zeksiv
Ističe se
- Poruka
- 2.186
Knjigu u ruke, put pod noge
Milinko Bujišić
Kao eksperta za sve oblasti, pozvali su me da održim predavanje mladima na programom predviđenu temu: "Perspektive mlade generacije u svetlu političkih promena u našoj zemlji". Naravno, uvek sam spreman da govorim o takvim temama, kao što sam uvek bio spreman da govorim o temama iz prirodnih nauka, o dostignućima u medicini, tehnološkom razvoju, i svemu drugom o čemu svi mi, koji imamo zvanje eksperta, možemo da govorimo, a i govorimo svuda i na svakom mestu.
Organizator mi je skrenuo pažnju da su deca uglavnom rođena u poslednje dve decenije i da su, zbog svega što se dešavalo u ovoj zemlji, prilično traumirana, depresivna i da bi bilo dobro da im ulijem malo nade i optimizma. Da im ukažem, ako je ikako moguće, na neke dobre stvari koje ih čekaju sa najnovijim promenama u našoj zemlji. Iskreno govoreći nisam ni mislio nešto drugo da pričam, iako sam mogao priču da okrenem na koju hoću stranu i da ništa ne pogrešim. Sve može da se gleda i ovako i onako, bitno je za koju ćeš se priču opredeliti.
Deca su željno čekala da im kažem nešto lepo, bar onoliko koliko mogu da čuju od poslaničke većine. Za skupštinskom govornicom. Palo mi je na pamet staro pravilo da se deca ne smeju lagati i da im se stalno mora govoriti istina, koja nažalost nikad nije lepa i nikad nikom nije prijala. Da nije tako, ne bi se toliko lagalo i ne bi nam laž bila toliko mila.
Evo šta sam rekao pre nego što su mi se organizatori zahvalili i zamolili me da zbog širenja defetizma prekinem predavanje i da se iz bezbednosnih razloga što pre udaljim iz amfiteatra:
Draga omladino, budući eksperti u mnogim oblastima i budući stanovnici mnogih normalnih zemalja širom sveta, vreme sreće u ovoj zemlji je prošlo. Dolazi teško vreme teškog rada. Kao pametni ljudi brzo ćete shvatiti, ili će vam se samo kazati, da morate danonoćno da učite i da radite svuda gde ima posla. Moraćete da idete po celom svetu da prodajete svoje znanje i svoju snagu kako biste mogli da kupite hleb. Ovde će za malo koga biti posla.
Vi, koji ostanete ovde, nemojte da se zanosite da ćete u ovoj zemlji moći brzo i lako da se obogatite kao što su to mogli mnogi iz prethodnih generacija. Prošlo je vreme kad je ovde čovek ujutru ustajao siromašan, a uveče legao bogat, kada do juče nije imao pare za autobusku kartu, a danas može da kupi avion, kada do juče nije imao gde da prenoći, a danas ima luksuzne vile po svetu, kada je preko ograda bez karte uskakao na stadione, a danas ima i klubove i stadione.
Hoću da kažem ono što je već izvesno - da više neće biti društvene i državne imovine koja će se prelivati u privatne džepove, a da za to nećete odgovarati, već ćete biti hvaljeni i nagrađivani kao uspešni i sposobni privrednici. U tom prelivanju obogatili su se i oni koji su davali i oni koji su uzimali. Jednostavno, nećete imati odakle da uzmete. Sve će se znati šta je čije i svako će svim silama štititi svoju imovinu.
Nestankom društvene i državne imovine nestaće i mito i korupcija, ta divna oblast, svima nama mila, koja je veliki broj ljudi obogatila. Samo se u toj delatnosti moglo na uloženi dinar zaraditi sto, a da se ništa ne radi i ništa ne rizikuje. Vi tu lepotu, takvog posla, nećete osetiti.
Kako se već sada može videti, neće biti posla ni u radu sa drogom, ni sa oružjem, ni sa ukradenim automobilima. Narkotika ima toliko na tržištu da im svakog dana drastično pada cena i na tom poslu će se gubiti isto koliko i na pšenici. Znači, možete koliko hoćete raditi, ali ništa nećete zaraditi. Tako je i sa oružjem i sa ukradenim automobilima. Tu više nema para.
Sve mi se čini da više neće biti ni ratova. A ratovi su bili dobra prilika da vešti trguju, švercuju i otimaju, dok sirotinja gine uverena da brani svoju zemlju, da brani svaki njen pedalj, čak i sa tuđe teritorije. U tim ratovima najčešće, pored onoga što su opljačkali, kriminalci dobijaju ordenje i sva druga materijalna priznanja, a mobilisana sirotinja grupne grobnice ili invalidninu. Vi ne spadate ni u jedne ni u druge. Vi nemate više razloga da ratujete, vi nemate šta da branite, jer sve je pre vas odbranjeno. Naša generacija vas je u tome preduhitrila.
Ne možete računati ni na lažne lične karte, lažne pasoše, promenu identiteta, na jatake, na zaštitu raznih službi, na alternativnu medicinu. Sve je to puklo, a tek će da puca.
