Kako su se skućili bivši drugovi

Poverljiva dokumenta Vlade bivše Savezne republike Jugoslavije, Komisije za stambena pitanja, ali i do drugih dokumenata vezanih za kriminalna dela u stambenom fondu državne administracije koji su do sada bili nedostupni javnosti.
U tim dokumentima jasno se vidi ko je i kako dobio u zakup stanove za službene potrebe i njihovo pretvaranje u porodične stanove. Tako je po ovom dokumentu preko 150 stanova Savezne vlade - države koja ne postoji, završilo kao privatna imovini raznih tadašnjih funkcionera i službenika savezne administracije, a sve to na nelegalan način. Posle petooktobarskih događaja šef policije Zoran Živković delio je kapom i šakom stanove iz tog fonda. Prema izveštaju Ministarstva finansija, zaključno sa 29.12.2006. godine, postojala su sredstva u vrednosti od oko 310 miliona dinara, kao i 360 stanova. Odvajanjem Crne Gore celokupni fond saveznih organa našao se u vlasništvu Direkcije za imovinu Republike Srbije.

Dana 29.12 2006. godine, izvršeno je ukidanje svih preostalih računa Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Sredstva na računu Stambenog fonda od oko 310 miliona preneta su na novootvoreni račun 840-1575721-66, Republička direkcija za imovinu, upravljanje nepokretnostima bivše Državne zajednice. Od prenosa sredstava na novi račun, vrše se uplate, kao i plaćanja sa računa na osnovu nalog koje izdaje Republička direkcija za imovinu Republike Srbije.



Postoji spisak od oko 150 stanova (a to je manji deo) savezne administracije koji su bespravno useljeni i to samo u Beogradu. Ti stanovi se kreću i do 113 kvadrata. Neki od njih, podeljeni su porodičnim klanovima, jedan ocu, drugi sinu, a kako iz ove perspektive izgleda, bilo je i svetih duhova.


procitajte ovaj zanimljiv tekst:Tacno ili ne?
Piše: Ana Lešo

U stambenom fondu Saveznih organa, posle 5. oktobra 2000. godine zatečeno je više od 260 stanova i oko 350 miliona dinara. Formirana je komisija, izrađen je pravilnik i rang lista.
Međutim, tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković, za vreme svoje vladavine, nije hteo da potpiše rang listu, odnosno da se izvrši raspodela stanova i kredita, s obzirom da se vodio sudski spor za oko 40 stanova. I upravo to je dokaz da je on stanove delio kapom i šakom. Da je Živković potpisao rang listu, došlo bi do podele stanova i kredita prema broju bodova zaposlenih koji su stvarali taj stambeni fond, odnosno ne bi mogao da deli stanove i rasipa stambeni fond prema ličnim aršinima.
No, treba napomenuti da je pre petooktobarskih promena ispod žita podeljeno više od 70 stanova prema oceni i volji tadašnjih Živkovića.
Očigledno da se tada DOS-u kao i ranije SPS-u i JUL-u namestilo da deli stanove i sredstva izvan pravilnika.

