Mlada sam i obrazovana devojka.Odlazak u pozoriste predstavlja za mene neki vid promene,neki lak nacin da na nekoliko sati odlutam iz sopstvenog zivota i da se posle tog kratkog ali vaznog odmora vratim ponovo u svoje telo kako bih pokusala bolje i objektivnije da razumem sebe i druge.Pozoriste je nesto sto me uvek odusevi i iznenadi.Svako izvodjenje neke predstave je jedinstveno i na neki nacin istorijsko.Taj trenutak tisine kad se svetla ugase na kraju i taj gromoglasni aplauz koji usledi nakon toga ,nesto je sto se ne moze porediti ni sa cim drugim.Interakcija izmedju publike i glumaca,odusevljenje ili razocarenje gledalaca,stvarne i lazne emocije na sceni...savrsen izlazak,savrsen nacin da kvalitetno utrosite svoje slobodno vreme.

Ali ..ne mislimo svi tako,zar ne? Zanima me kako neki ljudi,pre svega se obracam mladima,smatraju sve to dosadnim? Ili jos gre,ravnodusni su? Znam naravno da su noci provedene na zurkama i klubovima daleko primamljivije mladjoj populaciji,ne kazem,i sama takve stvari podrzavam,ali...nije li lepo promeniti nesto u svoj toj kolotecini? Vikendi se svode na avanture,djuskanje po klubovima,ubijanje sivih celija alkoholom i sl...ajde da promenimo nesto,da damo priliku necemu drugacijem a opet lepom!
TREBA VISE PROMOVISATI KULTURNO UZDIZANJE MEDJU MLADIMA!!! Klasicnu muziku ne moraju samo slusati stare bake sa sesirima i pudlicama...NE! Mogu i ja ponekad to da poslusam iz ciste radoznalosti.
Opera? Sta je to? NE! Otici ponekad na takav dogadjaj koji je tokom prethodnih vekova predstavljao jedinu vrstu zabave nije nista strasno!!!


ZATO LJUDI!!!!
Pitam ja vas...kako naterati mlade u pozorista,galerije i muzeje van "Noci muzeja"? Kako probuditi tu neotkrivenu ljubav prema kulturi u njima kada danas drugacije vrednosti namecu drugaciji nacin zivljenja koji iskljucuje sve to?? cekam....

loading...