I zato knjigu u ruke i put pod noge. Samo tako će ceo svet biti vaš, a ne samo Ovo što zovemo domovinom, ove privatne posede nekolicine ljudi.
http://www.danas.co.yu/20080725/dijalog1.html
Milinko Bujišić
Kao eksperta za sve oblasti, pozvali su me da održim predavanje mladima na programom predviđenu temu: "Perspektive mlade generacije u svetlu političkih promena u našoj zemlji". Naravno, uvek sam spreman da govorim o takvim temama, kao što sam uvek bio spreman da govorim o temama iz prirodnih nauka, o dostignućima u medicini, tehnološkom razvoju, i svemu drugom o čemu svi mi, koji imamo zvanje eksperta, možemo da govorimo, a i govorimo svuda i na svakom mestu.
Organizator mi je skrenuo pažnju da su deca uglavnom rođena u poslednje dve decenije i da su, zbog svega što se dešavalo u ovoj zemlji, prilično traumirana, depresivna i da bi bilo dobro da im ulijem malo nade i optimizma. Da im ukažem, ako je ikako moguće, na neke dobre stvari koje ih čekaju sa najnovijim promenama u našoj zemlji. Iskreno govoreći nisam ni mislio nešto drugo da pričam, iako sam mogao priču da okrenem na koju hoću stranu i da ništa ne pogrešim. Sve može da se gleda i ovako i onako, bitno je za koju ćeš se priču opredeliti.
Deca su željno čekala da im kažem nešto lepo, bar onoliko koliko mogu da čuju od poslaničke većine. Za skupštinskom govornicom. Palo mi je na pamet staro pravilo da se deca ne smeju lagati i da im se stalno mora govoriti istina, koja nažalost nikad nije lepa i nikad nikom nije prijala. Da nije tako, ne bi se toliko lagalo i ne bi nam laž bila toliko mila.
Evo šta sam rekao pre nego što su mi se organizatori zahvalili i zamolili me da zbog širenja defetizma prekinem predavanje i da se iz bezbednosnih razloga što pre udaljim iz amfiteatra:
Draga omladino, budući eksperti u mnogim oblastima i budući stanovnici mnogih normalnih zemalja širom sveta, vreme sreće u ovoj zemlji je prošlo. Dolazi teško vreme teškog rada. Kao pametni ljudi brzo ćete shvatiti, ili će vam se samo kazati, da morate danonoćno da učite i da radite svuda gde ima posla. Moraćete da idete po celom svetu da prodajete svoje znanje i svoju snagu kako biste mogli da kupite hleb. Ovde će za malo koga biti posla.
Vi, koji ostanete ovde, nemojte da se zanosite da ćete u ovoj zemlji moći brzo i lako da se obogatite kao što su to mogli mnogi iz prethodnih generacija. Prošlo je vreme kad je ovde čovek ujutru ustajao siromašan, a uveče legao bogat, kada do juče nije imao pare za autobusku kartu, a danas može da kupi avion, kada do juče nije imao gde da prenoći, a danas ima luksuzne vile po svetu, kada je preko ograda bez karte uskakao na stadione, a danas ima i klubove i stadione.
Hoću da kažem ono što je već izvesno - da više neće biti društvene i državne imovine koja će se prelivati u privatne džepove, a da za to nećete odgovarati, već ćete biti hvaljeni i nagrađivani kao uspešni i sposobni privrednici. U tom prelivanju obogatili su se i oni koji su davali i oni koji su uzimali. Jednostavno, nećete imati odakle da uzmete. Sve će se znati šta je čije i svako će svim silama štititi svoju imovinu.
Nestankom društvene i državne imovine nestaće i mito i korupcija, ta divna oblast, svima nama mila, koja je veliki broj ljudi obogatila. Samo se u toj delatnosti moglo na uloženi dinar zaraditi sto, a da se ništa ne radi i ništa ne rizikuje. Vi tu lepotu, takvog posla, nećete osetiti.
Kako se već sada može videti, neće biti posla ni u radu sa drogom, ni sa oružjem, ni sa ukradenim automobilima. Narkotika ima toliko na tržištu da im svakog dana drastično pada cena i na tom poslu će se gubiti isto koliko i na pšenici. Znači, možete koliko hoćete raditi, ali ništa nećete zaraditi. Tako je i sa oružjem i sa ukradenim automobilima. Tu više nema para.
Sve mi se čini da više neće biti ni ratova. A ratovi su bili dobra prilika da vešti trguju, švercuju i otimaju, dok sirotinja gine uverena da brani svoju zemlju, da brani svaki njen pedalj, čak i sa tuđe teritorije. U tim ratovima najčešće, pored onoga što su opljačkali, kriminalci dobijaju ordenje i sva druga materijalna priznanja, a mobilisana sirotinja grupne grobnice ili invalidninu. Vi ne spadate ni u jedne ni u druge. Vi nemate više razloga da ratujete, vi nemate šta da branite, jer sve je pre vas odbranjeno. Naša generacija vas je u tome preduhitrila.
Ne možete računati ni na lažne lične karte, lažne pasoše, promenu identiteta, na jatake, na zaštitu raznih službi, na alternativnu medicinu. Sve je to puklo, a tek će da puca.
I zato knjigu u ruke i put pod noge. Samo tako će ceo svet biti vaš, a ne samo Ovo što zovemo domovinom, ove privatne posede nekolicine ljudi.
http://www.danas.co.yu/20080725/dijalog1.html
