi oni kupili,jer ne mogu ja sa mojih 15 godina da zaradim pare da bih kupila kompjuter ili nesto drugo.

To ti se samo sad cini da je neko od 47 star. Ja bih za moju tetku rekla da ima 32, a ne 47 da ne znam koliko odina ima u stvari. ona ce biti mlada bar jos 20 godina. Vazno je kako se osecas.

Ja puno razmisljam o buducnosti. I nesto mi ne ide u zamisljanju sebe kao porodicne zene. Ne da ja to ne bi volela (jedno dana )vec mislim da necu moci.Ali me majcine price dosta ohrabruju jer je ona u ovom periodu bila mnogo gora od mene, a sad je divna majka... Necu nigde zuriti, za mene je pravo rsenje da idem korak po korak, pa ako i ugazim u nesto, obrisacu nogu i nastaviti dalje. mnogo me vise brine sadasnjost od buducnosti...

I ja sam, ali za mene se podrazumeva :| , da sam procitala

P.S. Samo se nadam da cu imati posao koji volim kad zavrsim sa faksom (prvo da ga upisem naravno) ... to ce mi biti briga dok se ne zaposlim (jednog dana bicu pravi radoholicar ako budem imala srece)

hahaha,lol,ljudi,ne morate ((((=


@Look : Shto se tiche tog 'dobra majka'...i meni je malo apstraktno da ja budem nechija majka..da mi je dijete centar svijeta,ali kad sve zene koje imaju djecu kazu da je to neshto najljepshe shto se moze desiti,zashto da im ne vjerujem... po tome se mi razlikujemo od mushkaraca.. (=
i to treba iskoristiti. smatram da je sebichno ne produziti vrstu (=
mada,ko sam ja da to pricham.

lol
plašite se jer će stvari zavisiti od vas.

bdaca007:

Nije uvek tako.Evo ti primer;idem u skolu radi sebe,roditelji ne zahtevaju od mene nesto posebno,ali sam 5.00."Guram" taj prosek,jer se nadam da cu uspeti da za 3 godine upisem medicinski fax.Svoju sobu nemam,delim je sa mladjom sestrom,i nije u neredu uvek.Nemam skuter i ne treba mi.
Da,sve su mi oni kupili,jer ne mogu ja sa mojih 15 godina da zaradim pare da bih kupila kompjuter ili nesto drugo.

Kliknite za proširenje...

Таман посла да је увек тако...

ja samo kazem svoje,za druge ne znam,nit me zanima,imam svoje planove i ciljeve i idem ka tome....

kakvi planovi!!!!!!!??sve se to poremeti kad tad.....cim se pojavi ucesce spoljnih faktora iliti splet okolnosti, zaboravi na planove.....mislim, u mom slucaju, stvari se jednostavno rade u trenutku, fora -present continious. a buducnosti ne mogu da se plasim, jer ne mogu ni da slutim kakva ce biti (a najiskrenije me ni ne zanima)...."The only sensible way to live in this world is without plans !" - ???