Maraševa lista

Posle nestanka SRJ i stvaranja Državne zajednice Srbije i Crne Gore, za predsednika Stambene komisije postavljen je zamenik ministra vojnog, Vukašin Maraš. Kako je na njega svakodnevno vršen pritisak da se izvrši raspodela stanova i kredita, Maraš je promenio Pravilnik i bodovni sistem, potpisao rang listu na mesec dana pre referendum u Crnoj Gori i pokušao da izvrši podelu stanova i kredita.
Međutim, Sindikat zaposlenih u organima Državne zajednice angažovao je advokata koji je osporio novi pravilnik i rang listu. Do podele stanova i kredita nije došlo, jer se sumnjalo da bi crnogorski kadrovi, koji su po partijskom ključu dobili mesta u ministarstvima, organima i službama SM SCG, nakon samo dve godine rada, ali sa visokim funkcijama, koje u startu nose veliki broj bodova prema Maraševom pravilniku pokupili stanove i kredite, kao i srpski funkcioneri u Državnoj zajednici kojima je ranije rešeno stambeno pitanje.
No, postojali su i drugi problemi. Na listama su se nalazila i lica koja nisu zaposlena u Državnoj zajednici, zatim oni koji već imaju nekoliko stanova, da se na sudu vodi veliki broj sporova za stanove (Živkovićeva raspodela), da su blokirana novčana sredstva, da je Mlađan Dinkić javno izjavio da navedena novčana sredstva deljena za kreditiranje, dok se ne odvoji Crna Gora. Takođe, na listi su se nalazili zaposleni koja su uzeli 24 plate, kao i radnici koji su po raznim osnovama napustili saveznu administraciju raskidanjem radnog odnosa…
I tako oko osam godina niko ne zna ko živi u tim stanovima, a na drugoj strani oni koji su stvarali stambeni fond iz plata žive po iznajmljenim stanovima i suterenima, neadekvatnim stanovima plaćaju enormne kirije… Jedan broj zaposlenih bez ugovora koristi te stanove i plaća stotine evra bez ikakvih priznanica, a sada im se preti sudovima i iseljavanjima.

