Kumovska krvava sekira

ljuba miljkovic

ljuba miljkovic

Ističe se
Poruka
2.221
periskop1_2mala.jpg


Noćas, u zoru 13/26. jula 1817. godine, kumovskom krvavom sekirom, žrtvovana je glava Vožda Srbije.

Pop Vučko iz Starog Adžibegovca (danas Staro Selo kod Velike Plane) izvršio je opelo nad obezglavljenim telom Karadjordjevim i nad telom njegovog momka Nauma Krnara.

U Deputacinom tefteru u Carigradu, 30. jula 1817. zabeležen je izdatak: za Karadjordjevu glavu 35 groša.

Ovom zločinu Vujica Vulićević je, s namerom da okaje teški greh, 1818. godine podigao spomen-hram posvećen prenosu moštiju sv. Nikole, tj. Svetom Nikoli letnjem, koji se praznuje 9/22. maja.

Narod, koji se teško miri sa ubistvom, osobito sa mučkim ubistvom, na spavanju, još uz to kumovskom, ipak je pripisao Vujici plemenitu vrlinu kajanja, i videvši svoga nahijskog kneza da, okrvavljenih ruku, samo godinu dana posle ubistva kuma, podiže crkvu, s razlogom ju je nazvao crkvom Pokajnicom.

Ova bogomolja brvnara služila je kao parohijska crkva meštanima Starog i Novog Adžibegovca, Rakinca, Radovanja i Velike Plane, sve do podizanja hramova u tim mestima.

Ktitorstvo vojvode Vujice kod Pokajnice je nesporno, mada neki autori ukazuju na još jednog nevidljivog ktitora koji je doturio novac. Milan Dj. Milićević tvrdio je da je Pokajnicu podigao Miloš, i to za one novce koji su nađeni kod Vožda prilikom ubistva, koje je Vujica predao knjazu.

M. Gavrilović je precizniji. Zabeležio je da je tada u Karadjordjevim bisagama nađeno 4000 dukata. Od tog novca, po Miloševoj zapovesti, a po želji kneginje Ljubice, sagradjena je ova bogomolja!

Najgrozniji nalog koji je iko mogao da dobije u tom vremenu, Vujica je primio od Miloša.

Konstantin N. Nenadović je zabeležio: ”za sačuvati svoj život, Vujica prezre ljubav, prezre poverenje, pogazi veru i poštenje i zaboravi na svoga Gospodara, koji ga je od prostog čoveka za vojvodu postavio, i u bogato ruo preodeo. Vujica je, za Voždovog dželata najmio Nikolu Novakovića. Bio je rodom iz Kolašina, a u to vreme nastanjen u Opariću, u Levču. Nekada je bio Karadjordjev momak, ali je napustio i omrznuo gospodara zbog svog brata, koji je u vreme ustanka kažnjen smrću od suda u Jagodini.”

Rečju IZDAJNIK ovih dana puna su usta svih medija, od lokalnih radio i TV stanica, preko svih štampanih glasila, do Internet foruma i blogova...

Izvolite...
 
Šakal:
Hm, sad će podela... na Obrenovićevce i ove druge...

Slično jeste ali isto nije... mislim na trenutnu političku situaciju i na pomenutu iz prošlosti...
Kliknite za proširenje...
Vrlo verovatno... Vujica Vulićević smatra se epizodnu ličnost... prema dašnjoj nomenklaturi egzekutora – "izvršilac", ili prva karika u lancu "izvršilaca"...

... pa će priča da ide na "nalogodavce"... a to mi nije bila osnovna namera...

Probaću po podne malo više podataka o Vujici... bio je dobar vojskovodja u Prvom ustanku... Sada, recimo, ovo...

