http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=42430&sectionId=37&view=story

SREMSKA MITROVICA, 25.07.2008

PRESS
JA SAM PRAVI DRAGAN DABIĆ!

Pravi Dragan Dabić, čije je ime „pozajmio" Radovan Karadžić, živi normalno i skromno u Ulici 15. maja broj 3 u Rumi.

Radio je 13 godina u Fabrici koža, a potom nekoliko godina do penzije kao privatni zidar. Draganu od pre nekoliko dana, od kada je objavljena vest da je njegovo ime koristio traženi haški begunac, bez prestanka zvoni telefon, a on se šaljivo javlja rečima: „Ovde Radovan".

- Šalim se, a nije mi do smeha. Dolaze mi u kuću i novinari i policija. Skupljali su se oko kuće k'o da imam neke veze s ratom. Na Hrvatskoj televiziji su pretresli celu istoriju izvesnog Dragana Dabića i familije Dabić. Našli su da ima još samo jedan s istim imenom, i to kod njih - priča ovaj stameni penzioner, i dodaje da je on rođen 20. oktobra 1942. godine u zaseoku Dabići od Dvora na Uni. Da bi ovo dokazao, iz džepa vadi ličnu kartu od koje se poslednjih dana, za svaki slučaj, ne odvaja. U Rumu se doselio 1975. godine. Da nije cele gužve oko Karadžića nikada ga ne bi jurili novinari, niti bi na televiziji video toliko slika rodnog kraja.

- Policija je prvo došla da vidi tu moju ličnu kartu, a onda sam ja morao da je odnesem u stanicu da je tamo slikaju, kao da to nisu mogli da urade ovde, u mojoj kući. Dosadili su mi i novinari. Svi hoće da im nešto pričam, a niko ništa ne plaća. A ja nemam šta ni da kažem. Samo gubim vreme - kaže Dragan, i dodaje da brine za zdravlje supruge Zorke.

Pridružuje nam se i Zorka u dvorištu. Nedavno je operisala žuč. Umesto mira i tišine, našli su se, ni krivi ni dužni, u žiži interesovanja javnosti.

- Umesto da ležim i mirujem, telefon zvoni bez prestanka, a kroz kuću defiluju ljudi koji traže da im pričamo o Radovanu. Niko ne pita kako živimo od 10-ak hiljada dinara penzije, zašto se Dragan pod stare dane penje na tuđe krovove da zaradi neki dinar da platimo struju, vodu... - revoltirana je Zorka.

Pred kućom, kao slučajno, grupe znatiželjnih komšija. Netremice paze ko ulazi, osluškuju ko šta priča. Onda namerno glasno, da svi čuju, šeretski jedan drugog pitaju „Je l' Ratko dobro"? ili „Poruči Ratku da bolje pazi"