Mešetarenje



Upravno-inspekcijski nadzor u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja, još 11. decembra 2000. godine ukazao je na kriminalno dodeljivanje stanova iz fonda Savezne države. Tada su inspekcijski nalaz izvršili savezni upravni inspektori: Miroslav Đurović, Biserka Marković, Dragana Radovanović, Marta Jelić i Slobodan Macura.
Inspekcijski nadzor, pored podataka prikupljenih na osnovu informacija dobijenih od strane ovlašćenih lica, izvršen je uvidom u dostupnu dokumentaciju koja se odnosi na predmet kontrole.
U Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja saveznim upravnim inspektorima podatke su davali Milan Hajdinović, viši saradnik, Dragica Srebrić, saradnik i Radmila Lazarević, saradnik, a iz Komisije Savezne vlade za administrativna pitanja to su bili: Vinka Simić, viši savetnik i Ankica Bjelica, samostalni savetnik. Takođe su u tome učestvovale ličnosti iz Savezne direkcije za imovinu SRJ poput Zorana Klečevića, načelnika odeljenja za pravne poslove i Jasmine Banić-Tomić, višeg savetnika u Odseku za ekonomske poslove.
Tadašnji poslovnik Savezne vlade u članu 30. ukazivao je da je u nadležnosti Savezne vlade za stambena pitanja, davanje stanova u zakup na određeno vreme za službene potrebe.
Tadašnji predsednici komisija bili su sve sami savezni ministri, i to, po redosledu: od 22. septembra 1994. godine, Vuk Ognjenović, od 25. aprila 1997. Jugoslav Kostić, a od 7. septembra 1999. Zoran Vujović.
Shodno članu 32. Poslovnika, stalno radno telo Vlade imalo je i sekretara, koji je pomagao predsedniku u organizovanju sednica. No, od 3. aprila 2000. godine Stambena komisija formalno nema sekretara, jer je dotadašnji sekretar Vladan Ćuk, upravo tog dana, sporazumno prekinuo radni odnos u Generalnom sekretarijatu Savezne vlade.
Po izjavi Jadranke Bodrože, načelnika Odelenja za pravne i kadrovske poslove, Vladan Ćuk je praktično prestao da dolazi na posao od 24. marta 1999. godine. Takođe, prema svedočenju Milana Hajdinovića, višeg saradnika u Generalnom sekretarijatu, on je napustio poslove sekretara, bez primopredaje dužnost.
I pored toga, za potrebe Stambene komisije, stručne poslove su nastavili su da obavljaju dva radnika Generalnog sekretarijata Dragica Srebrić i Radmila Lazarević.
Ono što ukazuje da je stambeni fond neregularan je činjenica da ne postoji evidencija o službenim stanovima tako da se ne zna stvarni broj službenih stanova, kao ni broj stanova kojima je ranijih godina promenjena namena.
I pored toga inspekcija je izvršila uvid u postojeću dokumentaciju, tj. sve predmete koji su se u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja vodili u vezi sa službenim stanovima.
Na primer, stan u ulici Vladimira Tomanovića 10/23, u Beogradu, dvosoban 54 kvadratna metra, kao službeni je dodeljen Zoranu Kneževiću, tadašnjem saveznom ministru pravde. Rešenjem 16. broj 36-3-1/99 od 1. februara 1999. godine, predsednik savezne vlade dao je predlog za promenu namene službenog stana u porodični. Predmetni stan je dodeljen 31. jula 2000. u zakup na neodređeno vreme Filipu Stojanoviću, saveznom poslaniku.
Zanimljiv je i slučaj sa stanom u ulici Braće Limijer 6/22 u Beogradu od 42 kvadratna metra. On je 1. februara kao službeni stan dodeljen na korišćenje na određeno vreme Miodragu Živkoviću, tadašnjem zameniku saveznog ministra za saobraćaj. Živković je podneo zahtev za promenu namene službenog stana u porodični, radi trajnog rešenja svog stambenog pitanja.
Zamenik ministra je naveo u zahtevu da ima četvoročlanu porodicu i da je vlasnik stana u potkrovlju u Podgorici, koji po njegovom mišljenju nije funkcionalan, pa traži dodatni stan u Beogradu. Tako je Živković rešenjem Komisije za stambene poslove od 29. februara 2000. godine dobio stan u zakup na neodređeno vreme.
U izveštaju inspekcije naveden je jedan karakterističan model prema kome su ranije dodeljivani stanovi savezne administracije... Naime, službeni stan u ulici 27. marta dat je u zakup na određeno vreme Dragoljubu Peurači, saveznom inspektoru, po rešenju od 25. februara 1997. godine.
Kako je ovaj inspektor vršio redovne kontrole u Saveznom sanitarnom inspektoratu, to je poznato iz njegovog radnog dosijea da je imenovani Purača po struci viši sanitarni tehničar i da je rešenjem od 2. decembra 1996. zasnovao radni odnos na mesec dana u Saveznom sanitarnom inspektoratu (bez prethodnog radnog iskustva), da mu je, zatim, novim rešenjem produžen rad za još tri meseca, i da je 1. aprila. 1997. zaključio radni odnos na neodređeno vreme u svojstvu pripravnika. Dakle, Peurači je dat stan u zakup na određeno vreme za službene potrebe, mesec dana ranije pre nego što je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i to u svojstvu pripravnika, tako da nikako nije mogao da bude "savezni inspektor", kako se navodi u rešenju Komisije, jer je za to radno mesto propisan uslov od najmanje pet godina radnog iskustva.

Nastavak...