U borbi na Salašu, 1806. godine, istakli su se posebno vojvoda Vujica, Janko Katić i Stojan Čupić, o čemu je Petar Jokić ostavio zanimljivo svedočanstvo.
Petar Jokić:
”Proleće je rano bilo, vreme rđavo, veliki post bio pred Blagovesti. Dođemo na čardak prema Mitrovici, naložimo vatru i uzmemo da ručamo: zagrizi suvu krušku pa umači u pekmez!
Dođe i vladika šabački koji je pošao u Mitrovicu. Kada eto ti jednog momka, dotrča i kaže Vujici i Katiću da su Turci prešli iz Bosne i probili Sovljak. Vojvode zapovede da spremimo konje i pođemo što brže tamo. Kad smo veće blizu došli ka selu Klenje, ondak se ustavimo u jednom zabranu i tu već čusmo da Turci viču.
Katić i Vujica zapovede da se skidaju bisage i terkije s konja, svaki da skrije kosu i da uvije čalmu oko glave. To se odma i učini. I tako iziđemo u polje. Turci su nas videli, no mislili su da smo Turci iz Šapca. Nisu se na nas ni osvrtali. Kada se naša vojska približila, Katić i Vujica, potegavši sablje, previču:
– Juriš'te braćo naša!
Ovde je Turaka poginulo 67, a samo jedan naš, Stefan iz Lipa.
Sutradan, vas dan smo se borili. Na nas su slabo Turci udarali, no na Katića. Na nas su udarili prvi put i trojica pred nama poginu. Turci stanu silno udarati na Katića i boj je trajao do mraka, no stiže i Čupić u pomoć.”

O boju na Salašu, ima i pesma Filipa Višnjića, redak spomen vojvode Vujice u srpskoj junačkoj poeziji.

Vujo ode do konja alata,
Priteže mu četiri kolana,
A i petu ibrišim tkanicu,
Uzdu vrže, sjede na alata,
Oko njega sto pedeset druga.
…
Tri vojvode zajedno pođoše,
Tri vojvode kao tri sokola,
A za njima do dvjesta Srbina
Na atima, a pod mizdracima,
Ko no srodno jato golubova;
Bože mili, da lijepe kite!
 
ljuba miljkovic:
Istorijski, tradicionalni, hrišćanski... problem je u Vujičinom postupku, ne u Miloševoj potpuno opravdanoj političkoj odluci...
Kliknite za proširenje...
Mislim ni da Miloševa odluka nije uopšte opravdana. Koliko je to politička odluka, a koliko strah od gubitka vlasti, to je već druga priča.
To što je naredio ubistvo čoveka čijom je zaslugom uopšte i bio živ, a još mu je bio i kum, govori mnogo o Miloševoj ličnosti.
Nije njemu stalo ni do Srbije ni do naroda, već do sopstvenih pozicija. Srbija je krenula u proces dobijanja samostalnosti zahvaljujući tome što je to bio lični Milošev interes.
 
rdeki:
Mislim ni da Miloševa odluka nije uopšte opravdana. Koliko je to politička odluka, a koliko strah od gubitka vlasti, to je već druga priča.
To što je naredio ubistvo čoveka čijom je zaslugom uopšte i bio živ, a još mu je bio i kum, govori mnogo o Miloševoj ličnosti.
Nije njemu stalo ni do Srbije ni do naroda, već do sopstvenih pozicija. Srbija je krenula u proces dobijanja samostalnosti zahvaljujući tome što je to bio lični Milošev interes.
Kliknite za proširenje...

Mislim da nisu oni bili kumovi
vec da su bili kumovi gorepomenuti vujica il kako vec i karadjordje

iz danashnjeg ugla gledano, slazem se s tobom.
nije politichki chin likvidirati oponenta, to je ubistvo

s druge strane, karadjordje je ubio oca, i dobio oprost crkve i naroda...
shto znachi da u tom istorijskom trenutku miloshev nalog nije bio zverski
bar ne kako ga danas mi vidimo.

