SOKRAT-Vrlina je znanje
Po svemu sudeci, Sokrat je prvi saopstio tezu izrecenu ovde u podnaslovu, ili je barem govorio tako da su njegovi govori i njegova nastojanja mogli da budu sazeto iskazani jednom takvom tezom. Ovo potvrdjuje ne samo Platon nego i Aristotel. Sudeci po raspravi u Platonovoj Gorgiji i u Protagori, tvrdjenje da je vrlina znanje, a porok neznanje, izazivalo je mnogo otpora i nerazumevanja. Najcesce se isticalo da hrabrost (koja je jedna od cetiri glavne vrline) nikako ne moze biti znanje, jer i neznalice i budale katkad mogu da budu vrlo hrabre. Ovo iskustvo daje povod za uvodjenje razlikovanja smelosti od hrabrosti: neznalice i budale mogu da budu smele, ali ne i hrabre; hrabar je samo onaj koji poznaje opasnosti i koji zna da se sa opasnostima suoci tako da ih moze savladati. Za ostale tri glavne vrline (mudrost, umerenost i pravicnost) bilo je manje sporno da one podrazumevaju znanje, dakako, ne u smislu nekog iskljucivo tehnickog znanja, nego u smislu razumevanja same stvari i sposobnosti da se za to razumevanje koristi zivotno iskustvo.
Ali najteze je pokazati kako se sve vrline sjedinjuju u jednu jedinu koja se zove znanje. Ovo je povezivanje bilo skopcano sa Sokratovim uvidjanjem da se ni u jednoj oblasti ljudske aktivnosti znalac ne moze meriti sa neznalicom i budalom. Uz to je islo uverenje da se ljudska priroda ni u cemu ne moze tako odlikovati kao u znanju. Ipak, zivotno iskustvo je govorilo da neznalice mogu onima koji se u najvecem stepenu odlikuju ljudskom mudroscu, i te kako naneti mnogo zla. Ovo je Sokrata navodilo na odbranu teze da se svako zlo cini iz neznanja (dobra) jer, svi ljudi po svojoj prirodi teze dobru (iako cesto ne znajuci sta je dobro). Na osnovi svega toga moze se pretpostaviti da su Sokratova ispitivanjau ovoj sferi bila snazan podsticaj za njegovog ucenika Platona, odnosno za Platonova traganja za smisaonom povezanoscu ljudskog znanja i vrhunskog dobra. Ovim podsticajima verovatno duguju i Platonova nastojanja da najde smisaoni odgovor na pitanje sta je znanje.
http://www.znanje.org/i/i22/02iv06/02iv0615/sokrat.htm#vrlina
Šta vi mislite o ovom Sokratovom shvatanju?..Ima istine u tome.... :?
Po svemu sudeci, Sokrat je prvi saopstio tezu izrecenu ovde u podnaslovu, ili je barem govorio tako da su njegovi govori i njegova nastojanja mogli da budu sazeto iskazani jednom takvom tezom. Ovo potvrdjuje ne samo Platon nego i Aristotel. Sudeci po raspravi u Platonovoj Gorgiji i u Protagori, tvrdjenje da je vrlina znanje, a porok neznanje, izazivalo je mnogo otpora i nerazumevanja. Najcesce se isticalo da hrabrost (koja je jedna od cetiri glavne vrline) nikako ne moze biti znanje, jer i neznalice i budale katkad mogu da budu vrlo hrabre. Ovo iskustvo daje povod za uvodjenje razlikovanja smelosti od hrabrosti: neznalice i budale mogu da budu smele, ali ne i hrabre; hrabar je samo onaj koji poznaje opasnosti i koji zna da se sa opasnostima suoci tako da ih moze savladati. Za ostale tri glavne vrline (mudrost, umerenost i pravicnost) bilo je manje sporno da one podrazumevaju znanje, dakako, ne u smislu nekog iskljucivo tehnickog znanja, nego u smislu razumevanja same stvari i sposobnosti da se za to razumevanje koristi zivotno iskustvo.
Ali najteze je pokazati kako se sve vrline sjedinjuju u jednu jedinu koja se zove znanje. Ovo je povezivanje bilo skopcano sa Sokratovim uvidjanjem da se ni u jednoj oblasti ljudske aktivnosti znalac ne moze meriti sa neznalicom i budalom. Uz to je islo uverenje da se ljudska priroda ni u cemu ne moze tako odlikovati kao u znanju. Ipak, zivotno iskustvo je govorilo da neznalice mogu onima koji se u najvecem stepenu odlikuju ljudskom mudroscu, i te kako naneti mnogo zla. Ovo je Sokrata navodilo na odbranu teze da se svako zlo cini iz neznanja (dobra) jer, svi ljudi po svojoj prirodi teze dobru (iako cesto ne znajuci sta je dobro). Na osnovi svega toga moze se pretpostaviti da su Sokratova ispitivanjau ovoj sferi bila snazan podsticaj za njegovog ucenika Platona, odnosno za Platonova traganja za smisaonom povezanoscu ljudskog znanja i vrhunskog dobra. Ovim podsticajima verovatno duguju i Platonova nastojanja da najde smisaoni odgovor na pitanje sta je znanje.
http://www.znanje.org/i/i22/02iv06/02iv0615/sokrat.htm#vrlina
Šta vi mislite o ovom Sokratovom shvatanju?..Ima istine u tome.... :?
ops:,nije to nista posebno,tome su me ucili jos u srednjoj skoli,a tako sam birala dalje,pa me filozofija prati ceo zivot! 