Maskenbal ili promene imena



U izveštaju Saveznog upravnog inspektorata piše da o promeni namene službenog stana po članu 29. Poslovnika savezne vlade odlučuje Komisija savezne vlade za administrativna pitanja, ali samo na predlog predsednika Savezne vlade, kako je propisano članom 20. Uredbe o načinu i kriterijumoma za davanje stanova u zakup i dodeljivanje stambenih zajmova za rešenje stambenih pitanja zaposlenih u saveznim organima.
Vršeći kontrolu u Komisiji Savezne vlade za administrativna pitanja inspektori su konstatovali da je od stupanja na snagu navedene uredbe određenom broju službenih stanova promenjena namena... Na primer, stan u ulici Vladimira Tomanovića broj 10/24, dvosoban od 62 kvadratna metra dodeljen je Miodragu Kovaču, saveznom ministru zarad, zdravstvo i socijalnu politiku. No, na sednici komisije od 29. septembra 2000. godine navedeni stan je dodeljen u zakup na neodređeno vreme Gordani Miljević. U istoj ulici na istom broju samo stan 23, troiposoban od 114,92 kvadrata dodeljen je Margit Savović (navedeni stan naknadno je podeljen na dve stambene jedinice i to u stan 23 i 24. Za stan u Mutapovoj broj 36/38 u Beogradu promenjena je namena od službenog u porodični, ali nema podataka da li je i kome dodeljen, a u zapisniku Komisije nije naveden ni broj stana.
Inspektori, takođe konstatuju da ranija Uredba o načinu kriterijuma za davanje stanova u zakup i dodeljivanje stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u saveznoj administraciji, nije pominjala promenu namene službenog stana, tako da u skladu sa članom 29. poslovnika savezne vlade, bilo isključivo u nadležnosti Komisije Savezne vlade za administrativna pitanja.
S obzirom da ne postoji nikakva evidencija o službenim stanovima, ni u komisijama ni u Sveznoj direkciji za imovinu, do podatka koliko je službenih stanova promenilo namenu teško je doći. Jedini način je detaljno čitanje svih zapisnika Komisije za administrativna pitanja od 1994. godine. Međutim, ti zapisnici najčešće ne sadrže podatke o strukturi i površini stana, niti podatke o tome kome je stan dodeljen.
Kontrola stanova dodeljenih u zakup na neodređeno vreme govori da je određen broj stanova ranije bio služben. Stan u ulici Dobričina 33/8 površine 84 kvadrata dodeljen je tadašnjem saveznom ministru Zoranu Vujoviću. Iz dokumentacije se vidi da je Margit Savović dobila i drugi stan u ulici danila Bojovića od 169 kvadrata. No, za garsonjeru broj 4 u naselju Filmski grad, blok 2, objekat 1, lamela 3 nema podataka kome je dodeljen. Na ovom spisku ima još stanova koji su dodeljeni, Radulović Milošu, kada je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, zatim Boriši Vukoviću, Dragu Vučiniću, Milanu Vešoviću, Sanji Miković, Komad Božidaru i Đorđiju Vukčeviću.
Na osnovu samo ovih prikupljenih informacija, Savezni upravni inspektorat ukazuje da postoje službeni stanovi u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, SMUP, Saveznom ministarstvu za odbranu, kao i u Saveznoj upravi carine. Inspektorat smatra da postoji mnogo veći broj službenih stanova nego što je broj predmeta koji se vodi u komisiji savezne vlade, te bi kontrolu trebalo proširiti na pomenuta ministarstva.

Raspad kućne zajednice

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Granski sindikat državne uprave i pravosuđa, poslao je 27. avgusta 2007. godine tadašnjem ministru i predsedniku stambene komisije Radomiru Naumovu jedan dopis,(potpisala ga je predsednik Milena Jocić) u kome piše da će on "verovatno imati razumevanja za molbe i peticije radnika iz državne administracije koji su izgubili svaku nadu da ostvare svoje pravo na rešavanje stambenih problema". U tom istom dopisu naveden je problem nastao u maju mesecu 2006. godine zbog raspada Državne zajednice, čime je prestala sa radom i Stambena komisija. Zaposleni kao i sindikat reagovali su na sramnu stambenu listu i na dodelu stanova i stambenih kredita. Osnovna primedba je bila nepoznavanje osnovnih elemenata konkursa: broj stanova, kvadratura, lokacija, kao i favorizovanje "crnogorskih kadrova".
Inače, sredstva Stambenog fonda su blokirana od strane Ministarstva finansija Republike Srbije, a prema izvodu sa računa iz februara 2005. U tom trenutku je zatečenih sredstava bilo preko 261. milion dinara, a u stambeni fond Srbije (u momentu otcepljenja Crne Gore) preneto je 260 stanova.
Pored ostalog u dopisu se navodi da jedan broj zaposlenih u državnoj administraciji ni posle dvadeset i više godina nije rešio stambeno pitanje. Bitno je napomenuti da je to kategorija zaposlenih koji su u životnoj dobi kada nisu u mogućnosti da konkurišu ni u jednoj banci za stambeni kredit.