@ dinastije
po mom mishljenju, obrenovici su mnogo vishe dobra doneli, pa ih nekako vishe i gotivim ;)
dodushe kralj milan i kralj aleksandar su bili totalni slepci, al shta se tu moze...

@ tema
ljupche, al ja stvarno ne razumem sushtinu, (ili sam neshto isuvishe smoren da bi se koncentriso na temu), mislim... nekako su mi ovi likovi na kojima insistirash totalno nebitni istorijski, moralno il kako vec..., sve jedno shto su direktni subjekti bitnih istorijskih prekretnica
 
crow:
s druge strane, karadjordje je ubio oca, i dobio oprost crkve i naroda...
Kliknite za proširenje...
Karađorđe nije ubio oca Petra, već očuha Petronija, čijim je ubistvom spasio mnoge druge živote.
Zbeg je bežao od Turaka preko Save, a Petronije (pošto se iz nekog razloga naljutio) je krenuo da pozove tursku patrolu i prijavi begunce. Da je uspeo u svojoj nameri, teško da bi iko u onom zbegu preživeo.

crow:
shto znachi da u tom istorijskom trenutku miloshev nalog nije bio zverski
bar ne kako ga danas mi vidimo.
Kliknite za proširenje...
U tom istorijskom trenutku je kum bio daleko veća svetinja nego što mi danas možemo da zamislimo, pa je samo sa te strane gledano to ubistvo bio izuzetno zverski čin.
 
rdeki:
Karađorđe nije ubio oca Petra, već očuha Petronija, čijim je ubistvom spasio mnoge druge živote.
Zbeg je bežao od Turaka preko Save, a Petronije (pošto se iz nekog razloga naljutio) je krenuo da pozove tursku patrolu i prijavi begunce. Da je uspeo u svojoj nameri, teško da bi iko u onom zbegu preživeo.
Kliknite za proširenje...

Ipak mu je bio otac, analiza svih dostupnih izvora ukazuje na to. Izmišljeno je da je očuh, kako bi se zločin na neki na.čin umanjio.
Ovo je inače lepa priča, ali teško da je bilo baš tako. Debeli sloj šminke ima tu.
 
Arije:
Ipak mu je bio otac, analiza svih dostupnih izvora ukazuje na to. Izmišljeno je da je očuh, kako bi se zločin na neki na.čin umanjio.
Ovo je inače lepa priča, ali teško da je bilo baš tako. Debeli sloj šminke ima tu.
Kliknite za proširenje...
Moguće da je izmišljeno i jedno i drugo.

Ono što je izvesno, Karađorđe je bio Petrović, a ne Petronijević.

Što se smrti Karađorđevog oca tiče, postoji priča da je poginuo uoči Kočine krajine u jednoj vodenici zajedno sa još nekoliko ljudi među kojima je bilo i austrijskih oficira.
 
Ima i verzija da je ubio i oca i očuha. Oca u kući u naletu besa. Davno sam čitao ne mogu da se setim detalja...Al i ja sam naklonjen mišljenju da je ubio oca, Petra, a da je Petronije samo varijanta njegovog imena...Da su ga neki tako zvali. I Vuk Karadžić nešto "mulja" kad piše o tome otac-očuh...
 
@ tema (konačno)

Ko što već rekoh na Brodu, nemam šta posebno ni da komentarišem na sve to. Tipična borba za vlas' bivših mafijaša, kao što se dešava i danas, jer hajduci su baš to - preteča današnje srpske mafije.
Karadjordje je ubijao i naredjivao ubistva na prečac, čim mu pukne nešto u glavi...Miloš je to činio taktički i dobro promišljeno...Da Miloš nije naredio Karadjordjevo ubistvo, vrlo brzo bi i sam bio ubijen, tako da, kad je već moralo, bolje što je ispalo ovako...trebao je Srbiji neko mudriji, lukaviji, pa na kraju i ljigaviji....

Ktitorstvo vojvode Vujice kod Pokajnice je nesporno, mada neki autori ukazuju na još jednog nevidljivog ktitora koji je doturio novac. Milan Dj. Milićević tvrdio je da je Pokajnicu podigao Miloš, i to za one novce koji su nađeni kod Vožda prilikom ubistva, koje je Vujica predao knjazu.

M. Gavrilović je precizniji. Zabeležio je da je tada u Karadjordjevim bisagama nađeno 4000 dukata. Od tog novca, po Miloševoj zapovesti, a po želji kneginje Ljubice, sagradjena je ova bogomolja!
Kliknite za proširenje...

Miloš se nikad ni za šta nije kajao, a najmanje mi se čini da bi se kajao zbog Karadjordjevig ubistva i ne verujem da doturio novac za podizanje Pokajnice, ali to ne isključuje mogućnost da je Ljubica doturila neki dukat....Vrlo verovatno...
 
rdeki:
Karađorđe nije ubio oca Petra, već očuha Petronija, čijim je ubistvom spasio mnoge druge živote.
Zbeg je bežao od Turaka preko Save, a Petronije (pošto se iz nekog razloga naljutio) je krenuo da pozove tursku patrolu i prijavi begunce. Da je uspeo u svojoj nameri, teško da bi iko u onom zbegu preživeo.


U tom istorijskom trenutku je kum bio daleko veća svetinja nego što mi danas možemo da zamislimo, pa je samo sa te strane gledano to ubistvo bio izuzetno zverski čin.
Kliknite za proširenje...

ne, bio mu je otac.

i ne, nije zvao nikog, vec je predlozio da se vrate u tursku.

isto politichki konflikt :cool:

otac je mnogo veca svetinja nego kum.

rdeki:
Da je uspeo u svojoj nameri, teško da bi iko u onom zbegu preživeo.
Kliknite za proširenje...
isto to je i Milosh mislio :D
da je se vratio, pa preuzeo vlast... lele...
 
Poslednja izmena:
rdeki:
Moguće da je izmišljeno i jedno i drugo.

Ono što je izvesno, Karađorđe je bio Petrović, a ne Petronijević.

Što se smrti Karađorđevog oca tiče, postoji priča da je poginuo uoči Kočine krajine u jednoj vodenici zajedno sa još nekoliko ljudi među kojima je bilo i austrijskih oficira.
Kliknite za proširenje...

ne nije moguce da je izmishljeno.

postoje razne legenda... neke da je sin zmaja...

al na to se ne treba obazirati
 
crow:
ne, bio mu je otac.

i ne, nije zvao nikog, vec je predlozio da se vrate u tursku.

isto politichki konflikt :cool:

otac je mnogo veca svetinja nego kum.
Kliknite za proširenje...
Po istoričaru Milenku Vukićeviću, Karađorđev otac Petar je poginuo ranije, uoči Kočine krajine.

A što se tiče tvrdnje da je otac mnogo veća svetinja, to nije tačno. U to vreme kum je bio svetinja i govorilo se: "Bog na nebu, a kum na zemlji.".
Ubistvo čoveka da bi se spasili nevini životi u zbegu dobija još više na značaju ako je taj čovek rod najrođeniji.


crow:
isto to je i Milosh mislio :D
da je se vratio, pa preuzeo vlast... lele...
Kliknite za proširenje...
Miloš je mislio samo na svoju vlast, i nije dozvolio da mu je iko ugrozi. Zato je i pre Karađorđevog ubistva pobio sve viđenije ljude koji su mogli da mu zasmetaju, a ubistva nisu prestala ni posle Karađorđeve smrti.
Uopšte nije imao za cilj da zaštiti bilo koga drugoga, ili bilo šta drugo osim sopstvene vlasti.
 
rdeki:
Po istoričaru Milenku Vukićeviću, Karađorđev otac Petar je poginuo ranije, uoči Kočine krajine.

A što se tiče tvrdnje da je otac mnogo veća svetinja, to nije tačno. U to vreme kum je bio svetinja i govorilo se: "Bog na nebu, a kum na zemlji.".
Ubistvo čoveka da bi se spasili nevini životi u zbegu dobija još više na značaju ako je taj čovek rod najrođeniji.



Miloš je mislio samo na svoju vlast, i nije dozvolio da mu je iko ugrozi. Zato je i pre Karađorđevog ubistva pobio sve viđenije ljude koji su mogli da mu zasmetaju, a ubistva nisu prestala ni posle Karađorđeve smrti.
Uopšte nije imao za cilj da zaštiti bilo koga drugoga, ili bilo šta drugo osim sopstvene vlasti.
Kliknite za proširenje...

da...
svi istorichari tvrde jedno sem tog jednog za kog niko nije chuo
a ti iz chisto subjektivnih razloga nasho njemu da verujesh... :D
da...

pa sad dal bi izginuli da su se vratili il nastavili sa istim zivotom ko do tad,
to nikad necemo saznati, jer se nisu vratili
politichko mishljenje petra, karadjordjevog oca, je bilo da treba da se vrate jer je to bolje za njih
i karadhordje se nije slozio i ubio ga je :cool:

moz da se kaze i "Bog na nebu, Ford na zemlji"
ko shto reche jedan pasionirani ljubitelj ford automobila...
i dalje je otac daleko iznad kuma.

vala, karadjordje je pobio vishe vidjenih ljudi iz istog razloga, izgleda da je moda bila takva...

a sad, politichka odluka koja je uz daleko manje ljdske zrtve medj srbima donela prvo autonomiju pa samostalnost... to ipak ne moze niko da ospori.
 
rdeki:
Ubistvo čoveka da bi se spasili nevini životi u zbegu dobija još više na značaju ako je taj čovek rod najrođeniji.
Kliknite za proširenje...

Ma ajde bre, ubijao je kako je stigao i za manje stvari...kad mu god padne na pamet...bez razmišljanja. Ubio je i brata, tj. naredio da ga ubiju, a nije time spašavao nikakve nevine živote...Ubio bi bilo koga, ako bi mu palo na pamet, jer nikad nije razmišljao šta radi. Sa njim na čelu Srbije, teško da bi mrdnuli napred koliko sa Milošem...Ma ni upola...
 
AKHENATON:
Ma ajde bre, ubijao je kako je stigao i za manje stvari...kad mu god padne na pamet...bez razmišljanja. Ubio je i brata, tj. naredio da ga ubiju, a nije time spašavao nikakve nevine živote...Ubio bi bilo koga, ako bi mu palo na pamet, jer nikad nije razmišljao šta radi. Sa njim na čelu Srbije, teško da bi mrdnuli napred koliko sa Milošem...Ma ni upola...
Kliknite za proširenje...
Da, da...
Taj lik koji nije razmišljao šta radi je vodeći seljake izvojevao sjajne pobede protiv jedne od najvećih sila tog doba. Šta bi tek bilo da je znao da razmišlja?
Tvrdnju o ubistvu brata bi trebalo potkrepiti argumentima. Ja za to do sada nisam čuo.

Sa Milošem smo mrdnuli napred samo zato što se interes Miloša da vlada poklapao sa težnjom naroda za samostalnošću. Da je kojim slučajem Porta proglasila Miloša pašom Beogradskog pašaluka, bio bi taj po srpski narod gori od Skopljaka.
 
rdeki:
Ti nisi čuo za pomenutog istoričara. To ne znači da niko za njega nije čuo.
Kliknite za proširenje...

da...
a shta je sa svim ostalim savremenicima koji su pisali na tu temu, a ima ih vala pun q...

samo taj jedan pasioniran likom i delom krenuo da izmishlja
da bi se nasho par vekova kasnije neko drugi
isto tako pasioniran sa selektivnim viditisom
da bi se uvatio za istog i tvrdio da je neko baljezganje tog 1 "istorichara" jedina prava istina...

:D pa super...
 
rdeki:
Da, da...
Taj lik koji nije razmišljao šta radi je vodeći seljake izvojevao sjajne pobede protiv jedne od najvećih sila tog doba. Šta bi tek bilo da je znao da razmišlja?
Tvrdnju o ubistvu brata bi trebalo potkrepiti argumentima. Ja za to do sada nisam čuo.

Sa Milošem smo mrdnuli napred samo zato što se interes Miloša da vlada poklapao sa težnjom naroda za samostalnošću. Da je kojim slučajem Porta proglasila Miloša pašom Beogradskog pašaluka, bio bi taj po srpski narod gori od Skopljaka.
Kliknite za proširenje...

a da baba ima... ona bi bila deda.

ako nisi chuo, a ti se informishi.

sjajne pobede su rezultirale krahom i masakrom iz osvete
dok je isti ladio ..... u rusiji.
 
rdeki:
Da, da...
Taj lik koji nije razmišljao šta radi je vodeći seljake izvojevao sjajne pobede protiv jedne od najvećih sila tog doba. Šta bi tek bilo da je znao da razmišlja?
Kliknite za proširenje...

Pa u tome i jeste problem, sve je rešavao silom. Hajdučija mu je bila u duši...Kao državnik ne bi bio nikakav......Preke narav i reagovanje u momentu, bezbroj puta...Samo je to i umeo da ratuje i ubija čim mu dune...


Tvrdnju o ubistvu brata bi trebalo potkrepiti argumentima.
Kliknite za proširenje...
Ako si čitao samo tog Vukićevića, za koga ni ja nemam pojma ko je, kao i vrana, onda
verovatno nije ni čudo što ne znaš. To je neosporan podatak.

Od Karadjordjeve ruke nastradalo je mnogo Turaka, ali i mnogo Srba. On je bio strog i prema jednima i prema drugima, pa je čak i svoga oca ubio, brata obesio - zabeležio arhimandrit Gligorije.

Prvi zabeleženi podaci beleže da je naredio brata da obese zato što nije imao objašnjenje gde je roba i novac iz dućana koji je držao, a novac je dobio od Karadjordja...A kasnije, da bi se opet opravdao veliki vožd, priča je bila da se neka žena požalila voždu da je njegov brat silovao njenu ćerku.


Sa Milošem smo mrdnuli napred samo zato što se interes Miloša da vlada poklapao sa težnjom naroda za samostalnošću. Da je kojim slučajem Porta proglasila Miloša pašom Beogradskog pašaluka, bio bi taj po srpski narod gori od Skopljaka.
Kliknite za proširenje...
Ala se nalupa sad....Kako je Miloš vladao? Imao je neku vrstu poluautonomije, nije bio nezavisan od turske vlasti...Pa ništa ne bi promenilo stvari da je bio paša, a ne knez....Ko je morao skoro svaku odluku da potvrdjuje beratima? Ko je donosio hatišerife? ko je odobravao sve odluke? Porta. Srbija je bila VAZALNA monarhija pod sultanovim sizirenstvom. I sve je on to sam dobio novcem i mudrom igrom.

Toliko o njegovom gorem ponašanju od samog Skopljaka.....A sad da vidimo Karadjordja i njegov razbojnički odnos prema narodu dok je bio hajduk, posvedočeno u mnogom memoarima i zapisima. Kao što na primer Petar Jokić koji je opisao scenu između Karađorđa i neke babe, u vreme jedne potere. Upitana šta se u selu dešava, ona je odgovorila: "Ta, onaj crni a ne beli Đorđe odmetnu se u ajduke, pa više zla počini nego Turci, pa njega oće da vataju." Zbog ove iskrenosti baba je prošla loše, što je, uz već rečeno, dokaz više o tome da je hajdučija poprimila vid razbojništva.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top